1. И догоди се да он поново написа управитељу земље, а беше то Пахоран, а ово су речи које он написа, које гласе: Гле, упућујем посланицу своју Пахорану, у граду Зарахемли, који је врховни судија и управитељ у земљи, а и свима онима које овај народ изабра да воде и надгледају послове овог рата.

2. Јер гле, имам нешто да им кажем као осуду. Јер гле, и сами знате да сте постављени да скупите људе и наоружате их мачевима и сабљама и свакојаким ратним оружјем сваке врсте, и пошаљете их против Ламанаца, у који год део наше земље да дођу.

3. И ево, гле, кажем вам да ја сам, а и људи моји, а и Хеламан и људи његови, поднесмо силно велика страдања. Да, и то глад, жеђ и умор и свакојаке невоље.

4. Али гле, да је то све што претрпесмо не бисмо гунђали нити се жалили.

5. Али гле, међу нашим људима беше велик покољ. Да, хиљаде падоше од мача, док би другачије било да ви обезбедисте војскама нашим довољно појачање и помоћ за њих. Да, ваш немар према нама беше велик.

6. И ево, гле, желимо да знамо разлог тако великог немара. Да, желимо да знамо разлог вашег непромишљеног стања.

7. Можете ли да замислите да седите на престолима својим у стању непромишљене тупости, док непријатељи ваши шире око вас дело смрти? Да, док убијају на хиљаде браће ваше –

8. Да, и то оне који се уздаше у вас за заштиту, да, и који вас поставише на положај да им помогнете, дâ, да им пошаљете војске да би их ојачали, и хиљаде њих спасете да не падну од мача.

9. Али гле, то није све – ускратисте им намирнице своје, тако да се многи бораху и до смрти искрварише због велике жеље своје коју имаху за добробит овог народа. Да, а то учинише док скоро страдаху од глади због вашег силно великог немара према њима.

10. И ево, љубљена браћо моја – јер треба да будете љубљени, да, и треба да марљивије радите за добробит и слободу овог народа. Али гле, ви их занемаристе тако да ће се крв на хиљаде њих сручити на главе ваше освете ради, да, јер Богу су знани сви вапаји њихови и сва страдања њихова –

11. Гле, зар могосте мислити да можете да седите на престолима својим и да због велике доброте Божје не морате ништа да чините, а Он ће вас избавити? Гле, мислисте ли тако, узалуд мислисте.

12. Мислите ли да је толико много браће ваше убијено због опакости своје? Кажем вам, мислисте ли то узалуд мислисте. Јер кажем вам, много их је који падоше од мача, и гле, то је на вашу осуду;

13. Јер Господ допушта да праведници буду погубљени како би правда Његова и суд могли доћи на опаке. Стога, не треба да мислите да су праведници изгубљени јер су побијени, већ гле, улазе они у покој Господа Бога свог.

14. И ево, гле, кажем вам, веома се бојим да ће се судови Божји оборити на овај народ због велике немарности његове, да, и то немарности владе наше, и њиховог силно великог немара према браћи нашој, да, према онима који су погубљени.

15. Јер да не беше опакости која најпре започе у врху нашем, могли смо се одупрети непријатељима нашим па они не би стекли моћ над нама.

16. Да, да не беше рата који изби међу нама самима. Дâ, да не беше оних поборника цара који изазваше толико крвопролиће међу нама. Да, у време док се међусобно сукобљавасмо да ујединисмо снаге своје као што дотад чињасмо. Дâ, да не беше оне жеље за моћу и влашћу над нама које ти поборници цара имаху, да они беху верни делу слободе наше и да се ујединише са нама и пођоше против непријатеља наших, уместо што дигоше мачеве своје на нас, што беше узрок толиког крвопролића међу нама, да, да пођосмо против њих у снази Господњој, растурили бисмо непријатеље своје, јер би то било извршено у складу са испуњењем речи Његове.

17. Али гле, Ламанци, ево, наваљују на нас, освајајући поседе земаља наших и мачем убијају народ наш. Да, жене наше и децу нашу, и уз то их заробљене одводе, принудивши их да подносе свакојаке невоље, а све то због велике опакости оних који траже моћ и власт, да, и то оних поборника цара.

18. Али зашто бих више говорио о томе? Јер не знамо, али можда и ви за влашћу тежите. Не знамо, али можда сте и ви издајице своје отаџбине.

19. Или, не занемаристе ли нас зато што сте у срцу отаџбине наше и окружени сте сигурношћу, па не наређујете да нам се шаље храна, а и људи да ојачају војске наше?

20. Зар заборависте заповести Господа Бога свога? Да, зар заборависте сужањство очева наших? Зар заборависте да много пута бејасмо избављени из руку непријатеља својих?

21. Или, мислите ли да ће нас Господ и поред тога избавити, док седимо на престолима својим и не користимо средства која нам Господ прибави?

22. Да, хоћете ли седети у доколици док сте окружени хиљадама оних, да, и десетинама хиљада, који такође седе у доколици, док хиљаде унаоколо на границама земље падају од мача, да, рањени и крваре?

23. Мислите ли да ће вас Бог сматрати недужнима док мирно седите и то гледате? Гле, кажем вам, не. Ево, ја бих да се сетите да Бог рече да ће очистити најпре унутрашњи суд, а затим ће очистити и спољни суд.

24. И ево, не покајете ли се због оног што учинисте и не почнете да делујете, и пошаљете нама храну и људе, а и Хеламану, како би задржао оне делове наше отаџбине које поново освоји, и како бисмо уз то поново вратили остатак поседа својих у тим крајевима, гле, биће корисно да се више не сукобљавамо са Ламанцима све док најпре не очистимо унутрашњи суд свој, да, и то врховну главу наше владе.

25. И уколико не прихватите моју посланицу и не изађете и не покажете ми истински дух слободе, и не потрудите се да ојачате и утврдите војске наше, и не доделите им храну за издржавање њихово, гле, оставићу део својих слободара да бране овај крај наше земље, и оставићу снагу и благослове Божје на њима, да никаква друга моћ не може да делује против њих –

26. И то због силне вере њихове и стрпљења њиховог у страдањима њиховим –

27. И доћи ћу к вама, и буде ли међу вама иког ко има жељу за слободом, да, буде ли преостала макар искра слободе, гле, подстаћи ћу побуну код вас, све док не изумру они који имају жеље да присвоје моћ и власт.

28. Да, гле, не плашим се моћи ваше нити власти ваше, него је Бог мој онај ког се плашим, и према заповестима Његовим узимам свој мач да браним дело отаџбине своје, а због безакоња вашег претрпесмо тако велик губитак.

29. Гле време је, да, време је близу да уколико се не покренете за одбрану отаџбине своје и малених својих, мач правде виси над вама, да, и обориће се на вас и походити вас све до вашег потпуног уништења.

30. Гле, очекујем помоћ од вас, и уколико не допринесете олакшању нашем, гле, доћи ћу к вама, чак у земљу Зарахемлу и ударићу вас мачем, толико да нећете више имати моћ да спречите напредак овог народа у погледу на дело слободе наше.

31. Јер гле, неће Господ допустити да живите и постанете јаки у безакоњима својим да бисте уништили Његов праведан народ.

32. Гле, мислите ли да ће вас Господ поштедети и изаћи на суд против Ламанаца, када предање очева њихових изазва мржњу њихову, да, и она беше удвостручена од стране оних који одступише од нас, док је безакоње ваше због ваше љубави према слави и ништавним стварима овог света?

33. Знате ви да преступате законе Божје, и знате да их ногама својим газите. Гле, Господ ми рече: Ако се они које постависте за управитеље своје не покају за грехе своје и безакоња, поћи ћете у битку против њих.

34. И ево, гле, ја, Морони, присиљен сам да делујем према завету који учиних да ћу држати заповести Божје. Стога, ја бих да се држите речи Божје и хитро ми пошаљете нешто намирница својих и људи својих, и Хеламану такође.

35. А гле, не учините ли то хитро ћу доћи к вама, јер гле, Бог неће допустити да страдамо од глади. Даће нам стога нешто хране ваше, па буде ли потребно и уз помоћ мача. Ево, гледајте да испуните реч Божју.

36. Гле, ја сам Морони, ваш врховни капетан. Не тежим за моћу, већ тежим да је срушим. Не тежим почастима световним, већ слави Бога свога и слободи и добробити отаџбине своје. И тако закључујем посланицу своју.