Поглавље 8.
Олује, земљотреси, пожари, вихори, и нагле промене у природи сведоче о Христовом распећу – Многи људи су уништени – Тама три дана прекрива земљу – Они који су преживели оплакују своју судбину. Око 33–34 год. после Христа.
1. И ево, догоди се да према запису нашем, а знамо да је запис наш истинит, јер гле, праведан беше онај човек који вођаше запис – јер заиста учини многа чуда у име Исусово. И не беше ни једног човека који могаше извести чудо у име Исусово уколико не би био сасвим очишћен од безакоња свога –
2. И ево, догоди се да, ако тај човек не погреши у рачунању времена нашег, беше прошла тридесет и трећа година;
3. И народ поче са великом ревношћу да ишчекује знак који даде пророк Самуило Ламанац, да, тренутак када ће током три дана бити тама на лицу земље.
4. И насташе велика неизвесност и препирке међу народом, упркос толиким знацима који беху дати.
5. И догоди се тридесет и четврте године, првог месеца, четвртог дана у месецу, да се подиже велико невреме какво се никако не памти у целој земљи.
6. И беше такође велика и страшна олуја. И беше страшна грмљавина, толико да потресе целу земљу као да ће је напола раставити.
7. И беше силно јако севање, какво се никако не памти у целој земљи.
8. А град Зарахемлу захвати пожар.
9. А град Морони потону у дубине морске, и становници његови се подавише.
10. А земља се сручи на град Морониху тако да на месту града наста велика гора.
11. И у земљи према југу беше велико и страшно уништење.
12. Али гле, још веће и страшније уништење беше у земљи према северу. Јер гле, цело лице земље се промени због олује и вихора, и грмљавине и муња, и силно великог потреса целе земље;
13. И путеви попуцаше и равни друмови се развалише, и многа равна места посташе неравна.
14. А многи велики и значајни градови потонуше, а многи изгореше, а многи се тресоше све док се грађевине њихове на земљу не сручише, и становници њихови страдаше, а места осташе пуста.
15. А беше неких градова који преосташе, али оштећење њихово беше силно велико, и беше много оних који у њима страдаху.
16. И беше неких који беху вихором однети, и нико не зна где одоше, само се зна да су однети.
17. И тако се лице целе земље измени због олуја и грмљавине и муња и потреса земље.
18. И гле, стене се распукоше надвоје. Беху оне разбијене на лицу целе земље, толико да се налажаху у разбијеним комадима, и у пукотинама, и у развалинама, по свом лицу земље.
19. И догоди се да када грмљавина и севање и олуја и невреме и потреси земље престаше – јер гле, потраја то током три сата отприлике, а неки рекоше да време беше дуже; ипак, све те велике и страшне ствари догађаху се отприлике три сата – а тада гле, наста тама на лицу земље.
20. И догоди се да беше густа тама по свом лицу земље, толико да становници њени који не падоше могаху осетити ту тамну маглуштину;
21. И због таме не могаше бити светла, ни свећа, нити бакљи. Ни огањ се не могаше упалити са њиховим добрим и сувим дрветом, тако да уопште не могаше бити никаквог светла;
22. И не виде се никаква светлост, нити огањ, ни светлуцање, нити сунце, ни месец, ни звезде, јер тако велика беше мрачна сумаглица која беше на лицу земље.
23. И догоди се да то потраја током три дана, да светлост не беше виђена. И беше велико нарицање и јаукање и плач међу свим народом без престанка. Да, велико беше јечање народа, због таме и великог уништења које се беше оборило на њих.
24. И на једном месту чуше се како вапе, говорећи: О, да се покајасмо пре овог великог и страшног дана, тада би браћа наша била поштеђена и не би изгорела у том великом граду Зарахемли.
25. А на другом месту чуше се где вапе и наричу, говорећи: О, да се покајасмо пре овог великог и страшног дана, и да не убијасмо и каменовасмо пророке и да их не истеривасмо, тада би мајке наше и наочите кћери наше и деца наша били поштеђени, и не би били затрпани у том великом граду Моронихи. И тако јаукање међу народом беше велико и страшно.