1. И догоди се да им Он заповеди да запишу речи које Отац беше дао Малахији, које ће им Он рећи. И догоди се да им их Он изложи пошто беху записане. А ово су речи које им Он рече, говорећи: Овако Отац рече Малахији – Гле, послаћу гласника и он ће припремити пут преда мном, и Господ кога тражите изненада ће доћи у храм свој, и то гласник завета, ком се радујете. Гле, он ће доћи, говори Господ над војскама.

2. Али ко ће поднети дан доласка Његовог, и ко ће издржати кад се Он појави? Јер Он је као огањ ливчев, и као сапун бељарски.

3. И сешће као онај који сребро лије и прочишћава. И прочистиће синове Левијеве, и очистиће их као злато и сребро, како би могли Господу принети приносе у праведности.

4. Тада ће угодан бити Господу принос Јудин и јерусалимски, као у давне дане, и као година прошлих.

5. И прићи ћу вам на суду, и бићу спреман сведок против врачара и против прељубника, и против оних који се лажно куну, и против оних који угњетавају најамника у надницама његовим, удовице и сирочад, и који се од дошљака склањају и мене се не боје, говори Господ над војскама.

6. Јер ја сам Господ, не мењам се. Стога ви, синови Јаковљеви, нисте уништени.

7. Још од времена очева својих одступисте од обреда мојих и не држасте их се. Вратите се к мени и ја ћу се вратити к вама, говори Господ над војскама. Али ви кажете: У чему да се вратимо?

8. Зар ће човек поткрадати Бога? Ипак, ви мене поткрадасте. Али кажете: У чему Те поткрадасмо? У десецима и приносима.

9. Проклетством сте проклети, јер ме поткрадасте, и то сав овај народ.

10. Донесите све десетке у спремиште, да буде хране у кући мојој. И тада ме искушајте у томе, говори Господ над војскама, нећу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да неће бити довољно места да га примите.

11. И вас ради, запретићу прождрљивцу, те вам неће уништавати плод земље ваше, нити ће вам лоза у пољу одбацити плод свој пре него што сазри, говори Господ над војскама.

12. И сви народи ће вас звати благословеним, јер ћете бити земља угодна, говори Господ над војскама.

13. Јаке беху речи ваше против мене, говори Господ. Ипак, ви кажете: Шта говорасмо против тебе?

14. Рекосте: Узалуд је Богу служити, и каква је корист што држасмо обреде Његове, и што жалосни ходасмо пред Господом над војскама?

15. И сад охоле зовемо срећнима, да, напредују они који опако чине. Да, они који Бога искушавају заиста се избављају.

16. Тада они који се Господа бојаху често говораху један другом, а Господ погледа и чу. И написа се пред Њим књига сећања за оне који се Господа бојаху и који поштоваху име Његово.

17. И они ће бити моји, говори Господ над војскама, у тај дан кад сакупим драгуље своје. И ја ћу их поштедети као што човек штеди сина свога који му служи.

18. Тада ћете се вратити и распознати између праведног и опаког, између онога који служи Богу и онога који Му не служи.