Ne tako usamljen
Damián je želio da cijela njegova obitelj može zajedno doći u crkvu.
Damián je pregledao svoj ruksak kako bi bio siguran da ima sve što je trebao. Crkvena odjeća? Provjereno. Cipele? Provjereno. Mormonova knjiga? Provjereno. Zatvorio je svoj ruksak, stavio ga na rame i zaputio se prema vratima.
»Mamá!« Damián je zazvao. »Idem kod Abuele [bake] i Abuela [djeda]!«
Mamá je slagala ručnike. »Pobrini se da pomogneš djedu i baki.« Zastala je kako bi snažno zagrlila Damiána. »Znam da voliš ići u crkvu s njima. Lijepo se zabavi sutra.«
»Hoću!« rekao je Damián. No volio bih kada bi pošla sa mnom, pomislio je.
Damián se prošetao do autobusne stanice. Svake je subote autobusom išao do druge strane svojeg grada u Ekvadoru do kuće bake i djeda. Prespavao bi kod njih. Tada bi narednog dana išao u crkvu s njima.
U nedjelju ujutro Damián se odjenuo za crkvu. Zakopčao je svoju košulju. Obukao svoje cipele. Tada je s bakom i djedom odšetao do crkve.
Damián je volio crkvu. Volio je pjevati pjesme i blagovati sakrament. Volio je vidjeti i svoje prijatelje. No želio je da ostatak njegove obitelji bude s njime.
Tog su se poslijepodneva Damián, baka i djed prošetali do kuće brata i sestre Ruiz. Trebali su imati kućnu večer zajedno. Baka je donijela voćni kolač za desert.
Lekcija je bila o Isusu. Damián je obojio sliku Isusa dok je slušao lekciju. »Isus razumije sve što osjećamo«, rekao je brat Ruiz. »Čak i kada se osjećamo tužno.«
Damián je pogledao svoju sliku Isusa. Osjećao se sretno zbog spoznaje da je Isus znao kako se on osjeća.
Nakon završne je molitve baka rekla: »Donijela sam voćni kolač. Tko želi malo?«
»Ja!« rekao je Damián. Kremasti, slatki desert bio je Damiánov omiljeni! Baka je radila najbolji voćni kolač.
Nakon kućne večeri baka se prošetala s Damiánom do autobusne stanice kako bi on otišao kući. Damián je gledao u pod.
»Nešto nije u redu?« pitala je baka.
Damián se namrštio. »Volio bih da ostatak moje obitelji ide u crkvu s nama.«
»I ja«, rekla je baka. Zagrlila je Damiána. »No tvoja te obitelj jako voli. Tako i djed i ja te mnogi drugi!«
Autobus je stao na stanici. Damián je sjeo do prozora i mahao baki dok se autobus odmicao.
Damián je razmislio o tome što je baka rekla. Razmišljao je o mami te svojem bratu i sestri. Znao je da ga oni jako vole. Tada je razmišljao o svojoj učiteljici iz Male škole. I obitelji Ruiz. I o baki i djedu. I oni ga vole.
Više o svega, Damián je znao da ga Nebeski Otac i Isus vole. I zbog toga se više nije osjećao tako usamljeno.
Ilustracije: Julissa Mora