Зашто ми је потребан Исус Христ”, За јачање младих, март 2024.
Снага у вашем односу са Њим
Зашто ми је потребан Исус Христ
Разумевање нашег односа са Спаситељем је од суштинског значаја.
The Master’s Touch (Учитељев додир), аутори Келси и Џеси Лајтвив
„Зашто ми је потребан Исус Христ?” Важно је питање које треба да поставите себи – не збирно „свима” или „нама” као породици. Него заиста „себи”. Који је мој одговор на то питање?
Одговор који сам пронашла за себе дошао је кроз лична дела вере; свакодневно настојање да живим по својим заветима, укључујући и мој завет крштења; и учење да слушамо глас Господњи преко Његовог Духа. И што је најважније, усредсредила сам се на свој однос са мојим Спаситељем.
Однос са Спаситељем
Могу са сигурношћу да наведем разлоге због којих су ми потребни родитељи или најближи пријатељи. Редовно сам неговала те односе. Њихова вредност у мом животу је видљива и чврста колико и време и труд које улажем да бих била блиска са њима путем једноставних поступака попут редовних разговора, упознавања и допуштања да њихова праведна мудрост утиче на мој живот.
Наш однос са Исусом Христом може пратити сличан образац. Неопходна је свакодневна молитва Небеском Оцу у име Исуса Христа. Тако је и са упознавањем Спаситеља истраживањем Светих писама, читањем речи пророка и апостола и слушањем Духа. Тај однос продубљујем јер чиним да све што учим утиче на мој живот и мој карактер.
Такође, размотрите план спасења. Тај наслов, „план спасења”, указује да је вама и мени – свим људима – потребно спасење и да је спасење било део плана за овај живот. Требала нам је помоћ и нисмо могли спасити сами себе.
Али Бог нас је послао на земљу са вечним обећањем да ће обезбедити Спаситеља, Исуса Христа, који ће савладати препреке које нас раздвајају од Божјег присуства.1 А када склопимо завет са Богом, Он обећава да ће учинити све што може, а да нам не ускрати могућност да бирамо, да нам помогне да испунимо наша света обећања која смо Му дали.2
Фотографија доступна љубазношћу Трејси Ј. Браунинг
Требало је да знам да Он разуме
Крстила сам се када сам имала 16 година и живела сам у Њујорку. У почетку сам се осећала као да проводим много времена у тражењу равнотеже између своје новооткривене вере, повезане са заветним односом са Богом, и својих односа са пријатељима.
Била сам забринута што немам пријатеље у школи са којима бих могла да се повежем. Али моји пријатељи су навикли на ствари за које сам схватала да су штетне по мој дух и нису биле у складу са преузимањем имена Исуса Христа на себе. Знала сам да Исус Христ жели да доносим боље одлуке.
Оно што нисам знала је да ли Спаситељ разуме колико се осећам растрзано. Сваки дана је било све теже јер сам била изазивана да радим оно што сам знала да није добро. Понекад сам то правдала као безопасно, али сам знала да чиним уступке које не би требало.
Морала сам да знам да Спаситељ разуме колико сам се осећала усамљеном и кривом када бих чак размишљала о снижавању јеванђеоских мерила ради осећаја припадности својим пријатељима. Осећала сам се као да се гушим. Био ми је потребан спас. Био ми је потребан Исус Христ.
Када се мој однос са Њим продубио
Мој однос са Исусом Христом се продубио када сам сама открила зашто ми је Он потребан. Било је то када сам почела да се крећем од само сазнања да треба да живим по Јеванђељу до разумевања зашто желим да живим по Јеванђељу и тражим помоћ да то чиним. Једноставно сам клекнула и излила своје срце Богу, са надом да Му је стало до мене и мог проблема, да је план спасења осмишљен да ми помогне, да је чак моја срећа део плана.
Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Једном када ви и ја склопимо завет са Богом, наш однос са Њим постаје много ближи него пре нашег завета… Због нашег завета са Богом, Он се никада неће уморити у својим напорима да нам помогне, а ми никада нећемо исцрпети Његово милостиво стрпљење са нама.”3
Разговарала сам са Небеским Оцем о томе колико се осећам кривом, како не знам шта да радим да бих задржала и своја мерила и своје пријатеље. Рекла сам Му да се осећам несрећно и да ми заиста треба Његова помоћ.
Још на коленима сам почела да доживљавам мир. Тај осећај спокојства помогао ми је да схватим да Спаситељ зна како се осећам и да Му је заиста стало – заправо веома стало.
Како сам одрастала и стицала све веће разумевање, схватам да сваки пут када дођем Богу молећи за помоћ или опроштај, чини ми се да сам била сликовито речено пренета у Гетсемански врт, где је наш Спаситељ дрхтао од бола и патио и телом и духом за грешке и грехе који нас одвајају од Бога.4 То је подсетник да Он разуме кроз шта пролазим – боље него што би било ко други икада могао.
In Humility, Our Savior (У понизности, Спаситељу наш), аутор Џеј Брајант Ворд
Нисам сама
Када сам се спустила на колена, Дух ми је помогао да разазнам неке ствари и надахнуо ме да радим друге ствари. Прво, сетила сам се да је једна од мојих пријатељица муслиманка и да од ње никада није тражено да угрози своја мерила јер смо поштовали њену веру и разумели да постоје одређене ствари које она не би радила. Била сам надахнута да поделим своју нову веру са својим пријатељима како би и они могли да разумеју више о мени и зашто су ми моја нова мерила важна.
Почела сам са малим. Рекла сам једној пријатељици како се мучим. Била је љубазна и пуна поштовања. Помогла ми је онда када сам разговарала са својим другим пријатељима. Нису сви разумели, али сам временом видела да су правили планове у којима бих могла да учествујем, а који нису кршили моја обећања Богу.
Знам да бисмо сви могли да употребимо више снаге да се одупремо сталном утицају света. Држање завета помаже у томе, а Исус Христ је у средишту наших завета.5 То је оно што сам и сама открила – зашто ми је потребан Исус Христ.
Долазак кући Богу није нешто што могу да урадим сама. И постоји много дневних малих корака и свакодневних искустава које ћемо ја – и сви ми – направити на том путу кући. Али колико смо благословени ми који смо склопили и држимо завете што се Бог „никада неће уморити у својим напорима да нам помогне” док не стигнемо тамо.