1. И сви дани Енохови беху четири стотина тридесет година.

2. И догоди се да Матусал, син Енохов, не беше узет, како би завет Господњи могао бити испуњен, који он склопи с Енохом; јер се он заиста заветова с Енохом да ће Ноје бити плод бокова његових.

3. И догоди се да Матусал прорекну да ће од бокова његових потећи сва царства на земљи (преко Ноја), и преузе славу на себе.

4. И наступи велика глад на земљи, и Господ прокле земљу тешким проклетством, и многи од становника њених помреше.

5. И догоди се да Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди му се Ламех;

6. И Матусал поживе, након што му се роди Ламех, седам стотина осамдесет две године, и родише му се синови и кћери;

7. И сви дани Матусалови беху девет стотина шездесет девет година, и он умре.

8. И Ламех поживе сто осамдесет две године, и роди му се син,

9. И надену му име Ноје, говорећи: Син овај ће нас утешити у послу нашем и у напорима руку наших, због земље коју је Господ проклео.

10. И Ламех поживе, након што му се роди Ноје, пет стотина деведесет пет година, и родише му се синови и кћери;

11. И сви дани Ламехови беху седам стотина седамдесет седам година, и он умре.

12. И Ноје беше стар четири стотине педесет година, и роди му се Јафет; а четрдесет две године касније роди му се Сим од оне која беше мајка Јафетова, и кад беше стар пет стотина година роди му се Хам.

13. А Ноје и његови синови слушаху и обазираху се на Господа, и беху названи синовима Божјим.

14. И када се почеше множити на лицу земаљском, и кћери им се беху рађале, синови човечји видеше да су кћери ове лепе, и узеше их за жене, и то како изабраше.

15. И Господ рече Ноју: Продаше се кћери синова твојих; јер гле, срџба се моја распали против синова човечјих, јер не слушају глас мој.

16. И догоди се да Ноје прорицаше, и поучаваше о ономе што је од Бога, и то као што беше у почетку.

17. А Господ рече Ноју: Дух се мој неће увек напрезати око човека, јер ће знати да ће свако тело умрети; ипак ће дана његових бити стотину двадесет година; а ако се људи не покају, послаћу потопе на њих.

18. И у тим данима беше горостаса на земљи и они настојаху да Ноју одузму живот; али Господ беше с Нојем, и моћ Господња беше на њему.

19. И Господ зареди Ноја по реду своме, и заповеди му да пође и проглашава јеванђеље деци човечјој, и то како беше дато Еноху.

20. И догоди се да Ноје позва децу човечју да се покају; али не послушаше речи његове;

21. И такође, након што га чуше, они дођоше пред њим, говорећи: Гле, ми смо синови Божји; Зар не узесмо себи кћери човечје? И зар не једемо и не пијемо, женимо се и удајемо? И жене нам рађају децу, а они су моћни људи, и налик су људима из давнина, људима на добром гласу. И не послушаше речи Нојеве.

22. И Бог виде да је опакост човечја постала велика на земљи; и свако беше узнесен у уобразиљама срца својих, и оне беху зле непрестано.

23. И догоди се да Ноје настави проповедање своје народу, говорећи: Послушајте, и осврните се на речи моје;

24. Поверујте и покајте се за грехе ваше и крстите се у име Исуса Христа, Сина Божјег, баш као и очеви наши, и примићете Светог Духа, како би вам се све објавило; а ако то не учините, потопи ће доћи на вас; ипак, они не послушаше.

25. И зажали Ноје, и срце његово беше болно зато што Господ начини човека на земљи, и то га ражалости у срцу.

26. А Господ рече: Збрисаћу човека кога сам створио, са лица земље, и човека и животињу, и оне што пужу, и птице на небу; јер Ноје зажали што сам их створио, и што сам их начинио; и он ме призва; јер настојаше да му одузму живот.

27. И тако Ноје пронађе благодат у очима Господњим; јер Ноје беше праведан човек, савршен у свом поколењу; и ходаше с Богом, као и његова три сина, Сим, Хам и Јафет.

28. Земља беше искварена пред Богом, и беше испуњена насиљем.

29. И Бог погледа на земљу, и гле, беше искварена, јер је свако тело искварило пут свој на земљи.

30. И Бог рече Ноју: Крај за свако тело дође преда ме, јер је земља испуњена насиљем, и гле, збрисаћу свако тело са земље.