Постати пастири
Надам се да ће вас они којима послужујете видети као пријатеља и схватити да у вама имају поборника и особу којој се могу поверити.
Пре годину дана у Чилеу сам упознала дете из Школице које ме је насмејало. „Здраво”, рекао је, „ја сам Давид. Хоћеш ли говорити о мени на генералној конференцији?”
У тренуцима тишине размишљала сам о Давидовом неочекиваном поздраву. Сви ми желимо да будемо признати. Желимо да смо важни, да нас памте и да се осећамо вољенима.
Сестре и браћо сви сте ви важни. Чак и ако се на генералној конференцији не говори о вама, Спаситељ вас познаје и воли вас. Ако се питате да ли је то истина, треба само да помислите на то да вас је уреузао на длановима својих руку.
Знајући да нас Спаситељ воли, могли бисмо се онда запитати, како најбоље можемо показати своју љубав према Њему?
Спаситељ је упитао Петра: „Љубиш ли ме… ?”
Петар је одговорио: „Да, Господе! ти знаш да те љубим. Он му рече: Паси јагањце моје.”
Када је то питање поставио и други и трећи пут: „Љубиш ли ме?” Петар је, ожалошћен што га поново пита, потврдио своју љубав: „Ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.”
Није ли се Петар већ доказао као брижни Христов следбеник? Од њиховог првог сусрета на обали мора, „одмах” је оставио своје рибарске мреже да би следио Спаситеља. Петар је постао прави ловац људи. Следио је Спаситеља током Његове личне службе и помагао у поучавању других Јеванђељу Исуса Христа.
Али, сада васкрсли Господ, знао је да више неће бити поред Петра да би му показивао како и када треба да служи. У Спаситељевом одсуству, Петар је требало да тражи усмеравање од Духа, прими лично откривење, а онда да има храброст и веру да делује. Усредсређен на своје овце, Спаситељ је желео да Петар чини оно што би Он чинио да је ту. Позвао је Петра да постане пастир.
У априлу прошле године, председник Расел М. Нелсон је упутио сличан позив нама да пасемо Очеве овце на светији начин и да то чинимо послуживањем.
Да бисмо ефикасно прихватили овај позив, морамо развити пастирско срце и разумети потребе Господњих оваца. Дакле, како постајемо пастири какве Господ очекује од нас?
Као и код свих питања, можемо гледати ка нашем Спаситељу, Исусу Христу - Добром Пастиру. Спаситељеве овце су биле познате и пребројане; биле су пажене; и биле су сакупљене у Божјем стаду.
Познати и пребројани
Док се трудимо да следимо Спаситељев пример, морамо најпре знати и избројати Његове овце. Задужени смо за одређене појединце и породице како бисмо били сигурни да је цело Господње стадо избројано и да нико није заборављен. Бројање, међутим, заправо не подразумева бројеве; то је настојање да свака особа осети Спаситељеву љубав преко некога ко за Њега служи. На тај начин сви могу препознати да их брижни Отац на Небу познаје.
Недавно сам упознала младу жену која је била задужена да служи једној сестри која је готово пет пута старија. Откриле су заједничку љубав према музици. Када је ова млада жена посећује, заједно певају песме и деле оне које су им омиљене. Граде пријатељство које благосиља живот и једне и друге.
Надам се да ће вас они којима послужујете видети као пријатеља и схватити да у вама имају поборника и особу којој се могу поверити - некога ко је свестан њихових околности и подржава их у њиховим надама и тежњама.
Недавно сам добила задатак да служим сестри коју ни моја сарадница ни ја нисмо добро познавале. Док сам се саветовала са Џес, својом 16-годишњом сарадницом, мудро је предложила: „Треба да је упознамо.”
Одмах смо закључиле да су селфи и уводни текст у реду. Држала сам телефон, а Џес је притиснула дугме да би нас фотографисала. Наша прва прилика за служење био је заједнички напор.
Током прве посете питале смо нашу сестру да ли има нешто што би могле да укључимо у наше молитве за њу. Поделила је нежан лични изазов и рекла да би јој много значиле наше молитве. Њена искреност и поверење развили су тренутну везу љубави. Како је слатка привилегија сетити је се у нашим свакодневним молитвама.
Док се молите, осетићете љубав Исуса Христа за оне којима служите. Поделите ту љубав са њима. Има ли бољег начина за напасање Његових оваца него што је помагање да осете Његову љубав - преко вас?
Пажени
Други начин развијања пастирског срца је брига о Његовим овцама. Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана можемо покренути, учврстити, поправити и поново направити скоро све. Брзи смо да изађемо у сусрет потребама са рукама помоћи или тањиром колача. Али, постоји ли још нешто?
Да ли наше овце знају да их пазимо са љубављу и да ћемо предузети кораке помоћи?
У Maтеју 25, читамо:
„Ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено…
Јер огладнех, и дадосте ми да jедем; ожеднех, и напоjисте ме; гост беjах, и примисте ме…
Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад те видесмо гладна а не нахранисмо? Или жедна, и напоjисмо?
Кад ли те видесмо госта, и примисмо?”
Браћо и сестре, кључна реч је видесмо. Праведници су видели оне у потреби јер су посматрали и запажали. И ми можемо бити будно око за помоћ и утеху, да славимо па и сањамо. Док делујемо, можемо бити сигурни у обећање дато у Матеју: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће… мени учинисте.”
Један пријатељ - назваћемо га Џон - испричао је шта се може догодити када видимо нечију мање видљиву потребу: „Сестра у мом одељењу покушала је самоубиство. После два месеца открило сам да нико у мом већу није пришао њеном мужу поводом овог трауматичног искуства. Нажалост, ни ја нисам реаговао. Коначно, позвао сам супруга на ручак. Био је стидљив човек, често резервисан. Па ипак, када сам рекао: ‘Ваша жена је покушала самоубиство. То мора да је поражавајуће за вас. Желите ли да разговарамо о томе?’ без устезања је заплакао. Имали смо нежан и присан разговор и развили изузетну блискост и поверење у року од неколико минута.”
Џон је додао: „Мислим да је наша намера само да однесемо колаче уместо да откријемо како да у том тренутку наступимо искрено и са љубављу.”
Наше овце могу бити повређене, изгубљене или чак и намерно одлутале; као њихов пастир, можемо бити међу првима који ће видети њихове потребе. Можемо да слушамо и волимо без осуде и понудимо наду и помоћ уз вођство Светог Духа да разумемо.
Сестре и браћо, свет је испуњенији надом и радошћу због малих надахнутих дела љубазности која чините. Док тражите Господње усмерење о томе како пренети Његову љубав и видети потребе оних којима послужујете, очи ће вам се отворити. Ваш позив светог послуживања даје вам божанско право на надахнуће. Можете са самопоуздањем тражити то надахнуће.
Сакупљени у Божјем стаду
Треће, желимо да наше овце буду сакупљене у Божјем стаду. Да бисмо то учинили, морамо размотрити где су на путу завета и бити спремни да ходамо са њима на путу вере. Наша света повластица је да упознамо њихова срца и усмеримо их ка њиховом Спаситељу.
Сестра Хосивини са Фиџија, дословно је имала проблем да види свој пут на путу завета. Њена пријатељица је приметила да Хосивини има проблем са читањем. Обезбедила је Хосивини нове наочаре за читање и јарко жуту оловку како би маркирала свако помињање Исуса Христа у Мормоновој књизи. Оно што је почело као једноставна жеља за послуживањем и помоћ при проучавању Писама довело је до тога да Хосивини први пут, 28 година после крштења, посети храм.
Било да су наше овце јаке или слабе, радују се или су у болу, можемо се трудити да ниједна не хода сама. Можемо их волети вез обзира на ниво њихове духовности и понудити подршку и охрабрење за наредни корак. Док се молимо и настојимо да разумемо њихова срца, сведочим да ће нас Небески Отац усмеравати, а Дух Његов ће ићи са нама. Имамо прилику да будемо „анђели око њих” док Он иде пред лицем њиховим.
Господ нас позива да пасемо Његове овце, да негујемо Његова стада као што би Он чинио. Ппозива нас да будемо пастири сваком народу, свакој земљи. (И, да, старешина Ухдорф, волимо немачке овчаре и потребни су нам.) И жели да се Његови млади људи укључе у то дело.
Наши млади могу бити неки од наших најјачих пастира. Они су, како је рекао председник Расел М. Нелсон, „међу најбољима које је Господ икада послао на овај свет”. Они су „племенити духовиˮ, наши „најфинији играчиˮ који следе Спаситеља. Можете ли да замислите моћ коју ће такви пастири донети док се брину за Његове овце? Послужујући раме уз раме са тим младима, видимо чуда.
Младе жене и млади мушкарци, потребни сте нам! Ако немате позив за послуживање, разговарајте са председницом Потпорног друштва или председником Већа старешина. Радоваће се вашој спремности да се постарате да Његове овце буду познате и избројане, пажене и сакупљене у Божјем стаду.
Када дође дан да клекнемо код ногу нашег вољеног Спаситеља, пошто смо неговали Његово стадо, молим се да можемо одговорити као Петар: „Да, Господе! Ти знаш да те љубим.” Ове, Твоје овце, су вољене, безбедне и код куће су. У име Исуса Христа, амен.