2010–2019
Моћ подржавајуће вере
Генерална конференција, април 2019.


2:3

Моћ подржавајуће вере

Подизањем руке као знак подршке, дајете обећање Богу, чије су они слуге, да ћете их подржавати.

Много пута сам чуо свештеничке вође како се захваљују на подржавајућој вери оних којима служе. Из емоција у њиховим гласовима знате да је њихова захвалност дубока и стварна. Моја намера данас je да вам пренесем Господњу захвалност на вашем подржавању Његових слугу у Његовој Цркви. Такође, да вас охрабрим да примењујете ту моћ да подржавате друге својом вером и да растете у њој.

Показали сте такву моћ пре него што сте рођени. Сетите се онога што знамо о духовном свету пре нашег рођења. Наш Небески Отац је представио план за своју децу. Били смо тамо. Луцифер, наш духовни брат, противио се плану који би нам омогућио слободу избора. Јахве, Љубљени Син Небеског Оца, подржао је план. Луцифер је предводио побуну. Јахвин глас подршке је превладао и Он се добровољно јавио да буде наш Спаситељ.

Чињеница да сте сада у смртности уверава нас да сте подржали Оца и Спаситеља. Била је потребна вера у Исуса Христа да би се подржао план среће и место Исуса Христа у њему, када сте знали тако мало о изазовима са којима ћете се суочити у смртности.

Ваша вера да подржите Божје слуге такође је у срцу ваше среће у овом животу. Када сте прихватили изазов мисионара да се молите како бисте сазнали да је Мормонова књига реч Божја, имали сте веру да подржите Господњег слугу. Када сте прихватили позив да будете крштени, подржали сте понизног Божјег слугу.

Када сте допустили некоме да вам положи руке на главу и каже: „Прими Светог Духа”, подржали сте га као носиоца Мелхиседековог свештенства.

Од тог дана сте, верним служењем, подржали сваку особу која вам је предала свештенство и која вас је заредила у службу у том свештенству.

Почетком вашег искуства у свештенству, свако подржавање било је једноставан догађај поверења у Божјег слугу. Осим тога, многи од вас дошли сте до места где подржавање захтева више.

Бирате да ли ћете подржати све које Господ позива - без обзира на шта их је Господ позвао. Тај се избор догађа на конференцијама широм света. Догодио се на овој. На таквим састанцима, имена мушкараца и жена - слугу Божјих - читају се и ви се позивате да подигнете руку у знак подршке. Можете ускратити свој глас подршке или можете обећати своју подржавајућу веру. Дизањем руке у знак подршке дајете обећање. Дајете обећање Богу, чије су они слуге, да ћете их подржавати.

То су несавршена људска бића попут вас. За испуњавање ваших обећања биће потребна непоколебљива вера да их је Господ позвао. Такође, испуњавање тих обећања донеће вечну срећу. Њихово неиспуњавање донеће тугу вама и онима које волите - па чак и губитке какве нисте у стању да замислите.

Можда сте били, или ћете бити упитани, да ли подржавате свог бискупа, председника кочића, врховне власти и надлежна лица Цркве. То се може догодити када вас питају да подржите службенике и вође на конференцији. Понекада ће то бити у интервјуу са бискупом или председником кочића.

Мој савет је да себи поставите та питања унапред, уз пажљиво размишљање и молитву. Када то учините можете се осврнути на своје недавне мисли, речи и дела. Покушајте да запамтите и обликујете одговоре које ћете дати када вас Господ буде интервјуисао, знајући да ће једног дана то учинити. Можете се припремити постављајући себи питања попут следећих:

  1. Да ли сам мислио или говорио о људским слабостима оних које сам обећао да ћу подржати?

  2. Да ли сам тражио доказ да их Господ води?

  3. Да ли сам савесно и одано следио њихово вођство?

  4. Да ли сам говорио о доказу да могу видети да су Божје слуге?

  5. Да ли сам се редовно молио за њих поименце и са љубављу?

Ова питања ће код већине нас изазвати нелагодност и потребу за покајањем. Бог нам је заповедио да не судимо другима неправедно, али у пракси откривамо како је то тешко избећи. Готово све што чинимо у раду са људима наводи нас да их процењујемо. И готово у сваком погледу нашег живота, поредимо се са другима. Чинимо то из много разлога, од којих су неки разумни, али нас то често наводи да будемо критични.

Председник Џорџ К. Кенон изнео је упозорење које вам преносим као властито. Верујем да је рекао истину: „Бог је одабрао своје слуге. Он сматра својим правом да их осуди ако им је потребна осуда. Није нам дао појединачно право да их критикујемо и осуђујемо. Ниједан човек, без обзира колико је јак у вери, колико је високо рангиран у свештенству, не може говорити зло о Господњим помазаницима и проналазити грешке у Божјој власти на Земљи, а да не изазове Његово незадовољство. Свети Дух ће се повући од таквог човека и он ће отићи у таму. Будући да је то случај, зар не видите колико је важно да будемо пажљиви?”

Моје запажање је да су чланови Цркве широм света обично одани једни другима и онима који им председавају. Међутим, постоје побољшања која можемо и морамо направити. Можемо се уздићи више у својој моћи да се међусобно поржавамо. Биће потребни вера и труд. Ево четири предлога на којима треба да радимо на овој конференцији.

  1. Можемо утврдити одређење поступке које говорници препоручају и данас почети да их спроводимо. Док то чинимо, наша моћ да их подржимо ће се увећати.

  2. Можемо се молити за њих док говоре, да Свети Дух пренесе њихове речи у срца одређених људи које волимо. Када касније сазнамо да су наше молитве услишене, наша моћ да подржимо те вође ће се увећати.

  3. Можемо се молити да одређени говорници буду благословени и увеличани док износе своје поруке. Када видимо да су увеличани, порашћемо у својој вери да их подржимо и то ће трајати.

  4. Можемо слушати поруке говорника, које ће доћи као одговор на наше личне молитве за помоћ. Када примимо одговоре, а хоћемо, рашћемо у својој вери да подржимо све Господње слуге.

Уз побољшање у подржавању оних који служе у Цркви, научићемо да постоји још једно окружење у којем можемо порасти у таквој моћи. То нам може донети чак и веће благослове. То су дом и породица.

Обраћам се младом носиоцу свештенства који живи код куће са својим оцем. Допусти да ти кажем из властитог искуства шта значи оцу да осети твоју подржавајућу веру. Може ти деловати самоуверено. Али, он се суочава са више изазова него што знаш. Понекад не може да види решење проблема пред собом.

Твоје дивљење ће му помоћи мало. Твоја љубав према њему помоћи ће чак и више. Али оно што ће највише помоћи су искрене речи попут ових: „Тата, молио сам се за тебе и осетио сам да ће ти Господ помоћи. Све ће испасти добро. Знам да хоће.”

Речи попут тих такође имају моћ у другом смеру, од оца према сину. Када син озбиљно погреши, можда по духовном питању, може се осећати као да је подбацио. Као његов отац, у том тренутку, можете бити изненађени када, након што се помолите да бисте знали шта да радите, Свети Дух вам ставља ове речи у уста: „Сине, уз тебе сам све време. Господ те воли. Уз Његову помоћ, можеш се повратити. Знам да можеш и хоћеш. Волим те.”

У свештеничком већу и у породици, увећана вера да се међусобно подржимо начин је на који градимо Сион какав Господ жели. Уз Његову помоћ можемо и хоћемо. Биће потребно да научимо да волимо Господа свим својим срцем, моћу, умом и снагом и волимо друге као што волимо себе.

Док растемо у тој чистој Христовој љубави, наша срца омекшавају. Та љубав ће нас учинити понизнима и навести на покајање. Наше поверење у Господа и једних у друге ће расти. И тада ћемо деловати у правцу тога да постанемо једно, као што нам Господ обећава да можемо.

Сведочим да вас Небески Отац познаје и воли. Исус је живи Христ. Ово је Његова Црква. Ми носимо Његово свештенство Он ће поштовати наша настојања да растемо у нашој моћи да је примењујемо и међусобно се подржавамо. Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Gospel Truth: Discourses and Writings of President George Q. Cannon, ed. Jerreld L. Newquist (1974), 1:278.

  2. Видети Учење и завети 35:2.