1. И догоди се да се они зауставише и повукоше корак од њих. А Морони рече Зерахемни: Гле, Зерахемна, не желимо да будемо крвници. Знате да сте у рукама нашим, ипак не желимо да вас погубимо.

2. Гле, не дођосмо у битку против вас да бисмо ради моћи проливали крв вашу, нити икога желимо да приведемо у јарам ропства. А управо то је разлог ради ког ви изађосте против нас, да, и гневни сте на нас због вероисповести наше.

3. Али, ево, видите да је Господ са нама и видите да вас Он предаде у руке наше. И ево, ја бих да разумете да нам се то догоди због вероисповести наше и вере наше у Христа. И ево, видите да не можете да уништите ту нашу веру.

4. Ево, видите да је то истинска вера Божја. Да, видите да ће нас Бог подржати и чувати и сачувати, докле год смо верни Њему, вери својој и вероисповести својој. И Господ никад неће допустити да будемо уништени осим ако не паднемо у преступ и не порекнемо веру своју.

5. И ево, Зерахемна, заповедам ти, у име тог свемоћног Бога који ојача руке наше па задобисмо моћ над вама, кроз веру нашу, кроз вероисповест нашу и кроз наше обреде служења и кроз цркву нашу и кроз свету подршку коју дугујемо женама својим и деци својој, кроз ону слободу која нас везује за земље наше и отаџбину нашу, да, и уз то, кроз држање свете речи Божје којој дугујемо сву срећу своју, и кроз све оно што нам је најдраже –

6. Да, и то није све. Заповедам ти због свих жеља које према животу имате, да нам предате своје ратно оружје и ми нећемо тражити крв вашу, него ћемо поштедети животе ваше одете ли путем својим и не пођете поново у рат против нас.

7. И ево, не учините ли то, гле, у рукама сте нашим и ја ћу заповедити људима својим да вас нападну и задају смртне ране телима вашим, да умрете. И тада ћемо видети ко ће имати моћ над овим народом. Да, видећемо ко ће бити одведен у ропство.

8. И тад се догоди да када Зерахемна чу те речи иступи и предаде у руке Моронију мач свој и сабљу своју и лук свој, и рече му: Ево, ово је наше ратно оружје. Предаћемо вам га, али нећемо допустити да положимо заклетву за коју знамо да ћемо прекршити и ми и деца наша, већ узми наше ратно оружје и допусти нам да одемо у пустињу. Иначе ћемо задржати мачеве своје и страдати или победити.

9. Гле, ми нисмо вере ваше, не верујемо да је то Бог што нас предаде у руке ваше, већ верујемо да вас лукавство ваше сачува од мачева наших. Гле, напрсници ваши и штитови ваши вас сачуваше.

10. И ево, кад Зерахемна беше завршио казивање ових речи, Морони врати мач и ратно оружје које беше примио, Зерахемни, говорећи: Гле, завршићемо сукоб.

11. Ево, не могу опозвати речи које изрекох. Стога, тако жив био Господ, нећете отићи уколико не одете са заклетвом да се нећете поново вратити да ратујете против нас. Ево, пошто сте у нашим рукама на земљу ћемо пролити крв вашу, или ћете се покорити условима које предложих.

12. И ево, кад Морони изговори те речи, Зерахемна задржа мач свој и разгневи се на Моронија и насрну како би погубио Моронија. Али кад подиже мач свој, гле, један од војника Моронијевих изби му га на земљу и сломи до самог балчака, и уз то, удари Зерахемну и скину му кожу са темена и она паде на земљу. А Зерахемна се повуче од њих међу своје војнике.

13. И догоди се да војник који стајаше у близини, који скину кожу са темена Зерахемниног, узе кожу са темена са земље, за косу, и натакну на врх мача свога, и испружи га према њима, говорећи им јаким гласом:

14. Као што ова кожа с темена паде на земљу, а то је кожа с темена поглавице вашег, тако ћете и ви пасти на земљу уколико не предате своје ратно оружје и не одете са заветом мира.

15. Ево, беше много оних које обузе страх кад чуше ове речи и видеше кожу с темена која беше на мачу. И многи иступише и бацише своје ратно оружје код ногу Моронијевих, и уђоше у завет мира. И свима онима који уђоше у завет беше допуштено да оду у пустињу.

16. Ево, догоди се да Зерахемна беше силно гневан и подстакну остатак војника својих на срџбу, да би се још јаче борили против Нефијаца.

17. И ево, Морони се расрди због тврдоглавости Ламанаца. Стога заповеди својим људима да их нападну и побију. И догоди се да их почеше убијати. Да, и Ламанци се бораху мачевима својим и снагом својом.

18. Али гле, голе коже њихове и непокривене главе њихове беху изложене оштрим мачевима Нефијаца. Да, гле, беху они ударани и пробадани, да, и падаху веома брзо пред мачевима Нефијаца, и беху покошени баш као што беше прорекао војник Моронијев.

19. Ево, Зерахемна кад је видео да само што не беху уништени, снажно завапи Моронију обећавајући да ће им се он а и његов народ заветовати, поштеде ли остатак живота њихових, да никада више неће ратовати против њих.

20. И догоди се да Морони нареди да дело смрти поново престане међу народом. И узе ратно оружје од Ламанаца, и пошто беху ушли у завет мира са њим беше им допуштено да оду у пустињу.

21. Ево, број мртвих њихових не беше избројан због великог броја. Да, број мртвих њихових беше силно велик, и код Нефијаца и код Ламанаца.

22. И догоди се да побацаше мртве своје у воде Сидона, и они беху однешени и сахрањени у дубинама морским.

23. А војске нефијске, то јест, Моронијеве, вратише се и дођоше кућама својим и земљама својим.

24. И тако се заврши осамнаеста година владавине судија над народом Нефијевим. И тако се заврши запис Алмин, који је записан на плочама Нефијевим.