1. И догоди се да када он беше завршио казивање народу, многи од њих повероваше речима његовим и почеше да се кају и да Света писма истражују.

2. Али, већи део њих беше жељан да уништи Алму и Амулека, јер беху гневни на Алму због јасноће речи његових Зезрому. И они, такође, рекоше да им Амулек беше слагао и побунио се против закона њиховог, а и против адвоката и судија њихових.

3. И беху, такође, гневни на Алму и Амулека. И пошто они сведочаху тако јасно против опакости њихове, покушаваху да их кришом уклоне.

4. Али, догоди се да то не учинише, већ их ухватише и везаше јаким конопцима и одведоше пред врховног судију те земље.

5. А људи излажаху и сведочаху против њих, сведочећи да се побунише против закона и адвоката и судија њихових у тој земљи, а и свог народа који беше у тој земљи. А уз то, сведочаху да постоји само један Бог и да ће Он послати Сина свога међу народ, али Он их неће спасти. И многе такве ствари сведочаше народ против Алме и Амулека. Ево, беше то учињено пред врховним судијом земље.

6. И догоди се да Зезром беше запрепашћен речима које беху изговорене, а беше уз то свестан заслепљености умова њихових коју он својим лажним речима изазва међу народом. И душа му се поче мучити због свести о сопственој кривици својој. Да, почеше га обузимати паклени болови.

7. И догоди се да поче викати народу, говорећи: Гле, ја сам крив, а ови људи су неукаљани пред Богом. И поче се он, од тада па надаље, заузимати за њих. Али, они га ружаху, говорећи: Зар је и тебе ђаво запосео? И пљуваху га, и истераше га из средине своје, а и све оне који повероваше речима које изговорише Алма и Амулек. И они их истераше и послаше људе да бацају камење на њих.

8. И приведоше жене и децу њихову и наредише да сви они који верују или беху поучени да верују у реч Божју, буду у огањ бачени. И изнеше, такође, записе који садржаваху Света писма, те и њих у огањ бацише да изгоре и да их огањ уништи.

9. И догоди се да узеше Алму и Амулека и доведоше их до места мучеништва, да могу бити сведоци уништења оних који беху горели.

10. И кад Амулек беше видео муке жена и деце који гораху у огњу, и он беше болан и рече Алми: Како можемо бити сведоци тог ужасног призора? Испружимо, стога, руке своје и употребимо моћ Божју која је у нама и спасимо их од пламена.

11. Али, Алма му рече: Дух ме нагони да не испружим руке своје. Јер гле, Господ их прима к себи у славу и допушта им да то чине, то јест, да им народ то чини, у складу са тврдоћом срца њихових, да би судови које ће Он у гневу свом извршити над њима, могли бити праведни и да крв невиних стоји као сведок против њих, да, и снажно вапи против њих у последњи дан.

12. Тад Амулек рече Алми: Гле, можда ће и нас спалити.

13. А Алма рече: Нека буде по вољи Господњој. Али, гле, дело наше није довршено, стога нас неће спалити.

14. Тад се догоди да кад изгореше тела оних који беху у огањ бачени, а уз то и записи који беху бачени са њима, дође врховни судија земље и стаде пред Алму и Амулека док беху везани и руком својом удараше их по образима, и рече им: После овога што видесте хоћете ли опет проповедати овом народу да ће бити бачени у језеро огњено и сумпорно?

15. Гле, видите да немасте моћи да спасете оне који беху у огањ бачени, нити их Бог спасе иако беху од вере ваше. И судија их поново удари по образима и упита: Шта имате да кажете у своју одбрану?

16. Ево, тај судија беше по реду и вери Нехора који погуби Гедеона.

17. И догоди се да му Алма и Амулек не одговорише ништа, а он их поново удари и предаде чиновницима да их баце у тамницу.

18. И пошто прође три дана како беху бачени у тамницу, долажаху многи адвокати и судије и свештеници и учитељи који беху следбеници Нехорови. И они дођоше у тамницу да их виде, и испитиваху их о многим речима, али они им ништа не одговараху.

19. И догоди се да судија стаде пред њих и рече: Зашто не одговарате на речи ових људи? Зар не знате да имам моћ да вас препустим пламену? И заповеди им да говоре, али они не одговорише ништа.

20. И догоди се да се разиђоше и одоше путем својим, али сутрадан поново дођоше и судија их поново удараше по образима. И многи долажаху, такође, и удараху их, говорећи: Хоћете ли поново устати и судити овом народу, и осуђивати закон наш? Ако тако велику моћ имате, зашто не избавите сами себе?

21. И много таквих ствари им говораху, шкргућући зубима на њих, пљујући их и говорећи: Како ћемо изгледати кад будемо проклети?

22. И много таквих ствари, да, свакојаких таквих ствари им говораху. И тако их исмеваху много дана. И ускраћиваху им храну да би гладовали, и воду да би жедни били и уз то отеше одећу њихову да би голи били. И тако они беху везани чврстим конопцима, и затворени у тамници.

23. И догоди се да пошто много дана беху тако трпели (а беше то дванаестог дана, десетог месеца, у десетој години владавине судија над народом Нефијевим), врховни судија над земљом Амонихином, и многи од учитеља њихових и адвоката њихових, уђоше у тамницу где Алма и Амулек беху конопцима везани.

24. И врховни судија стаде пред њих и поново их удари, и рече им: Ако моћ Божју имате избавите себе из ових окова и тада ћемо поверовати да ће Господ уништити овај народ по речи вашој.

25. И догоди се да сви они приступише и удараху их, говорећи исте речи, сви до последњег. А кад им последњи беше говорио, моћ Божја сиђе на Алму и Амулека и они се подигоше и стадоше на ноге своје.

26. И повика Алма, говорећи: Колико дуго ћемо трпети ове велике невоље, о Господе? О, Господе, подари нам снагу у складу са вером нашом, која је у Христу, и то за избављење. И они раскинуше конопце којима беху везани. А кад народ то беше видео, поче бежати, јер их обузе страх од уништења.

27. И догоди се да тако велик беше страх њихов да попадаше на земљу и не стигоше до спољних врата тамнице, а земља се силно затресе, и зидови тамнице се распукоше надвоје, тако да падоше на земљу. А врховни судија и адвокати и свештеници и учитељи, који удараху Алму и Амулека, страдаху од тог пада.

28. А Алма и Амулек изађоше из тамнице и не беху повређени, јер им Господ подари моћ у складу са вером њиховом која беше у Христу. И они одмах изађоше из тамнице. И беху ослобођени конопаца својих, а тамница паде на земљу и свака душа унутар зидова њених, осим Алме и Амулека, погину. А они одмах одоше у град.

29. Тада народ, чувши велику буку, дотрча у великом броју да сазнају разлог томе. И када видеше да Алма и Амулек излазе из тамнице, и зидове њене срушене на земљу, беху погођени великим страхом, и побегоше из присуства Алминог и Амулековог као што коза са својим младунчетом бежи од два лава. И тако они побегоше из присуства Алминог и Амулековог.