„Подносите све”, За јачање младих, јул 2024.
Поднесите све
Невоље су део плана Небеског Оца. Али шта радите када вам искоче ниоткуда?
Илустрације: Паулина Вирт
Више пута сам тог кобног јутра био сигуран да ћу умрети. Комбинација тога што сам видео сву ту крв – своју крв – како се упија у траг и осетио жестину медведа гризлија како бесни на мене са свих страна својим зубима и канџама оставила ме је да се осећам избезумљено и безнадежно.
Савршено јутро.
Какав драматичан контраст у односу на само два сата раније. Блажено сам кренуо на стазу за трчање у природи једног од најлепших дана које сам видео тог лета у брдима западног Вајоминга, у САД-у. Небо је било у нијанси неон кобалт плаве, дивље цвеће је прекривало падине брда, а јутарњи ваздух је био оштар, али пријатан. Био је то савршен дан за трчање на 15 миља (24 км) у планинама.
Ово је био класичан тренинг. Покушавао сам да ојачам своју снагу и издржљивост за маратон који је требало да буде за само два месеца. Тркачи јачају снагу трчањем више пута на кратке удаљености. То јача издржљивост, што заузврат појачава отпорност.
Нисам ни знао да ће ми ускоро требати сваки делић отпорности и моћи коју имам јер ћу бити у трци свог живота.
Изненадни напад
Гледајући уназад, требало је да видим знакове. На крају крајева, Господ нам каже да „јавиће [нам] што ће бити унапредак” силом Духа Светога (Јован 16:13). Као што је поучио старешина Гери Е. Стивенсон, из Већа дванаесторице апостола, „Свети Дух може да вам помогне тако што ће вас унапред упозорити на физичке и духовне опасности”. И учинио је то!
Само неколико минута након трчања, спустио сам поглед и приметио нешто. Срце ми је поскочило када сам у прашини испред себе видео непогрешив обрис медвеђег трага. То је било јасно упозорење. Глупо, рационално сам закључио да је медвед заиста прошао овуда, али да ћу сада бити сигуран. Нема потребе за бригом, зар не? И тако сам наставио са трчањем.
Мање од сат времена касније, прешао сам на мали успон и спустио се низ брдо у густо пошумљен пропланак. Док сам заокружио кривину у дну брда, чуо сам тако интензиван, тако јак звук да ми се дигла коса на потиљку. Одмах сам стао и полако бацио поглед улево. Онда сам се укочио од ужаса. Звук, који сам брзо препознао као ломљење грана, долазио је великом брзином. Тада сам видео призор који никада нећу заборавити – одраслог медведа гризлија који је јурио директно према мени!
Стравичан напад који је уследио требало је да ми одузме живот. Ово је очигледно био веома узнемирен медвед, кога сам изненадио када сам тим пропланком трчао трку са животом. Ипак, тај тренутак када сам мислио да је смрт извесна пратила је најискренија молитва мог живота. Затим су се спустиле небеске милости.
Необјашњиво, медвед је зауставио свој немилосрдни напад и побегао у шуму. То је била добра вест! Лоша вест је била да сам имао 16 тешких рана од медвеђих зуба и канџи и био сам у шуми, сав у крви, и 11 миља (18 км) од најближег пута у парку, без помоћи на видику.
Тренутак одлуке
Изненада сам се нашао на важној тачки за доношење одлука у свом животу. Ако нисте имали такав тренутак, будите сигурни да хоћете. Невоље су део плана Небеског Оца. На срећу, то неће бити напад од медведа – барем за већину нас! Али у неком тренутку, можда ћете се осећати преоптерећено било којом невољом са којом се суочавате. То је безнадежан осећај који је Господ једном живописно описао као „чељусти пакленске”, које „широм разјапе уста за тобом” (Учење и завети 122:7).
На овим кризним раскрсницама у вашем животу, морате донети одлуку. Можете одустати, лећи и умрети; или можете некако скупити сву своју храброст и снагу и одважно се борити, верујући да ће Господ учинити свој део, ако ви будете учинили свој. Господ је објаснио сврху животних мука Џозефу Смиту док је био заточен у затвору Либерти: „Све ово [ће ти] искуство дати, и биће за добро твоје” (Учење и завети 122:7).
И биће на твоју корист. Оне вас усавршавају и кале док јачате и градите отпорност. Због тога је Господ рекао Џозефу – и каже вама – да „држи се пута свога”, суочен са искушењима и невољама (Учење и завети 122:9). Док се држите у животу – чак и ако је то захваљујући вашим ноктима – открићете да је чак и ваша оскудна снага више него упоредива са Господњом. Као што је обећано, Он је „моћан да спасе” (2 Нефи 31:19).
Држите се
То је управо оно што се догодило мени. Уместо да одустанем, решио сам да устанем. Био сам одлучан да преживим, што је значило да морам да нађем помоћ. Тетурајући низ стазу дуже од једног километра, коначно сам укрстио пут са јединим људима у шуми тог дана. Тај чудесни сусрет је на крају довео до спасавања хеликоптером из забити, три операције спасавања живота и јаснијег разумевања благослова о томе како бити одлучан да се „држиш свог пута”.
Након што је допузао до раскрснице стазе, старешина Дан је спашен, имао је три спасоносне операције, и опоравио се захваљујући вери и молитвама многих, укључујући и његову тада – четворогодишњу ћерку Еми.
Ово искуство је повећало моју моћ, одлучност и веру. Такође ме је ојачало и припремило да се носим са другим животним изазовима. Сигуран сам да ћете, док „све сноси[те], све верује[те], свему се нада[те], све трпи[те]” (1. Коринћанима 13:7), изградити отпорност и снагу која вам је потребна да се суочите са изазовима. Видећете како вас Господња рука чини једнаким ономе што вам се нађе на путу – чак и ако су то саме „чељусти пакленске”.