1. И тако ћемо завршити небеса и земљу и све војске њихове.

2. И Богови рекоше међу собом: У седмом периоду завршићемо дело своје, о коме смо се саветовали; и одморићемо се у седмом периоду од сваког нашег дела о коме смо се саветовали.

3. И Богови закључише седми период, јер ће се у седмом периоду одморити од свих својих дела о којима се они (Богови) међусобно саветоваше да обликују; и посветише га. И такве беху њихове одлуке у време када се саветоваше међусобно да обликују небеса и земљу.

4. И Богови сиђоше и обликоваше поколења небеса и земље, када беху обликовани оног дана када су Богови обликовали земљу и небеса,

5. Према свему ономе што рекоше о свакој биљци на њиви пре него што беше на земљи, и сваком биљу пољском пре него што порасте; јер Богови не учинише да пада киша на земљи онда када се саветоваху да их начине, и не обликоваше човека да обрађује земљу.

6. Али се подиже сумаглица са земље, и натопи цело лице земље.

7. И Богови обликоваше човека од праха земаљског, и узеше дух његов (то јест, дух човечји), и ставише га у њега; и удахнуше у ноздрве његове дах живота, и човек постаде жива душа.

8. И Богови засадише врт на истоку, у Едену, и тамо ставише човека, чији дух већ беху ставили у тело које су обликовали.

9. И Богови начинише да из земље израсте свако дрво које је угодно оку и добро за храну; а и дрво живота, посред врта, и дрво познања добра и зла.

10. Беше река која тече из Едена, да натапа врт, а одатле се разгранала и преточила у четири реке.

11. И Богови узеше човека и ставише га у Еденски врт, да га обрађује и да га чува.

12. И Богови заповедише човеку, говорећи: Са сваког дрвета у врту можеш слободно јести,

13. Али са дрвета познања добра и зла, не смеш јести; јер онда када са њега будеш јео, сигурно ћеш умрети. Ево, ја, Аврам, видех да то беше према Господњем рачунању времена, које одговараше времену на Колобу; јер до тада Богови још увек не одредише Адаму његово рачунање времена.

14. И Богови рекоше: Направимо помоћницу прикладну за човека, јер није добро да човек буде сам, стога ћемо обликовати помоћницу прикладну за њега.

15. И Богови учинише да дубок сан падне на Адама; и он заспа, а они узеше једно од његових ребара и ставише месо на место његово.

16. И од ребра које Богови узеше од човека, обликоваше жену, и доведоше је човеку.

17. А Адам рече: Ово је кост од мојих костију, и тело од мог тела; сада ће се назвати женом, јер је узета од човека;

18. Зато ће човек оставити оца свога и мајку своју, и прионуће уз жену своју; и биће они једно тело.

19. И они беху обоје голи, човек и жена његова, и не беше их срамота.

20. И од земље Богови обликоваше сваку звер пољску, и сваку птицу небеску; и доведоше их Адаму, да виде како ће коју назвати; и како год да Адам назове свако живо створење, такво треба да буде име његово.

21. И Адам даде имена свој стоци, и птицама небеским, и свакој звери пољској; а за Адама се нађе помоћница прикладна њему.