Поглавље 33.
Зенос је поучавао да људи треба да се моле и служе свугде, и да су судови одвраћени због Сина – Зенок је поучавао да је милост подарена због Сина – Мојсије је у пустињи подигао узор Сина Божјег. Око 74. год. пре Христа.
1. Ево, пошто Алма беше изговорио те речи, упиташе га желећи да сазнају треба ли да верују у једног Бога како би могли да добију тај плод о ком он беше говорио, или како да засаде семе, или реч коју им он беше говорио, која, он рече, мора бити засађена у срца њихова, или на који начин треба да почну да испољавају веру своју.
2. А Алма им рече: Гле, рекосте да Богу своме не можете да служите јер сте истерани из синагога својих. Али гле, кажем вам, ако мислите да не можете Богу служити, грдно се варате, и требало би да Света писма истражујете. Ако мислите да вас она томе поучаваху, не разумете их.
3. Сећате ли се да читасте шта Зенос, пророк из давнина, рече о молитви, или служењу?
4. Јер он рече: Милостив си, о Боже, јер чу молитву моју, чак и кад у пустињи бејах. Да, милостив беше када се мољах за оне који беху непријатељи моји, и врати их к мени.
5. Да, о Боже, и беше ми милостив када вапих Теби на њиви својој, кад вапих Теби у молитви својој, и Ти ме чу.
6. И опет, о Боже, кад кренух дому своме Ти ме услиши у молитви мојој.
7. И кад кренух у одају своју, о Господе, и помолих Ти се, Ти ме чу.
8. Да, милостив си деци својој кад вапе Теби, да их Ти чујеш а не људи, и Ти ћеш их чути.
9. Да, о Боже, беше Ти милостив према мени, и чу вапаје моје усред скупштине Твоје.
10. Да, и Ти ме чу, такође, кад ме непријатељи моји истераше и презреше. Да, чу Ти вапаје моје и расрди се на непријатеље моје, и у срџби својој похођаше их брзим уништењем.
11. И Ти ме чу због невоља мојих и искрености моје, и ради Сина свога беше тако милостив према мени. Стога ћу Ти вапити у свим невољама својим, јер у Теби је радост моја, јер одврати судове своје од мене, ради Сина свога.
12. И тад им Алма рече: Верујете ли овим Светим писмима која написаше они из давнина?
13. Гле, ако ли верујете, морате поверовати у оно што Зенос рече, јер гле, он рече: Ти одврати судове своје од мене ради Сина свога.
14. Ево, гле, браћо моја, питао бих вас, читасте ли Света писма? Ако читасте, како можете да не верујете у Сина Божјег?
15. Јер није записано да само Зенос о томе говораше, него и Зенок о томе говораше –
16. Јер гле, он рече: Гневан си, о Господе на овај народ, јер неће да разумеју милости Твоје које им Ти подари ради Сина свога.
17. И ево, браћо моја, видите да и други древни пророк сведочаше о Сину Божјем, и ради тога што народ не хтеде да разуме речи његове каменоваху га до смрти.
18. Али гле, није то све. Нису они једини који говораху о Сину Божјем.
19. Гле, о Њему говораше и Мојсије. Да, и гле, узор беше подигнут у пустињи да би који год га погледа могао да живи. И многи погледаше и поживеше.
20. Али, мало их схвати значење тога, и то због тврдоће срца својих. Али, беше много оних који беху толико окорели да не хтедоше да погледају, стога страдаше. Ево, разлог што не хтедоше да погледају је што не вероваху да ће их то исцелити.
21. О, браћо моја, кад бисте се могли исцелити само бацивши поглед да будете исцељени, зар не бисте хитро погледали, или бисте радије отврднули срца своја у невери и били немарни, да не бисте хтели да баците поглед, да страдате?
22. Ако је тако, јао ће се оборити на вас. Али ако није тако, баците тада поглед и почните да верујете у Сина Божјег, да ће Он доћи да откупи свој народ, и да ће страдати и умрети како би извршио помирење за грехе њихове, и да ће исто тако из мртвих устати, што ће остварити васкрсење, како би сви људи стали пред Њега да им се суди у последњи и судњи дан, по делима њиховим.
23. И ево, браћо моја, желим да ову реч засадите у срца своја, и кад почне да клија негујте је вером својом. И гле, постаће она дрво које у вама расте за вечни живот. И нека вам Бог подари да бремена ваша могу бити лака, кроз радост Сина Његовог. И заиста, све то можете учинити само ако хоћете. Амен.