Posebna knjiga
»Na tebi je red za čitanje, tata«, rekla je Bernice. Otvorila je Sveta pisma. Maman i tata sjedili su uz nju na kauču.
Tata je pročitao prvi stih. »Znam da on ljubi djecu svoju.«
»Znam da on ljubi djecu svoju«, ponovila je Bernice
»Ipak,« rekao je Papa, »ne poznajem značenje svega.«*
Ipak bijaše teška riječ. Bernice još nije mogla čitati i nije znala što sve riječi znače. No voljela je ponavljati riječi kada je njezina obitelj zajedno čitala Sveta pisma.
Sljedećeg dana za vrijeme čitanja Svetih pisama, tata je imao iznenađenje. »Imam nešto posebno za tebe«, rekao je. Dao je Bernice knjigu. Imala je sliku ljudi i broda na prednjoj strani.
»Je li to za mene?« Bernice je upitala. Zagrlila je veliku knjigu u svojim rukama.
»Za tebe«, rekao je tata. »Pogledaj unutra.«
Bernice je otvorila knjigu. Njezine su se oči raširile. Bilo je toliko šarenih slika.
»Kako se zove?«, Bernice je upitala.
Tata je pokazao riječi na naslovnici. »Priče iz Mormonove knjige«, rekao je.
Bernice je pratila riječi na naslovnici. »Priče iz Mormonove knjige«, rekla je.
»Ima iste priče o kojima čitamo u Svetim pismima«, rekla je mama.
Bernice je pokazala na jednu od slika. »Tko je to?«, upitala je.
»Hm… Vidiš li luk i strijele?«, upitala je Maman.
Bernice je kimnula.
»Sjećate li se da smo čitali o nekome tko je imao slomljeni luk?«, Papa je upitao.
»Nefi?«, Bernice je rekla.
»Da, to je Nefi«, rekao je Papa.
Bernice se nasmiješila. »Hvala ti, Papa. Hvala ti, Maman. Volim ovu knjigu.«
Svake je večeri Bernice čitala svoju knjigu Svetih pisama s Maman i Papom. Pokazala je na slike. Naučila je izgovarati neke teške riječi. I naučila je sama čitati neke lagane riječi!
Čitanje Svetih pisama također ju je usrećilo. Bilo joj je drago što ih je mogla čitati s Maman i Papom!