1. И опет, браћо моја, ја бих да скренем мисли ваше на време када Господ Бог даде ове заповести деци својој и ја бих да се сетите да Господ Бог зареди свештенике по светом реду своме, који беше по реду Сина Његовог, да томе поучавају народ.

2. И ти свештеници беху заређени по реду Сина Његовог, на начин по ком би народ могао да зна на који начин да се нада Сину Његовом за откупљење.

3. А ово је начин по коме беху заређени – беху они позвани и припремљени од постанка света у складу са предзнањем Божјим, због велике вере и добрих дела својих. Беху најпре препуштени сами себи да изаберу добро или зло. Због тога што изабраше добро и пошто показаше силно велику веру беху позвани на свети позив, да, на онај свети позив који беше припремељен заједно и у складу са откупљењем припремљеним за њих.

4. И тако они беху позвани на тај свети позив због вере своје, док други одбацише Духа Божјег због тврдоће срца својих и слепоће умова својих, мада, да не беше тако, могаху и они имати велику повластицу као и браћа њихова.

5. Или укратко, беху најпре у истом положају као и браћа њихова. Тако овај свети позив беше припремљен од постанка света за оне који не буду отврднули срца своја, и то преко и посредством помирења Јединорођеног Сина који беше припремљен –

6. И тако они беху позвани на овај свети позив и заређени у високо свештенство светог реда Божјег, да поучавају заповестима Његовим децу човечју, да и она могу ући у покој Његов –

7. То високо свештенство је по светом реду Сина Његовог, оном реду који беше од постанка света, или другим речима, који је без почетка дана или краја година, и припремљен је од вечности до све вечности, у складу са предзнањем Његовим о свему –

8. Ево, беху они овако заређени – позвани беху светим позивом и заређени светим обредом, и преузеше на себе високо свештенство светог реда, чији су позив и обред и високо свештенство без почетка или краја –

9. Тако они посташе високи свештеници заувек, по реду Сина, Јединорођеног од Оца, који је без почетка дана или краја година, који је пун благодати, праведности и истине. И то јесте тако. Амен.

10. Ево, као што рекох о светом реду, или том високом свештенству, беше много оних који беху заређени и посташе високи свештеници Божји. И то беше због велике вере њихове и покајања и праведности њихове пред Богом, јер изабраше да се покају и чине праведност радије него да страдају;

11. Стога беху позвани по том светом реду и беху посвећени, а одећа њихова беше избељена крвљу Јагњетовом.

12. Сада они, пошто беху посвећени Светим Духом, јер одећа њихова беше избељена, будући да беху чисти и неукаљани пред Богом, не могаху на грех гледати осим са гнушањем, а беше много, веома много оних који се очистише и уђоше у покој Господа Бога свога.

13. И ево, браћо моја, ја бих да се понизите пред Богом и рађате плодом који доликује покајању, да и ви можете ући у тај покој.

14. Да, понизите се и то као народ у дане Мелхиседекове, који такође беше високи свештеник по истом том реду о коме говорах, који такође преузе на себе високо свештенство, заувек.

15. А беше то исти онај Мелхиседек ком Аврам плаћаше десетке. Да, чак отац наш Аврам плаћаше десетке, десети део од свега што поседоваше.

16. Ево, ти обреди беху дати на тај начин да би се људи могли надати Сину Божјем, јер то беше узор реда Његовог, или беше ред Његов и то да би му се они могли надати за опрост греха својих, да би могли ући у покој Господњи.

17. Ево, тај Мелхиседек беше цар над земљом салимском и његов народ ојача у безакоњу и одвратности. Да, сви они беху застранили. Беху они пуни сваковрсне опакости.

18. Али Мелхиседек, испољивши моћну веру и примивши службу високог свештенства по светом реду Божјем, проповедаше покајање своме народу. И гле, они се покајаше, а Мелхиседек успостави мир у земљи у данима својим. Стога беше назван кнезом мира, јер беше цар салимски и владаше под оцем својим.

19. Ево, многи беху пре њега, а и многи после, али нико не беше већи. Стога га нарочито помињаху.

20. Ево, не морам то понављати. Оно што рекох биће довољно. Гле, Света писма су пред вама. Изврнете ли их, биће то на ваше сопствено уништење.

21. И догоди се да кад им Алма изговори те речи, испружи према њима руку своју и повика јаким гласом, говорећи: Сада је време да се покајете, јер се готово приближи дан спасења;

22. Да, и глас Господњи устима анђела објављује то свим народима. Да, објављује то да могу имати радосне вести о великој срећи. Да, и Он оглашава те радосне вести међу свим народима својим, да, чак и онима који су расејани на све стране лица земаљског. Стигоше оне, дакле, и до нас.

23. И обзнањене су нам јасним изразима, да можемо разумети, да не можемо погрешити и то зато што смо луталице у земљи страној. Стога смо тако високо повлашћени, јер су нам објављене те радосне вести у свим крајевима нашег винограда.

24. Јер гле, анђели их сада проглашавају многима у земљи нашој и то са намером да припреме срца деце човечје да приме реч Његову у време доласка Његовог у слави.

25. И ево, ми само чекамо да чујемо како нам уста анђела проглашавају веселу вест о доласку Његовом. Јер време долази, али не знамо колико брзо. Нека Бог дâ да то буде у моје дане. Ипак, буде ли то пре или касније, радоваћу се томе.

26. И биће то обзнањено праведним и светим људима, устима анђела, у време доласка Његовог, да се реч очева наших може испунити у складу са оним што они говораху о Њему, што беше у складу са духом пророштва који беше у њима.

27. А сада, браћо моја, желим из дубине срца свога, да, са великом бригом чак до бола, да послушате речи моје и одбаците грехе своје, и не одгађате дан покајања свога;

28. Него да се понизите пред Господом и призовете свето име Његово и бдите и молите се без престанка, да не будете искушавани више него што можете поднети, и да тако будете вођени Светим Духом, постајући понизни, кротки, покорни, стрпљиви, пуни љубави и трпељивости;

29. Имајући веру у Господа, имајући наду да ћете добити вечни живот, имајући увек љубав Божју у срцима својим, да бисте били подигнути у последњи дан и ушли у покој Његов.

30. И нека вам Господ подари покајање како не бисте навукли гнев Његов на себе, да не бисте били оковани ланцима пакла, како не бисте поднели другу смрт.

31. И Алма изговори народу још многе речи које нису записане у овој књизи.