Očevi dnevnici

Richard M. Romney

crkveni časopisi

(temeljeno na istinitoj priči)

Ova se priča dogodila na Tahitiju.

Allan je sjedio na klupi izvan svoje kuće. Sunce je zalazilo. Stabla palmi pružala su kontrast ružičastom i narančastom nebu.

Okrenuo je stranicu knjige koju je čitao. Nije bilo nikakvih slika. No Allanu to nije smetalo. Volio je čitati ovu knjigu!

Njegove su oči prelazile preko tatinoga urednog rukopisa. Sjetio se ovog dijela! Uvijek ga je nasmijao.

Tata je baš tada izašao. »Što je tako smiješno?«

»Čitam jednu od tvojih knjiga?« Allan se nasmiješio. »Sviđa mi se dio o kokosu.«

»O, misliš na moje dnevnike.« Tata je sjeo pokraj Allana. »U njima je ispričana priča iz mojeg života. No oni nisu samo o meni. Ti si također u njima. Tako i mama te tvoja braća i sestra.«

»Poput Nefija!« rekao je Allan. »On je pisao priče o svojem životu, a pisao je i o svojoj obitelji.«

»Tako je!« rekao je tata.

»Najviše mi se sviđaju dijelovi o tebi«, rekao je Allan. »Kao kada si bio misionar ovdje na Tahitiju.«

»Meni se najviše sviđaju dijelovi o tebi«, rekao je tata. »Jesi li znao da si ime dobio prema srednjem imenu starješine Bednara?«

»Nikada mi niste to rekli! Jedva čeka da pročitam taj dio.«

Tata se nasmiješio. »Mnogo je priča u mojim dnevnicima. Pišem dnevnike od kada sam imao osam godina.«

»Od kada si imao osam?« upitao je Allan. »To je doista, doista dugo vrijeme.«

Tata se nasmijao. »Nisam baš toliko star.«

Allan je razmislio nakratko. »Uskoro ću navršiti osam godina«, rekao je. »Mogu li dobiti dnevnik za svoj rođendan?«

»Naravno!« rekao je tata.

»Tada mogu zapisivati svoje priče pa će ih jednoga dana moja djeca moći čitati.«

»To zvuči kao sjajna obiteljska tradicija!« rekao je tata.

Page from the January/February 2022 Friend Magazine.