„Цар Ноје и цар Лимхи”, Приче из Мормонове књиге (2023)
Цар Ноје и цар Лимхи
Бекство од Ламанаца
Цар Ноје је владао групом Нефијаца. Урадио је много тога лошег, а неки људи су били љути на њега. Човек по имену Гедеон борио се мачем са Нојем. Ноје је побегао и попео се на кулу. Са куле је видео да долази ламанска војска. Ноје се претварао да се плаши за свој народ, па му је Гедеон поштедео живот.
Ноје и његови људи су побегли. Али Ламанци су их јурили и почели да их нападају. Ноје је рекао мушкарцима да напусте своје породице и да пођу за њим.
Неки људи су отишли са Нојем. Али многи мушкарци су одлучили да остану са својим породицама. Нојев син Лимхи је такође одлучио да остане.
Многе ћерке су иступиле пред војску и тражиле од Ламанаца да не повреде њихове породице. Ламанци су послушали кћери и оставили Нефијце у животу. Уместо тога, Ламанци су заробили Нефијце.
Мушкарци који су побегли су желели да се врате својим породицама. Ноје је покушао да их заустави, тако да су га они усмртили. Затим су се вратили својим породицама.
Били су веома срећни што су њихове породице безбедне. Рекли су Гедеону шта се догодило Ноју.
Народ је изабрао Лимхија за свог новог цара. Обећао је ламанском цару да ће Ламанцима плаћати половину свега што поседују. Заузврат, ламански цар је обећао да неће наудити Лимхијевом народу.
Неколико година су живели у миру. Тада су Ламанци почели да се лоше опходе према Лимхијевом народу. Народ је поново хтео да буде слободан. Покушали су да се боре против Ламанаца, али су изгубили. Народ се молио Богу за помоћ.
Једног дана, Нефијац по имену Амон посетио је Лимхија и његов народ. Амон је дошао из земље зване Зарахемла. Лимхи је био срећан што је видео Амона.
Амон је могао да одведе Лимхијев народ у Зарахемлу, али су прво морали да побегну од Ламанаца. Гедеон је имао план.
Ноћу је Гедеон дао ламанским стражарима још вина да би заспали. Док су стражари спавали, Лимхи и сав његов народ су побегли из града.
Отишли су у Зарахемлу и тамо се придружили Нефијцима. Лимхи и његови људи научили су више о Богу. Склопили су завет, или дали посебно обећање, да ће служити Богу и поштовати Његове заповести. Крстили су се и постали део Божје Цркве. Запамтили су да им је Бог помогао да побегну од Ламанаца.