„Теанкум и Морони”, Приче из Мормонове књиге (2023)
Теанкум и Морони
Показивање огромне храбрости
Након што је Амаликија умо, његов брат Аморон је постао ламански цар. Аморон је наставио да се бори против Нефијаца. Рат је трајао годинама. Нефијци су почели да побеђују, тако да су све ламанске војске побегле у један град. Морони, Теанкум и још један нефијски капетан кренули су за Ламанцима са својим војскама.
Алма 52:3–4; 54:16–24; 62:12–35
Теанкум је био љут што су Амаликија и Аморон изазвали овај велики, дуги рат. Због рата је много људи страдало, а хране је било врло мало. Теанкум је желео да оконча рат. Отишао је ноћу у град да потражи Аморона.
Теанкум се попео преко градског зида. Ишао је од места до места у граду док није нашао где Аморон спава.
Бацио је копље на Аморона. Погодило га је близу срца. Али Аморон је пробудио своје слуге пре него што је умро.
Аморонове слуге су јуриле Теанкума и убиле га. Друге нефијске вође су биле веома тужне што је Теанкум погинуо. Он се храбро борио за слободу свог народа.
Пре него што је погинуо, Теанкум је помогао Нефијцима да победе у рату. Учинио је да Ламанци изгубе свог вођу. Следећег јутра Морони се борио са Ламанцима и победио. Ламанци су напустили земљу Нефијаца и рат се завршио.
Коначно је био мир. Морони је напорно радио да би нефијска земља била безбеднија од Ламанаца. Тада је Морони отишао кући да живи у миру. Пророци су поучавали Јеванђељу и водили Цркву Божју. Народ се уздао у Господа, и Он их је благословио.