1. И ево, догоди се да се Алма врати из земље Гедеон, пошто поучаваше народ у Гедеону многим стварима које не могу бити записане, успоставивши ред у цркви, као што пре беше учинио у земљи Зарахемли, да, врати се он у дом свој у Зарахемлу да се одмори од дела која беше извршио.

2. И тако се заврши девета година владавине судија над народом Нефијевим.

3. И догоди се да почетком десете године владавине судија над народом Нефијевим, Алма отпутова одатле и упути се према земљи Мелек, западно од реке Сидона, на запад дуж границе са пустињом.

4. И он поче поучавати народ у земљи Мелек у складу са светим редом Божјим по ком беше позван, и поче поучавати народ широм земље Мелек.

5. И догоди се да му долажаше народ из свих крајева земље која беше у пределу поред пустиње. И крштаваху се широм целе земље.

6. Тако, кад он беше довршио своје дело у Мелеку, отпутова одатле и упути се на тродневно путовање на север земље Мелек и дође у земљу која се зваше Амониха.

7. Ево, беше обичај у народу Нефијевом да назове земље своје и градове своје и села своја, да, чак и све засеоке своје, по имену оног који би их први запосео, а тако беше и са земљом Амонихином.

8. И догоди се да када Алма дође у град Амониху поче им проповедати реч Божју.

9. Ево, Сотона беше веома обузео срца народа у граду Амонихи, стога не послушаше речи Алмине.

10. Ипак, Алма се веома труђаше у Духу, борећи се са Богом у снажној молитви да излије Духа свога на народ који беше у граду, да му уз то допусти да их може крстити на покајање.

11. Ипак, они отврднуше срца своја, говорећи му: Гле, знамо да си ти Алма и знамо да си високи свештеник над црквом коју си успоставио у многим крајевима земље, према предању своме, а ми нисмо из цркве твоје и не верујемо у таква безумна предања.

12. И ево, знамо да пошто нисмо из твоје цркве, знамо да никакве моћи немаш над нама и да си уступио судијску столицу Нефихи. Стога, ниси врховни судија над нама.

13. Ево, кад народ то рече и успротиви се речима његовим и изружи га и испљува га и нареди да буде истеран из града њиховог, отпутова он одатле и упути се према граду који се зваше Арон.

14. И догоди се да док путоваше тамо, будући притиснут жалошћу, пробијајући се кроз многа страдања и јад душе због опакости народа који беше у граду Амонихи, догоди се тако док Алма беше притиснут жалошћу, гле, указа му се анђео Господњи, говорећи:

15. Благословен си Алма. Уздигни, стога, главу своју и радуј се јер имаш велик разлог да се радујеш, јер беше веран у држању заповести Божјих од времена кад прими прву поруку од Њега. Гле, ја сам онај који ти је предаде.

16. И гле, послат сам да ти заповедим да се вратиш у град Амониху и да поново проповедаш народу тога града. Да, проповедај им. Да, кажи им, уколико се не покају Господ Бог ће их уништити.

17. Јер гле, они сада помишљају како би могли да униште слободу твога народа, (јер тако говори Господ) што је насупрот одредбама и судовима и заповестима које Он даде своме народу.

18. Ево, догоди се да када Алма прими поруку своју од анђела Господњег, журно се врати у земљу Амониху. И уђе у град другим путем, да, путем који је на југу града Амонихе.

19. И док улажаше у град, беше огладнео и рече једном човеку: Хоћеш ли понизном слузи Божјем дати нешто да једе?

20. А човек му рече: Ја сам Нефијац и знам да си ти свети пророк Божји, јер ти си човек за ког ми анђео у виђењу рече: Прими га. Стога, дођи у дом мој и ја ћу ти дати од хране своје. И ја знам да ћеш ти бити благослов мени и дому моме.

21. И догоди се да га човек прими у дом свој, а тај човек се зваше Амулек. И он донесе хлеб и месо и стави пред Алму.

22. И догоди се да поједе Алма храну и насити се и благослови Амулека и дом његов, и Богу хвале исказа.

23. И кад се наједе и насити рече Амулеку: Ја сам Алма и високи сам свештеник цркве Божје широм земље.

24. И ево, бејах позван да проповедам реч Божју међу свим овим народом, у складу са духом откривења и пророштва. И бејах у овој земљи и они ме не примише, него ме отераше и ја бејах спреман да заувек окренем леђа овој земљи.

25. Али гле, заповеђено ми је да се поново вратим и проричем овом народу, да, и да сведочим против њих о безакоњима њиховим.

26. И ево, Амулече, јер ме нахрани и прими, благословен си. Бејах, наиме, огладнео, јер постих много дана.

27. И борављаше Алма много дана код Амулека пре него што започе да проповеда народу.

28. И догоди се да народ поста још окорелији у безакоњима својим.

29. И реч дође Алми, говорећи: Иди! И кажи такође слузи моме Амулеку, идите и проричите овом народу, говорећи – Покајте се, јер Господ овако рече: Уколико се не покајете походићу овај народ у срџби својој, да, и нећу одвратити своју жестоку срџбу.

30. И крену Алма, а тако и Амулек, међу народ да му објаве реч Божју, и беху испуњени Светим Духом.

31. И беше им дата моћ, толика да не могаху бити затварани у тамнице, нити беше могуће да их иједан човек убије. Ипак, не примењиваху моћ своју све док не беху везани оковима и бачени у тамницу. Ево, беше то учињено да би Господ на њима могао да покаже моћ своју.

32. И догоди се да они пођоше и почеше проповедати и прорицати народу, по духу и моћи које им Господ даде.