„Позитивна промена коју Христова благодат може учинити”, За јачање младих, март 2024.
Снага за превазилажење греха
Позитивна промена коју Христова благодат може учинити
Када схватимо да се Спаситељева благодат не заслужује и да је увек доступна, у нашим животима се могу десити невероватне ствари.
Илустрације: Џером Вогел
Када сам служио као бискуп, било је невероватно видети олакшање које су млади људи осећали када би се састали са мном да признају грех као део свог покајања. Ипак, нисам могао а да не приметим образац који се понавља: млади би признали кривицу, осећали би се боље, а онда – упркос најбољим намерама – поново забрљали. Потом би признали кривицу, осећали се боље и поново би забрљали. Након три или четири таква циклуса, често би одустајали.
Био сам захвалан што су ови млади људи поучени да им Исус Христ, свој помирењем, пружа прилику да се покају и почну изнова. Међутим, бринуо сам се да можда нису довољно разумели још један благослов који Спаситељ нуди: своју благодат – оспособљавајућу моћ1, божанску помоћ и „даривање снаге захваљујући којој од мањкавих и ограничених бића која смо сада постајемо узвишена бића”.2
Одлучио сам да јасније поучавам, као што је председник Расел М. Нелсон поучио, да је „покајање… процес”3 који често захтева време и стални труд.4 Желео сам да чланови мог одељења знају да нас Бог сусреће тамо где смо и нуди благодат да нам помогне током целог процеса усавршавања, колико год дуго он трајао.
Како вам разумевање благодати помаже
Пре неколико година, студија на преко 600 младих пунолетних особа на Универзитету Бригам Јанг показала је да су они који су знали шта је благодат и разумели је, пријавили ниже нивое депресије, анксиозности, стида и перфекционизма.5 Додатна студија је показала да је вера у благодат повезана са вишим нивоима захвалности, самопоштовања, смисла живота, задовољства животом и оптимизма.6
Другим речима, људи осећају мање стида и више самопоштовања када схвате да је благодат доступна управо овде и сада – не након што је зарадимо или заслужимо. Када знамо да нам Бог помаже без обзира на то шта смо урадили или колико пута сматрамо да смо га изневерили, осећамо се надахнутима да наставимо да се трудимо.7
„Изневерио/Изневерила сам Небеског Оца”
Недавно је један мисионар повређен током припремне спортске активности и послат је кући на опоравак. Имао је високе циљеве да добије физичку помоћ која му је била потребна, а затим да се врати на мисију. Међутим, превише неорганизованог времена насамо је убрзо довело до повратка старим навикама.
Препустио се греху за који је сматрао да се покајао и оставио за собом пре своје мисије. Био је обесхрабрен и узнемирен због недостатка самоконтроле. Што је био депресивнији, то је више прибегавао тим лошим навикама. Био је то силазни циклус који га је неконтролисао водио у погрешном смеру.
„Осећам се као да сам изневерио Небеског Оца”, рекао је младић свом вођи свештенства. „Раније сам се покајао због овога и Бог ми је опростио. Обећао сам да то више никада нећу учинити, а ипак сам овде као да се никада нисам покајао. Не заслужујем Божји опроштај ни помоћ. Не сада. Никад.”
Његов вођа свештенства је рекао: „Зар ти није драго што знаш да је благодат дар? Не мораш је зарадити или заслужити. Једноставно мораш изабрати да је примиш тако што ћеш бити спреман да наставиш да се трудиш и не одустајеш.”8 Вођа је затим поделио ове речи старешине Нила Л. Андерсена из Већа дванаесторице апостола: „Можда се понекад оклизнемо, али хајде да се брзо и понизно вратимо на колена и поново кренемо у правом смеру.”9
Још једном се овај младић окренуо небу, а Спаситељ је био ту да помогне. Не само да је младићева повреда зарасла, већ и његово срце. Један по један мали циљ, и уз благодат коју је омогућио Исус Христ, почео је да се побољшава. Убрзо се вратио у своју мисију пун захвалности, самопоштовања, осећаја смисла, задовољства животом и оптимизма. То је разлика коју Христова благодат може учинити.