1. Сине мој, саслушај речи моје, јер кажем ти, као што Хеламану рекох, да ћеш будеш ли држао заповести Божје напредовати у земљи, а не будеш ли држао заповести Божје бићеш искључен из присуства Његовог.

2. И ево, сине мој, надам се да ћу велику радост имати у теби због постојаности и верности твоје Богу, јер као што у младости својој започе да се ослањаш на Господа Бога свога, исто тако се надам да ћеш наставити да се држиш заповести Његових, јер благословен је онај који истраје до краја.

3. Кажем ти, сине мој, да већ бејах имао велику радост у теби због верности твоје и марљивости твоје и стрпљења твога и трпељивости твоје код народа зорамског.

4. Јер знам да беше у оковима, да, и знам уз то да беше каменован речи ради, и све то са стрпљењем поднесе јер Господ беше са тобом. И ево, ти знаш да те Господ избави.

5. И ево, сине мој, Шиблоне, ја бих да се сетиш да кад год на Бога ослониш уздање своје, сваки пут ћеш бити избављен из тешкоћа својих и брига својих и невоља својих, и бићеш узвишен у последњи дан.

6. Ево, сине мој, не бих хтео да помислиш да знам то сам од себе, већ ми Дух Божји који је у мени то обзнањује, јер да нисам од Бога рођен то не бих знао.

7. Али гле, Господ у великој милости својој посла анђела свога да ми објави да морам прекинути дело уништења међу његовим народом. Да, и ја видех анђела лицем у лице, и он говораше са мном, а глас његов беше попут грмљавине, и потресе он целу земљу.

8. И догоди се да три дана и три ноћи бејах у најгорчем болу и јаду душе, и никако, све док не завапих за милост Господу Исусу Христу, не примих опрост греха својих. Али гле, завапих Њему и нађох мир души својој.

9. И ево, сине мој, рекох ти ово да можеш мудрост да научиш, да од мене научиш да нема другога пута или начина којим би се човек могао спасити осим преко и посредством Христа. Гле, Он је живот и светло света. Гле, Он је реч истине и праведности.

10. И ево, као што поче реч поучавати, тако бих и да наставиш да поучаваш. И ја бих да будеш марљив и умерен у свему.

11. Припази да се не узнесеш у охолости. Да, припази да се не хвалиш мудрошћу својом ни великом снагом својом.

12. Примени одважност, али не надмоћ и гледај уз то да обуздаш све страсти твоје, да можеш бити љубављу испуњен. Гледај да се уздржаваш од доколице.

13. Не моли се као што то Зорамци чине, јер ти виде да се они моле да их људи чују и хвале због мудрости њихове.

14. Не говори: О, Боже захвални смо ти што смо бољи од браће наше, већ радије кажи: О, Господе опрости ми недостојност моју, и у милости се сети браће моје – да, сваки пут признај пред Богом недостојност своју.

15. И нека Господ благослови душу твоју и прими те у царство своје у последњи дан, да седнеш с миром. Сад пођи, сине мој и поучавај речи овај народ. Буди разборит. Збогом, сине мој.