Jaechanov prvi dan
Je li ovo ispravan put? Jaechan se osjećao potpuno zbunjeno.
»Tražio sam Jahvu, i on me usliša« (Psalmi 34:5).Ova se priča odvija u mjestu Gyeonggi-do u Južnoj Koreji.
Vesela glazba svirala je kada su se Jaechan i majka ustali sa svojih sjedala u školskoj dvorani. Hrpa je svijetlih balona lebdjela duž zidova dok su druga djeca i njihovi roditelj ushićeno razgovarali.
Sutra je prvi dan škole i učenici u Južnoj Koreji uvijek imaju poseban program kako bi proslavili početak škole. Dok je slušao pjesme i govornike, Jaechan se osjećao ushićeno. Jedva je čekao da počne učiti!
Nakon programa, majka i Jaechan prošetali su se školskim hodnicima. Kada su došli do učionice, Jaechan je upoznao svoju učiteljicu. Doimala se jako dragom.
Kasnije su majka i Jaechan izašli van na toplu, proljetnu sunčevu svjetlost. Čak su se sunce i nebo činili sretni zbog početka škole.
Sljedećeg je jutra majka dopratila Jaechana do vrata škole. Snažno ga je zagrlila. »Volim te«, rekla je. »Nadam se da ćeš imati dobar prvi dan.«
»Hoću«, rekao je Jaechan. »I ja tebe volim!« Mahnuo joj je, okrenuo se i krenuo prema svojoj učionici, baš kao što su vježbali.
Dok je Jaechan hodao niz hodnik, počeo se brinuti. Je li ovo ispravan put? Jaechan je zastao i osvrnuo se. Okrenuo se i krenuo niz drugi hodnik. Ubrzo je sve izgledalo pomiješano.
Jaechan je duboko udahnuo. Znao je da je jučer bio u ovom hodniku. Nastavio je hodati i prošao je kroz niz velikih vrata.
No Jaechan nije vidio svoju učionicu sa stolovima, prijateljima i svojom dragom učiteljicom. Vidio je sportsku dvoranu. I sada nije bilo ljudi ni balona. Bila je to samo velika prazna prostorija.
Suze su navrle na Jaechanove oči. Nastojao je ne paničariti, ali bio je uplašen. Nije znao kako pronaći svoju učionicu. Kleknuo je u molitvi. »Nebeski Oče, izgubljen sam. Molim te pomogni majci da me dođe pronaći i pomogne mi doći do moje učionice.«
Jaechan je ustao. Još je nekoliko puta duboko udahnuo. Tada je čekao.
Nekoliko minuta kasnije majka je došla iza ugla. »Jaechan!« Pohrlila mu je i čvrsto ga zagrlila. »Što se dogodilo?«
Jaechan se rasplakao. Jako mu je laknulo kada je vidio majku. »Nisam mogao pronaći svoju učionicu«, rekao je. »Stoga sam se pomolio da me dođeš pronaći.«
Majka je obrisala suze s njegovih obraza. »Drago mi je što si izrekao molitvu«, rekla je. »Bila sam na putu kući. Onda sam imala osjećaj da se trebam vratiti i pobrinuti se da pronađeš svoju učionicu. Kada sam vidjela da nisi tamo, svugdje sam tražila. Tada sam te pronašla!«
Jaechan je držao majku za ruku dok su hodali ispravnim hodnikom. Prestao je plakati. Znao je da je Nebeski Otac odgovorio na njegovu molitvu i sve je bilo u redu. Kada su došli do učionice, čuo je drugu djecu unutra kako se smiju i zabavljaju.
»Jaechan! Tako smo sretni što te vidimo«, rekla je Jaechanova učiteljica dok je on ulazio.
»Hvala«, rekao je Jaechan uz mali naklon. Još je jednom zagrlio majku. Ipak će to biti dobar prvi dan u školi.
Ilustracije: Shane Clester