Моје искуство са операцијом на отвореном срцу

Картер Томас

Илустрације: Aдам Никл

Прилично сам посвећен атлетици, посебно кошарци. Напросто волим да се такмичим. И делимично сам се због тога морао суочити са осмосатном операцијом на отвореном срцу са 14 година.

Рођен сам са недостатком на једном од срчаних залистака. У почетку су доктори рекли да ће ми вероватно бити потребна операција када остарим – можда након што се пензионишем. Али временом се проблем погоршавао, углавном због тога колико се интензивно бавим спортом.

Током једне посете у јесен, доктор је рекао да ће ми вероватно бити потребна операција у наредних годину или две. У међувремену сам у школи трчао крос. Али уместо да се моја брзина трчања побољша, она се погоршавала. Тако сам знао да нешто заиста није у реду.

Поново смо посетили доктора у марту. Током посете, осетио сам да треба да се оперишем и раније него што смо планирали. Почео сам да осећам духовну топлину. То лично откривење ми је донело утеху. Одједном сам чуо себе како говорим да желим операцију што је пре могуће. Моји родитељи су се у почетку мало уплашили, али сам им рекао: „Имам мир. Колико брзо можемо ово да урадимо?” Заказали смо операцију за април.

У тешким тренуцима знам да је Исус Христ увек ту за мене. Могу се увек молити Небеском Оцу и то помаже.

Веровао сам да ће све успети, али дан операције је и даље био застрашујућ. Све ме је погодило одједном, када сам ушао у ту собу. Сећам се да сам се тресао. Мој анестезиолог ми је заиста помогао у том тренутку. Захвалан сам свим људима који су ми помогли да прођем кроз то целокупно искуство. Имао сам и небеску помоћ. На пример, цело моје одељење је постило за мене и заиста сам осетио снагу поста и молитве.

Фотографија доступна љубазношћу породице Томас

Тих дана срце ми је било одлично. Да се нисам оперисао, могао сам да умрем за две године. Сада имам читав животни век пред собом.

Цело ово искуство је променило моје виђење. Свакога видим другачије док пролази кроз своја искушења. Осећам већу емпатију према њима. Повремено бих видео некога и осетио да се носи са нечим тешким, а онда бих пришао и помогао му.

За мене, бити ученик Исуса Христа заиста значи бити пример другима и према свима се односити онако како би Он то чинио. Сви ми смо у томе заjедно. Бог је наш Отац, и ми смо Његови синови и кћери. Свако има сврху и вредност. Има доста негативности, па покушавам да помогнем људима да се смеју и буду позитивни.

Сведочим да сваког дана могу да примам лично вођство од Господа. Он ме може ојачати као особу и дати ми отпорност. Све могу у Христу (видети Филибљанима 4:13).