1. Тад се догоди да у шестој години владавине судија над народом Нефијевим не беше сукоба нити ратова у земљи Зарахемли;

2. Али народ беше ожалошћен, да, веома ожалошћен због губитка браће своје, а и због губитка стада и крда својих, а и због губитка житних поља својих, које Ламанци ногама изгазише и уништише.

3. А невоља њихова беше тако велика да свака душа имаше због чега да тугује и они вероваху да то судови Божји беху послати на њих због опакости њихове и одвратности њихових. Стога се пробудише и сетише дужности своје.

4. И почеше потпуније да успостављају цркву. Да, и многи беху крштени у водама Сидона и беху прикључени цркви Божјој. Да, беху крштени руком Алмином, који беше посвећен за високог свештеника над народом цркве, руком оца свога Алме.

5. И догоди се да у седмој години владавине судија беше око три хиљаде пет стотина душа које се прикључише цркви Божјој и крстише се. И тако се заврши седма година владавине судија над народом Нефијевим, и све то време беше трајан мир.

6. И догоди се да у осмој години владавине судија народ цркве поче расти у охолости, због свог прекомерног богатства и изврсне свиле своје и фино преденог лана свога, и јер имаху много стада и крда, и злата свога, и сребра свога, и сваковрсних драгоцености које стекоше марљивошћу својом. И због свега тога узнесоше се у охолости очију својих, јер почеше носити веома скупоцену одећу.

7. Ево, беше то разлог многих невоља за Алму, да, и за многе из народа које Алма беше посветио да буду учитељи и свештеници и старешине над црквом. Да, многи од њих беху веома жалосни због опакости коју видеше да беше започела међу народом њиховим.

8. Јер гледаху и са великом жалошћу посматраху како се народ цркве поче узносити у охолости очију својих и ослањати срца своја на богатство и на ништавне ствари овог света, и почеше ниподаштавати друге, и почеше прогањати оне који не вероваху у складу са вољом и жељом њиховом.

9. И тако, у осмој години владавине судија, насташе велики сукоби међу народом цркве, да, беше зависти, и препирке и пакости, и прогона и охолости која чак надвисиваше охолост оних који не припадаху цркви Божјој.

10. И тако се заврши осма година владавине судија, а опакост у цркви беше велики камен спотицања онима који цркви не припадаху. И тако црква поче заостајати у напредовању своме.

11. И догоди се да Алма, почетком девете године, виде опакост у цркви. И он, такође, виде како пример цркве поче оне који беху неверници водити из једног безакоња у друго, доводећи тако до уништења народа.

12. Да, виде он велику неједнакост међу народом. Неки се узношаху у охолости својој презирући друге, окрећући леђа своја онима у потреби и голима, и онима који беху гладни, и онима који беху жедни, и онима који беху болесни и у невољи.

13. Ево, беше то велики разлог за нарицање међу народом, док се други понизише помажући онима којима беше потребна помоћ њихова, као што је давање од иметка свога сиромашнима и онима у потреби, хранећи гладне, и подносећи свакојаке невоље ради Христа који ће доћи према духу пророштва;

14. Унапред се радујући дану томе, обезбеђујући опрост греха својих, а због васкрсења мртвих беху испуњени великом радошћу, према вољи и моћи и избављењу из окова смрти од стране Исуса Христа.

15. И догоди се да Алма, видевши невоље понизних следбеника Божјих и прогоне који на њих беху оборени од остатка његовог народа, и видевши сву неједнакост међу њима, поче се веома жалостити. Ипак, Дух Господњи га не изневери.

16. И он изабра једног мудрог човека који беше међу старешинама цркве, и даде му моћ према гласу народа, да може имати моћ да доноси законе у складу са законима који беху дати, и примењивати их према опакости и злочинима народа.

17. Ево, име тог човека беше Нефиха и он беше изабран за врховног судију, и он седе на судијску столицу да суди и управља народом.

18. Ево, Алма му не додели службу високог свештеника у цркви, већ службу високог свештеника задржа за себе, али судијску столицу уступи Нефихи.

19. А то учини како би лично могао поћи међу свој народ, или народ Нефијев, да би им могао проповедати реч Божју, да би их подстакао да се сете дужности своје, и да би речју Божјом могао уклонити сву охолост и лукавство и све сукобе које беху међу његовим народом, не видећи другог начина којим би их могао вратити на прави пут, осим искреним сведочењем против њих.

20. И тако, почетком девете године владавине судија над народом Нефијевим, Алма уступи Нефихи судијску столицу, а себе искључиво ограничи на високо свештенство светог реда Божјег, на сведочанство речи, у складу са духом откривења и пророштва.