„Приступајте Његовој снази – сада и увек”, За јачање младих, март 2024.
Снага у свим временима
Приступајте Његовој снази – сада и увек
Достојни сте снаге и помоћи Исуса Христа.
Замислите да шетате шумом и наиђете на дечака који се спотакао и пао и запетљао у суво грање. Једна од грана је претешка да би је могао сам подићи.
Да ли ћете помоћи? Или прво сести да бисте утврдили да ли он уопште заслужује вашу помоћ?
Наравно да ћете помоћи! Идеја да ускратите своју помоћ док је дечак не заслужи можда вам чак звучи апсурдно. Па ипак, ми размишљамо на овај начин о себи – осим што, у овом случају, ми смо то дете коме је потребна помоћ.
Вредни сте спасавања
Без обзира на ваше године, ви сте дете у поређењу са Небеским Оцем и Исусом Христом. (Ви сте, у ствари, дословно дете Небеског Оца.) А ваша снага – физичка, емоционална, духовна или ментална – није ништа у поређењу са Њиховом. Већина нас довољно добро разуме то начело. Али када посрнемо из било ког разлога, пречесто осећамо да не можемо да потражимо помоћ док је не заслужимо. То једноставно није тачно.
Председник Дитер Ф. Ухдорф, тада други саветник у Првом председништву, једном је говорио о параболи о изгубљеној овци у Луки 15.
„Да ли овца треба да зна како се користи компликовани секстант за израчунавање координата?” упитао је. „Да ли је потребно да зна како се користи навигација за лоцирање свог положаја? Да ли јој је потребна стручност у креирању апликације за позивање у помоћ? Да ли је овци потребан пристанак спонзора пре него што дође Добри Пастир да је спасе?
Не! Дефинитивно не! Овца заслужује божански спас једноставно зато што је Добри Пастиер воли.
По мом мишљењу, парабола о изгубљеној овци спада у оне одломке из Светих писама који уливају највише наде.”1
Свако од нас може се изгубити из много различитих разлога. И за сваког од нас, можда нам већ стиже божанска помоћ.
Помоћ је увек доступна
Помоћ нам је доступна не само када грешимо, већ и када живимо најбоље што можемо. Старешина Дејвид А. Беднар, из Већа дванаесторице апостола је поучавао:
„Питам се да ли у потпуности признајемо овај оснажујући вид Помирења у нашим животима и погрешно верујемо да морамо потпуно сами носити свој терет – пуком издржљивошћу, вољом и дисциплином, и својим очигледно ограниченим способностима.
Једно је знати да је Исус Христ дошао на земљу да умре за нас. Али такође треба да ценимо оно што Господ жели – да нас, преко свог Помирења и моћу Светог Духа, оживи – не само да нас води него и да нас ојача и исцели.”2
Ви сте достојни Његове помоћи! Без обзира на пут којим сте недавно ходали, Исус Христ је спреман да иде следећи део са вама.