1. И ево, догоди се да се двадесет и шесте године сав народ нефијски врати у земље своје, сваки човек са породицом својом, стадима својим и крдима својим, коњима својим и стоком својом, и свим оним што им припадаше.

2. И догоди се да не беху појели све своје намирнице, стога понеше са собом све оно што не беху појели, сво жито своје од сваке врсте, и злато своје, и сребро своје, и све драгоцености своје, и вратише се у земље своје и поседе своје, и на северу и на југу, и у земљу према северу и у земљу према југу.

3. А оним разбојницима који беху ушли у завет да ће чувати мир у земљи, који беху жељни да остану Ламанци, дадоше земље, према броју њиховом, да би уз труд свој имали чиме да се издржавају. И тако успоставише мир у целој земљи.

4. И поново почеше да напредују и постају јаки. И двадесет и шеста и седма година прођоше и беше велик ред у земљи. И они законе своје беху уредили према правичности и правди.

5. И ево, не беше ничега у целој земљи што би ометало народ да стално напредује, осим ако не би пали у преступ.

6. И ево, Гидгидони и судија Лаконеј и они који беху постављени за предводнике, беху ти који успоставише тај велик мир у земљи.

7. И догоди се да многи градови беху поново изграђени, а многи стари градови беху обновљени.

8. И многи путеви беху изграђени, и многи друмови направљени, који вођаху од града до града, и од земље до земље, и од места до места.

9. И тако прође двадесет и осма година, и народ имаше сталан мир.

10. Али двадесет и девете године догоди се да започеше неке свађе међу народом. И неки се узнесоше у охолости и хвалисању због свог силно великог богатства, да, и то до великих прогона;

11. Беше, наиме, много трговаца у земљи, а и много адвоката и много чиновника.

12. И народ се поче разликовати по положају, према богатству своме и приликама својим за стицање учености. Да, неки беху неуки због сиромаштва свога, а други стекоше велику ученост због богатства свога.

13. Неки беху узнесени у охолости, а други беху силно понизни. Неки враћаху грдњу за грдњу, док други прихватаху грдњу и прогон и свакојаке невоље, и не враћаху и не ружаху за узврат, већ беху понизни и покајани пред Богом.

14. И тако наста велика неједнакост у целој земљи, толико да се црква поче разједињавати, да, толико да тридесете године црква беше разједињена у целој земљи осим међу оних неколико Ламанаца који беху обраћени у праву веру. И они не хтедоше да одступе од ње, јер беху чврсти и постојани и непоколебљиви, вољни да са свом марљивошћу држе заповести Господње.

15. Ево, узрок тога безакоња беше ово – Сотона беше имао велику моћ у подстицању народа на свакојако безакоње, и до надимања у охолости, искушавајући их да теже за моћу, и влашћу, и богатством, и ништавним стварима овог света.

16. И тако Сотона заведе срца народа да чини свакојако безакоње. Стога уживаху у миру само неколико година.

17. И тако, почетком тридесете године – будући да народ беше предат да током дугог времена буде ношен тамо-амо искушавањима ђаволовим где год он хтеде да их носи, и да чине оно безакоње које он хтеде да чине – и тако почетком те тридесете године, беху у стању страшне опакости.

18. Ево, не грешаху из незнања јер познаваху вољу Божју за себе, јер она беше поучавана међу њима. Они се, дакле, самовољно побунише против Бога.

19. И ево, беше то у дане Лаконеја, сина Лаконејевог, јер Лаконеј заузе столицу оца свога и те године управљаше народом.

20. И наступише и беху послати са неба надахнути људи, стојећи међу народом у целој земљи, проповедајући и одважно сведочећи о гресима и безакоњима народа, и сведочећи им о откупљењу које ће Господ извести за свој народ, или другим речима, васкрсењу Христовом. И они одважно сведочаху о Његовој смрти и страдањима.

21. Ево, беше их много у народу који беху силно срдити због оних који о томе сведочаху. А они који беху срдити беху углавном врховне судије, и они који беху високи свештеници и адвокати. Да, сви они који беху адвокати беху срдити на оне који о томе сведочаху.

22. Ево, не беше адвоката нити судије нити високог свештеника који би имао моћ да осуди некога на смрт уколико њихову пресуду не би потписао управитељ земље.

23. Ево, беше много оних који сведочаху о ономе што се односи на Христа, који сведочаху одважно, које судије ухватише и тајно усмртише, како обавештење о смрти њиховој не би стигло до управитеља земље до после смрти њихове.

24. Ево, гле, беше то у супротности са законима земље, да се било ко усмрти уколико нема моћ од управитеља земље –

25. Стога, у земљу Зарахемлу стиже жалба управитељу земље против тих судија, који беху на смрт осудили пророке Господње, не по закону.

26. Ево, догоди се да беху ухваћени и доведени пред судију да им се суди за злочин који беху учинили, у складу са законом који народ даде.

27. Ево, догоди се да те судије имаху много пријатеља и родбине, а остали, скоро сви адвокати и високи свештеници, скупише се и ујединише са родбином тих судија којима је требало судити по закону.

28. И они међусобно уђоше у завет, да, и то завет који им дадоше они из давнине, завет који беше дат и служен од стране ђавола, да се удруже против сваке праведности.

29. Они се, дакле, удружише против народа Господњег и уђоше у завет да га униште, и оне који беху кривци за убиство избаве из руку правде, која је требало да буде послужена у складу са законом.

30. И они се успротивише закону и правима отаџбине своје и међусобно се заветоваше да униште управитеља, и поставе цара над земљом, да земља више не буде у слободи већ да буде подложна царевима.