Да не заборавите
Позивам вас да сe подсетите, посебно у време кризе, када сте осећали Духа и када је ваше сведочанство било јако; памтите духовне темеље које сте изградили.
Добар дан, драга браћо и сетре. Како смо благословени били током ове конференције. Ова прва година као члана Већа дванаесторице апостола највише ме је научила о понизности. Била је то година која је захтевала пуно личног труда и коју су чинили лични развој и непрестане, искрене молитве мом Оцу на небу. Осетио сам молитве подршке породице, пријатеља и чланова Цркве широм света. Захваљујем вам на вашим мислима и молитвама.
Такође сам имао повластицу да се састајем са пријатељима које веома поштујем, са некима које познајем дуги низ година и многима које сам недавно упознао. Након састанка с драгим пријатељем кога познајем и волим већ дуги низ година, осетио сам надахнуће за припрему свог данашњег говора.
Кад смо се упознали, Дејвид ми је поверио да пролази кроз неке тешкоће. Осећао је да проживљава, да употребим његове речи, „кризу вереˮ и тражио је мој савет. Био сам захвалан што ми је поверио своја осећања и бриге.
Изразио је велику жељу за оним што је некада духовно осећао и за шта је мислио да сада губи. Док је говорио, пажљиво сам слушао и искрено се молио како бих знао шта Господ жели да кажем.
Дејвид је, вероватно попут неких од вас, поставио питање које је тако значајно обликовано у песми из Школице: „Небески Оче, дал’си стварно ту?” Онима од вас који можда постављате исто питање, желео бих да дам савет који сам дао свом пријатељу Дејвиду и надам се да ће вера сваког од вас бити ојачана а одлучност обновљена како бисте били посвећени ученик Исуса Христа.
Почињем подсећањем да сте син или ћерка Оца на небу пуног љубави и да је његова љубав постојана. Знам да је тешко присетити се охрабрујућих осећаја љубави кад се налазите усред личних борби или искушења, разочарања или срушених снова.
Исус Христ зна за страшне борбе и искушења. Дао је свој живот за нас. Његови последњи сати су били испуњени окрутношћу какву не можемо ни замислити, али његова жртва за свакога од нас је крајњи израз његове чисте љубави.
Ниједна грешка, грех или избор не могу променити Божју љубав према нама. То не значи да је грешно понашање дозвољено нити да отклања нашу обавезу да се покајемо када починимо грех. Али не заборавите, небески Отац познаје и воли свакога од вас и увек је спреман да помогне.
Док сам размишљао о Дејвидовој ситуацији, сетио сам се мудрости из Мормонове књиге: „А сада, синови моји, сетите се, сетите да морате сазидати темељ своj на стени Откупитељу нашем коjи jе Христ, Син Божjи, да када ђаво пошаље своjе снажне ветрове, да, своjе стреле у вихору, да, кад сав грaд његов и снажна олуjа ударе на вас, не може имати никакве моћи над вама да вас повуче у понор беде и бескраjног jада, због стене на коjоj сте сазидани, коjа jе темељ поуздан, темељ на коме људи не падаjу ако на њему граде.”
Сведочим да је „понор беде и бескрајног јада” место на коме нико не жели да буде. Мој пријатељ Дејвид се осећао као да је био на самој његовој граници.
Кад сам саветовао појединце, попут Дејвида, проучавао сам њихове одлуке донете током година, које су их навеле да забораве света искуства, да ослабе и да посумњају. Подстицао сам их, као што сада подстичем вас, да се сетите, нарочито у време кризе, када сте осећали Духа и када је ваше сведочанство било јако, духовних темеља које сте изградили. Обећавам вам да ћете, будете ли чинили тако, избегавајући оно што не изграђује и не јача ваше сведочанство или подрива ваша веровања, кроз понизну молитву и пост вратити у своје сећање тренутке кад је ваше сведочанство напредовало. Уверавам вас да ћете поново осећати сигурност и топлину Јеванђеља Исуса Христа.
Свако од нас најпре мора да ојача себе духовно, а затим оне око себе. Редовно размишљајте о Светим писмима и памтите мисли и осећања које сте доживели док сте их читали. Такође тражите друге изворе истине, али имајте на уму ово упозорење из Светих писама: „Но, бити учен је добро, ако слушају савете Божје.” Одлазите на црквене састанке, нарочито на причесне састанке, и узимајте причест и обнављајте завете, укључујући обећање да ћете се увек сећати Спаситеља како би Дух Његов увек био с вама.
Без обзира на грешке које смо направили или колико се несавршено осећамо, увек можемо благосиљати и подизати друге. Помагање у христоликој служби може нам помоћи да дубље осећамо Божју љубав у својим срцима.
Важно је запамтити моћан савет из књиге Поновљени закони: „Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив, него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.”
Избори које доносимо утичу на многе генерације. Делите своје сведочанство са својом породицом, подстакните их да се сете како су се осећали кад су препознали Духа у својим животима и да та осећања запишу у своје дневнике и личне историје како би их њихове речи могле, кад је то потребно, подстаћи да се сете како им је Господ био милостив.
Сећате се да су се Нефи и његова браћа вратили у Јерусалим да покупе бронзане плоче са историјом њиховог народа, како не би, између осталог, заборавили своју прошлост.
У Мормоновој књизи је такође записано да је Хеламан своје синове назвао по прародитељима како не би заборавили Господњу доброту:
„Гле, синови моји, желим да се сетите да држите заповести Божје. … Гле, дадох вам имена наших првих родитеља, који изађоше из земље јерусалимске. А то учиних да се, када се сетите имена својих, сетите њих. А када се сетите њих, да се сетите дела њихових. А када се сетите дела њихових да знате да је речено, а и записано, да беху она добра.
Стога, синови моји, ја бих да чините оно што је добро, да се о вама може говорити, а и писати, онако како се говорило и писало о њима.”
Многи данас имају исти обичај да дају деци имена по јунацима из Светих писама или верним прецима како би их подстакли да не забораве своје наслеђе.
Када сам се родио, дали су ми име Роналд А. Разбанд. Носим часно презиме по линији свог оца. Иницијал A средњег презимена носим у част данског порекла моје мајке која потиче из породице Андерсон.
Мој чукундеда Јенс Андерсон био је из Данске. Године 1861. Господ је двојицу мормонских мисионара одвео у кућу Јенса и Ан Катрин Андерсон, где су њима и њиховом 16-годишњем сину Ендрјуу представили обновљено Јеванђеље. Тако почиње наслеђе вере у којој моја породица и ја учествујемо. Породица Андерсон је прочитала Мормонову књигу и недуго после тога се крстила. Годину дана касније породица Андерсон је послушала позив пророка са друге стране Атлантика да се прикључи свецима у Северној Америци.
Нажалост, Јенс је преминуо током путовања океаном, али његова супруга и син наставили су путовање у долину Солт Лејка, где су стигли 3. септембра 1862. Упркос тешкоћама и тузи, њихова вера није ослабила, као ни вера многих њихових потомака.
У мојој канцеларији виси слика која представља веома леп и симболичан подсетник на тај први сусрета мојих предака са оним посвећеним првим мисионарима. Одлучан сам да не заборавим своје наслеђе, и због свог имена заувек ћу памтити њихову заоставштину верности и жртвовања.
Никад немојте заборавити, преиспитивати или занемаривати лична, света духовна искуства. Непријатељев план је да вас одвуче од духовних сведочанстава, док је Господња жеља да нас просветли и укључи у своје дело.
Допустите ми да вам дам лични пример ове истине. Јасно се сећам тренутка кад сам примио подстицај у одговору на жарку молитву. Одговор је био јасан и моћан. Међутим, нисам одмах деловао према подстицају и након неког времена, почео сам да се питам да ли је оно што сам осетио било стварно. Можда су неки од вас такође поклекли пред том непријатељевом обманом.
Неколико дана касније, пробудили су ме моћни стихови из Светих писама:
„Заиста, заиста, кажем ти, желиш ли још сведочанстава, умом својим крени од оне ноћи кад завапи к мени у срцу свом. …
„Зар мир не саопштих уму твоме у погледу на то? Које ли веће сведочанство можеш имати него оно од Бога?”
Било је то као да ми је Господ говорио: „Па, Роналде, већ сам ти рекао шта треба да радиш. Учини то!“ Колико сам био захвалан за то брижно исправљање и усмерење! Подстицај ме је одмах утешио па сам могао да наставим даље, знајући у срцу да сам примио одговор на молитву.
Износим ово искуство како бих илустровао како брзо заборављамо и како нас духовна искуства воде. Научио сам да ценим такве тренутке, „да не заборавим”.
Свом пријатељу Дејвиду и свима који желе да ојачају своју веру, дајем ово обећање: кад верно живите по Јеванђељу Исуса Христа и држите се његових учења, ваше ће сведочанство бити заштићено и увећаваће се. Држите завете које сте склопили, без обзира на поступке других око вас. Будите вредни родитељи, браћа и сестре, деде и баке, тетке, ујаци и пријатељи који својим сведочанством јачају вољене и који износе духовна искуства. Останите верни и постојани, чак и ако бујице сумње навале у ваш живот због туђих поступака. Тражите оно што ће вас духовно уздићи и ојачати. Избегавајте лажне понуде такозваних „истина” које се лако шире и сетите се да забележити своја осећања, „љубав, радост, мир, трпљење, доброту, милост, веру, кротост, уздржање.”
Усред највећих животних олуја не заборавите своје божанско наслеђе као сина или ћерке Божје или своју вечну судбину да ћете се једног дана вратити да живите са Њим, што ће превазићи све што свет може да понуди. Сетите се благих Алминих речи: „А сад гле, кажем вам, браћо моја, ако доживесте промену срца и ако осетисте да певате песму о откупљујућој љубави, упитао бих вас, можете ли сада то осетити?”
Свима који осећају потребу за јачањем своје вере упућујем молбу: Не заборавите! Молим вас да не заборавите.
Сведочим да је Џозеф Смит био пророк Божји. Знам да је видео Бога Оца и његовог Сина, Исуса Христа, и разговарао са њима, баш као што је забележио сопственим речима. Како сам захвалан што није заборавио да запише то искуство, тако да сви можемо знати за његово сведочанство.
Износим свечано сведочанство о Исусу Христу. Он живи. Знам да живи и да стоји на челу ове Цркве. Све ово за себе, независно од било ког другог гласа или сведочанства, и молим се да ви и ја никада нећемо заборавити свете вечне истине - првенствено да смо синови и ћерке живих и брижних небеских родитеља, чија је једина жеља наша вечна срећа. О овим истинама сведочим у име Исуса Христа, амен.