1. И ево, догоди се двадесет и шесте године владавине судија над народом Нефијевим, гле, када се Ламанци пробудише првог јутра првог месеца, гле, нађоше Амаликију мртвог у свом шатору. И видеше, такође, да је Теанкум спреман да тога дана поведе битку са њима.

2. И ево, кад Ламанци то видеше уплашише се и одбацише своју замисао о одласку у земљу на северу, и повукоше се са свом војском својом у град Мулек и потражише безбедност у утврђењима својим.

3. И догоди се да брат Амаликијин беше постављен за цара над народом, а име његово беше Аморон. Тако цар Аморон, брат цара Амаликије, беше постављен да влада уместо њега.

4. И догоди се да он заповеди да његов народ задржи оне градове које освојише проливањем крви, пошто не беху освојили ни један град а да не беху изгубили много крви.

5. И ево, Теанкум виде да су Ламанци решени да задрже оне градове које беху освојили и оне крајеве земље које беху освојили, и уз то, видевши да их је огроман број, помисли како није корисно да покуша да их нападне у утврђењима њиховим.

6. Него задржа људе своје унаоколо, као да обавља припреме за рат. Да, он се заиста припремаше да се брани од њих подизањем зидина унаоколо и припремајући склоништа.

7. И догоди се да настави тако припремајући се за рат све док Морони не посла велик број људи да ојача војску његову.

8. И Морони му, такође, посла наређења да задржи све заробљенике који му падоше у руке, јер будући да Ламанци беху ухватили много заробљеника, да он задржи све заробљене Ламанце као откуп за оне које Ламанци беху заробили.

9. И посла му, такође, наређења да утврди земљу Изобиље, и осигура узан кланац који води у земљу на северу, да се Ламанци не би докопали тог места и стекли надмоћ да их нападну са свих страна.

10. И Морони му уз то поручи, тражећи од њега да буде веран у одбрани тог дела земље и да тражи сваку прилику како би тлачио Ламанце у том пределу, колико год је у моћи његовој, не би ли можда варком или некако другачије поново освојио оне градове који беху отети из руку њихових, и такође да утврди и ојача градове унаоколо који не беху пали у руке Ламанаца.

11. И још му рече: Дошао бих к теби, али гле, Ламанци нас нападају на границама земље поред западног мора, и гле, идем против њих, стога ти не могу доћи.

12. Ево, цар (Аморон) беше отпутовао из земље Зарахемле и обавестио царицу о смрти брата свога, и беше окупио велик број људи и одмарширао против Нефијаца у пределе поред западног мора.

13. И тако он настојаше да напада Нефијце, и да одвуче део снага њихових у тај део земље, док онима које беше оставио да држе градове које беше освојио, заповеди да и они нападну Нефијце у пределима поред источног мора, и заузму земље њихове колико год је то у моћи њиховој, према моћи војски својих.

14. И тако Нефијци беху у тим опасним приликама крајем двадесет и шесте године владавине судија над народом Нефијевим.

15. Али гле, догоди се да двадесет и седме године владавине судија, Теанкум по наредби Моронијевој – који беше успоставио војске да штите јужне и западне границе земље, и беше започео свој марш према земљи Изобиље, како би помогао Теанкуму са људима својим при поновном заузимању градова које беху изгубили –

16. И догоди се да Теанкум прихвати наређење да изврши напад на град Мулек, и поново га заузме буде ли могуће.

17. И догоди се да Теанкум изврши припреме да нападне град Мулек и са војском својом крену против Ламанаца. Али, увиде да их је немогуће савладати док су у утврђењима својим. Стога одбаци замисли своје и поново се врати у земљу Изобиље да сачека долазак Моронијев како би добио појачање војсци својој.

18. И догоди се да Морони, са војском својом, стиже у земљу Изобиље крајем двадесет седме године владавине судија над народом Нефијевим.

19. А почетком двадесет и осме године, Морони и Теанкум, и многи врховни капетани одржаше ратно веће – шта да чине како би навели Ламанце да изађу у битку против њих, то јест, како би их некако намамили из упоришта њихових, да би стекли предност над њима и поново заузели град Мулек.

20. И догоди се да они послаше изасланике војсци ламанској која чуваше град Мулек, предводнику њиховом, чије име беше Јаков, тражећи од њега да изађе са војскама својим да их дочека у равницама између два града. Али гле, Јаков који беше Зорамац, не хтеде да изађе са војском својом да их дочека у равницама.

21. И догоди се да Морони, не надајући се сусрету са њима на неутралном тлу, одлучи се, стога, за један план како би измамио Ламанце из упоришта њихових.

22. Стога нареди да Теанкум поведе мали број људи и оде доле близу обале морске, а Морони и војска његова ноћу одоше у пустињу, западно од града Мулека. И тако, сутрадан, кад страже ламанске открише Теанкума, отрчаше и саопштише то Јакову, предводнику своме.

23. И догоди се да војске ламанске кренуше против Теанкума, мислећи по броју своме, да ће надвладати Теанкума због малог броја њиховог. А кад Теанкум виде да војске ламанске излазе против њих, поче се повлачити поред обале морске, на север.

24. И догоди се да када Ламанци видеше да он поче да бежи, охрабрише се и гањаху их са срчаношћу. И док Теанкум тако одвођаше Ламанце који их узалуд гањаху, гле, Морони заповеди да се део војске његове који беше са њим упути у град и освоји га.

25. И они учинише тако, и побише све оне који беху остали да штите град, да, све оне који не хтедоше да предају своје ратно оружје.

26. И тако Морони, са делом војске своје, задоби посед над градом Мелеком, док се са осталима упути да дочека Ламанце када се буду враћали из потере за Теанкумом.

27. И догоди се да Ламанци гањаху Теанкума све док не дођоше близу града Изобиља, а тада их дочека Лехи и мала војска која беше остављена да штити град Изобиље.

28. И ево, гле, када врховни капетани ламански беху угледали Лехија како са војском својом долази против њих, у великој пометњи побегоше како би се некако домогли града Мулека пре него што их Лехи стигне. Наиме, беху они исцрпљени због пешачења свога, а људи Лехијеви беху одморни.

29. Ламанци ево, не знадоше да Морони са војском својом беше у позадини њиховој, а они се бојаху само Лехија и његових људи.

30. Ево, Лехи не хтеде да их стигне док не буду наишли на Моронија и војску његову.

31. И догоди се да пре него што се Ламанци повукоше далеко опколише их Нефијци, с једне стране људи Моронијеви, а с друге стране људи Лехијеви, који сви беху одморни и пуни снаге, а Ламанци беху исцрпљени због свог дугог марша.

32. И Морони заповеди својим људима да их нападају све док не предају своје ратно оружје.

33. И догоди се да Јаков, будући предводник њихов, и будући Зорамац такође, и имајући несавладив дух, са силном жестином поведе Ламанце у битку против Моронија.

34. Пошто Морони беше у смеру њиховог кретања, Јаков стога одлучи да их побије и прокрчи свој пут до града Мулека. Али гле, Морони и људи његови беху надмоћнији, стога не устукнуше пред Ламанцима.

35. И догоди се да се на обе стране бораху са силном жестином, и на обе стране беше много побијених. Да, и Морони беше рањен, а Јаков беше убијен.

36. А Лехи из позадине са својим снажним људима навали са таквом жестином да Ламанци у позадини предадоше своје ратно оружје, а остали, будући силно пометени не знадоше куда да иду или да ударе.

37. Ево, Морони, видевши пометњу њихову, рече: Донесете ли своје ратно оружје и предате нам га, гле, оканићемо се проливања крви ваше.

38. И догоди се да када Ламанци чуше те речи, врховни капетани њихови, сви они који не беху побијени, изађоше и бацише своје ратно оружје пред ноге Моронијеве, а и својим људима заповедише да учине исто.

39. Али гле, беше много оних који не хтедоше. А они који не хтедоше да предају мачеве своје беху ухваћени и везани, а њихово ратно оружје беше им одузето, а они беху приморани да са браћом својом крену у земљу Изобиље.

40. И ево, број заробљеника који беху ухваћени беше већи од броја оних који беху убијени, да, већи од оних који беху убијени на обе стране.