Да Његов Дух буде са вама
Молим се свим срцем да ћете чути глас Духа који вам је тако дарежљиво послат.
Моја браћо и сестре, захвалан сам на прилици да вам се обратим на Господњи Шабат, на генералној конференцији Његове Цркве, у време Ускрса. Захвалан сам нашем Небеском Оцу на дару његовог Љубљеног Сина који је добровољно дошао на Земљу како би био наш Откупитељ. Захвалан сам што знам да је помирио за наше грехе и устао васкрсењем. Сваког дана сам благословен сазнањем да, због његовог Помирења, једнога дана могу васкрснути како бих заувек живео у брижној породици.
Знам те ствари на једини начин на који их ико може знати. Свети Духје посведочио мом уму и срцу да су истините – не само једном, него често. Била ми је потребна та стална утеха. Сви доживљавамо трагедије када нам је потребно охрабрење Духа. Осетио сам то једнога дана док сам са својим оцем стајао у болници. Посматрали смо моју мајку како је неколико пута плитко удахнула – и то је било све. Кад смо јој гледали лице, смешила се јер је бол нестала. Након неколико немих тренутака, мој отац је први проговорио. Рекао је: „Девојчица је отишла кући.“
Рекао је то благо. Деловао је смирено. Рекао је нешто за шта је знао да је истина. Тихо је почео да скупља мајчине личне ствари. Изашао је у ходник болнице како би се захвалио свакој медицинској сестри и докторима који су јој данима послуживали.
Мој отац је имао пратњу Светог Духа у том тренутку како би осетио, знао и учинио оно што је учинио тога дана. Примио је обећање попут многих: „Како би Дух његов могао увек бити са њима” (УИЗ 20:79).
Моја нада данас је да увећам вашу жељу и способност да примите Светог Духа. Упамтите, Он је трећи члан Божанства. Отац и Син су васкрсла бића. Свети Дух је духовна особа. (Видети УИЗ 130:22.) На вама је одлука да Га примите и пожелите Му добродошлицу у своје срце и ум.
Услови под којима можемо примити тај узвишени благослов објашњени су речима које се изговарају сваког недеље, али нам можда не легну увек на срце и ум. Да би нам Дух био послат морамо се „увек… сећатиˮ Спаситеља и „држати заповести Његове” (УИЗ 20:77).
Ово време године помаже нам да се сетимо Спаситељеве жртве и Његовог изласка из гробнице као васкрслог бића. Многи од нас чувају те слике у својим успоменама. Једном сам са својом супругом стајао испред гробнице у Јерусалиму. Многи верују да је то била гробница из које је разапети Спаситељ изашао као васкрсли и живи Бог.
Предусретљиви водич нам је тога дан махнуо руком и рекао: „Дођите и погледајте празну гробницу.ˮ
Сагли смо се како бисмо ушли. Видели смо камену клупу поред зида. Али на памет ми је пала друга слика, подједнако стварна као и она коју смо видели тога дана. Била је то слика Марије коју су апостоли оставили код гробнице. То је оно што ми је Дух дозволио да видим па чак и чујем у својој глави, подједнако јасно као да сам био тамо:
„А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем” (Joван 20:11-17).
Молио сам се како би ми било допуштено да осетим део онога што је Марија осетила код гробнице и што су друга двојица ученика осетила на путу за Емаус док су ходали са васкрслим Спаситељем, сматрајући Га гостом у Јерусалиму:
„И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
И кад сеђаше с њима за трпезом узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
Тада се њима отворише очи и познаше га. И њега нестаде.
И они говораху један другоме: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?ˮ (Лука 24:29-32).
Неке од тих речи поновљене су на састанку на ком сам присуствовао пре више од 70 година. У то време су се причесни састанци одржавали увече. Напољу је био мрак. Конгрегација је певала ове познате речи. Чуо сам их много пута. Али моја трајна успомена је било једно посебно вече. Она ме приближава Спаситељу. Можда ћемо их се, ако одрецитујем те речи, сви сетити:
Остани са мном; вече је
Дан је на измаку
И спушта се ноћ
Већ се хвата мрак
Ти, госте драги срца мог,
Походи сад дом мој
Остани са мном; вече је
И данас корак твој
Распламса срце у мени
Док с тобом друговах
Реч твоја дух ми испуни
и с тобом зближи ме.
Драгоценије од успомене на догађаје је успомена на Светог Духа како додирује наша срца и Његова стална потврда истине. Драгоценије од тога да видимо својим очима или упамтимо изговорене и прочитане речи је сећање на осећања која су пратила тихи глас Духа. Ретко сам га осетио попут путника на путу за Емаус - као благо али непогрешиво жарење у срцу. Чешће је то осећај светла и тихе сигурности.
Имамо непроцењиво обећање Светог Духа као сарадника као што такође имамо истините смернице о томе како полагати право на тај дар. Ово су речи које Господњи овлашћени слуга изговара са рукама на вашој глави: „Прими Светог Духа.ˮ У том тренутку, ви и ја имамо сигурност да ће Он бити послат. Међутим, наша је обавеза да отворимо срце и примамо послуживање Духа током живота.
Искуства пророка Џозефа Смита нас усмеравају. Он је започео и наставио своје службеништво одлуком да његова лична мудрост није довољна да би знао који курс да следи. Изабрао је да се понизи пред Богом.
Следећи корак, Џозеф је одлучио да пита Бога. Молио се са вером да ће Бог одговорити. Одговор је дошао када је био дечак. Те поруке је примио када је требало да зна како Бог жели да Његова Црква буде успостављена.Свети Дух га је тешио и водио током његовог живота.
Био је послушан надахнућу када је било тешко. На пример, примио је усмерење да пошаље Дванаесторицу у Енглеску кад су му били најпотребнији. Послао их је.
Прихватио је укор и утеху од Духа када је био у тамници, а свеци су били ужасно угњетавани. Био је послушан када је кренуо путем за Картиџ чак и ако је знао да се суочава са смртном опасношћу.
Пророк Џозеф нам је поставио пример примања сталног духовног усмеравања и утехе преко Светог Духа.
Прва одлука коју је донео била је да се понизи пред Богом.
Друга је била да се моли са вером у Господа Исуса Христа.
Трећа да буде у потпуности послушан. Послушност може значити брзо кретање. Може значити припремање. Или, може значити стрпљиво чекање на даље надахнуће.
И четврта је молити се за спознају о туђим потребама и њиховом срцу и како им помоћи у Господње име. Џозеф се молио за свеце у невољи када је био у тамници. Имао сам прилику да видим Божје пророке док се моле, траже надахнуће, примају усмерење и делују према њима.
Често сам видео да се њихове молитве односе на људе које воле и којима служе. Чини се да им њихова брига за друге отвара срце за примање надахнућа. То може да важи и за вас.
Надахнуће ће нам помоћи да послужујемо другима у Господње име. Доживели сте то, као и ја. Мој бискуп ми је једном рекао - у тренутку када је моја супруга била под великим притиском у свом животу – „Сваки пут кад чујем за некога у одељењу коме је потребна помоћ, када одем да помогнем, откријем да је твоја супруга већ била тамо пре мене. Како успева?ˮ
Она је попут свих који су велики послужитељи у Господњем царству. Чини се да постоје две ствари које раде. Велики послужитељи су се оспособили за Светог Духа као скоро сталног сарадника. И оспособили су се за дар милосрђа, а то је чиста љубав Христова. Ти дарови су се увећавали у њима док су их користили у служењу из љубави за Господа.
Начин на који молитва, надахнуће и љубав Господња функционишу заједно у нашој служби савршено ми је описана овим речима:
„И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.
Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.
И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:
Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.
Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.
Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.
У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.
Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам” (Joван 14:14-21).
Износим своје лично сведочанство да је Отац у овом тренутку свестан вас, ваших осећања и духовних и материјалних потреба свих око вас. Износим сведочанство да Отац и Син шаљу Светог Духа свима који имају тај дар, траже тај благослов и настоје да га буду достојни. Ни Отац, ни Син, ни Свети Дух не желе на силу да постану део нашег живота. Слободни смо да изаберемо. Господ нам је рекао:
„Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.
Који победи даћу му да седне са мном на престолу мом, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу Његовом.
Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама” (Откривење 3:20-22).
Молим се свим срцем да ћете чути глас Духа који вам је тако дарежљиво послат. Молим се да увек отворите своје срце како бисте Га примили. Ако тражите надахнуће са правом намером и вером у Исуса Христа, примићете Га на Господњи начин и у Његово време. Бог је то учинио за младог Џозефа Смита. То чини и данас за нашег живог пророка, председника Расела М. Нелсона. Поставио вас је на пут друге Божје деце да бисте им служили у Његово име. Знам то, не само по томе што сам видео својим очима, него још моћније захваљујући шаптајима Духа у мом срцу.
Осетио сам љубав Оца и његовог Љубљеног Сина за сву Божју децу у свету и за Његову децу у свету духова. Осетио сам утеху и усмерење од Светог Духа. Молим се да увек можете имати радост због Духа као свог сарадника. У име Исуса Христа, амен.