Помирење Исуса Христа

Старешина Тaд Р. Калистер,

недавно разрешен врховни председник Недељне школе

Спаситељево помирење није само бесконачно по обиму, већ и лично по домету.

У ово доба године посебно се радујемо и размишљамо о Спаситељевом помирењу. Оно је заиста најузвишеније, најсвеобухватније, најузбудљивије учење за које је овај свет или универзум икада знао. Оно даје наду и сврху нашим животима.

Шта је, дакле, помирење Исуса Христа? У једном смислу оно је низ божанских догађаја који су започели у Гетсеманском врту, наставили се на крсту и досегли врхунац Спаситељевим васкрсењем из гроба. Било је мотивисано несхватљивом љубављу према сваком од нас. Било је потребно биће које је било безгрешно; које је имало бесконачну моћ над природом - чак и смрћу; које је имало безграничну способност да поднесе последице свих наших грехова и тегоба; и које се заправо спустило испод свега тога. То је била мисија Исуса Христа – то је било Његово помирење.

Шта је онда била његова сврха? Била је омогућити нам да се вратимо у Божје присуство, да постанемо више налик Њему и имамо пунину радости. То је било учињено савладавањем четири препреке:

Телесна смрт
Духовна смрт, узрокована Адамовим поступком и нашим гресима
Наше невоље и слабости
Наше мане и несавршености

Али, како то Спаситељ може постићи без кршења закона правде?

Замислите на тренутак човека како, размишљајући о узбудљивом слободном паду, донесе исхитрену одлуку и спонтано искочи из малог авиона. Након што је то учинио, брзо схвата лудост својих поступака. Жели да се сигурно приземљи, али постоји препрека - закон гравитације. Маше рукама запањујућом брзином у нади да ће летети, али без успеха. Тело поставља у положај лебдења или летења како би успорио пад, али закон гравитације је неумољив и без милости. Покушава да увери овај основни закон природе: „Била је то грешка. Никада то више нећу учинити.” Али његове молбе нико не чује. Закон гравитације не познаје самилост, не чини изузетке. Ипак, срећом, човек одједном осети нешто на својим леђима. Његов пријатељ у авиону, осетивши тренутак лудости, ставио му је падобран непосредно пре скока. Он проналази конопац за отварање падобрана и повлачи га. Са олакшањем, безбедно плута према тлу. Можемо упитати: „Да ли је закон гравитације био прекршен или је падобран деловао у оквиру тог закона како би омогућио сигурно приземљење?”

Када грешимо, ми смо попут неразумног човека који је скочио из авиона. Без обзира шта радимо на своју руку, чека нас једино принудно слетање. Ми смо подложни закону правде, који је, попут закона гравитације, строг и непопустљив. Можемо бити спашени само зато што нам Спаситељ, преко свог помирења, милостиво даје неку врсту духовног падобрана. Ако имамо веру у Исуса Христа и покајамо се (што значи да учинимо свој део и повучемо конопац), тада се заштитничке моћи Спаситеља ослобађају за нас и можемо да се приземљимо духовно неповређени.

То је, међутим, могуће само зато што је Спаситељ превладао четири препреке које могу онемогућити наш духовни напредак.

1. Смрт. Он је превладао смрт својим величанственим васкрсењем. Апостол Павле је поучио: „Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.”

2. Грех. Спаситељ је победио грех и кривицу за све оне који се покају. Његова прочишћујућа моћ је толико дубока и свеобухватна да је Исаија обећао: „Ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.”

Повремено сам сретао добре свеце који су имали проблем да опросте себи, који су невино, али погрешно ставили ограничења на Спаситељеве откупљујуће моћи. Несвесно су бесконачно помирење претворили у оно коначно, које некако подбаци у вези са њиховим одређеним грехом или слабошћу. Али то је бесконачно помирење зато што обухвата и садржи сваки грех и слабост, као и свако злостављање или бол које су други изазвали.

Труман Џ. Медсен изнео је ово утешно запажање:

„Ако има вас који сте били обманути уверењем да сте отишли предалеко… да сте узели отров греха који онемогућава да икада будете оно што сте могли бити - онда ме саслушајте:

Сведочим да не можете потонути дубље него што светлост и бескрајан разум Исуса Христа могу допрети. Сведочим да докле год постоји иједна искра воље за покајањем и покушајем, Он је ту. Није се само спустио до вашег стања; спустио се испод њега како би могао бити у свему и кроз све, светло истине.’ [Учење и завети 88:6.]”

Један од разлога зашто је неопходно разумети Спаситељево помирење и његове бескрајне последице јесте да са већим разумевањем долази и већа жеља да опростимо себи и другима.

Иако можемо веровати у Христове прочишћујуће моћи, често се јавља питање: „Како да знам да ли су ми греси опроштени?” Ако осећамо Духа, тада је то наше сведочанство да нам је опроштено или да је прочишћујући процес у току. Председник Хенри Б. Ајринг је поучио: „Ако сте осетили утицај Светог Духа… можете то прихватити као доказ да помирење делује у вашем животу.”

Неки су упитали: „Али ако ми је опроштено, зашто и даље осећам кривицу?” Можда је у Божјој милости сећање на ту кривицу упозорење, врста духовног знака „Стоп” који, барем у неком тренутку, искочи када се суочавамо са додатним искушењем: „Не иди тим путем. Познајеш бол коју може изазвати.” У том смислу, оно служи као заштита, не као казна.

Стога, да ли је могуће памтити своје грехе, а ипак бити слободан од кривице?

Алма се сећао својих греха, чак и годинама након што се покајао. Али када је завапио Исусу за милост, рекао је: „Не могох се више сетити болова својих. Да, не мучих се више сећањем на грехе своје.”

Како се могао сећати својих греха, а не осећати бол или кривицу? Зато што смо када се покајемо, „рођен[и] од Бога.” Постајемо, као што Света писма кажу, „нова створења” у Христу. Сада потпуно искрено можемо рећи: „Нисам особа која је починила те прошле грехе. Ја сам ново и преображено биће.”

3. Невоље и слабости. Алма је пророковао да ће Христ „изаћи трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте”, Зашто? „Да се утроба Његова милошћу испуни… да би по телу знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим.”

Како то постиже? Понекад уклони бол, понекад нас ојача да издржимо, а понекад нам даје вечну перспективу за боље разумевање њихове привремене природе. Након што је Џозеф Смит у затвору Либертијy патио око два месеца, коначно је завапио: „О Боже, где си?” Уместо да му одмах пружи олакшање, Бог је одговорио: „Сине мој, нека је мир у души твојој; твоје недаће и невоље ће бити само кратког века; А онда, истрајеш ли у њима ваљано, Бог ће те уздићи на висину.”

Џозеф је сада разумео да је ово горко искуство тек моменат у вечности. Са тако увећаним разумевањем, из те исте затворске ћелије написао је свецима: „Зато, драга љубљена браћо, радосно чинимо све оно што лежи у нашој моћи; а онда можемо стајати мирно, у потпуној сигурности, да бисмо видели спасење Божје.” Због Спаситељевог помирења можемо имати вечну перспективу, која даје смисао нашим искушењима и наду као олакшање.

Мане и несавршености Због свог помирења Спаситељ има оспособљвајућу моћ, која се понекад назива благодат, која нам може помоћи да победимо своје мане и несавршености и тако нам помогне у нашој тежњи да постанемо више налик Њему.

Moрони је стога поучио: „Да, дођите Христу, и будите усавршени у Њему… како бисте благодаћу Његовом били савршени у Христу.” Постоје, изгледа, барем два начина или средства на које можемо искористити те оспособљавајуће моћи, које нас могу прочистити - штавише, усавршити нас.

Прво, спасоносни обреди. Писма нам кажу: „Зато се у обредима његовим објављује моћ божанске природе.” Понекад о обредима можемо размишљати као о контролној листи – потребни су за узвишење, али заправо сваки ослобађа божанску моћ која нам помаже да постанемо више налик Христу. На пример:

Када се крстимо и примимо дар Светог Духа, чисти смо - тако постајући светији попут Бога.
Осим тога, када примимо дар Светог Духа, наши умови могу бити просветљени и наша срца омекшана, тако да можемо мислити и осећати више попут Њега.
А када смо запечаћени као супружници, наслеђујемо право на „престоља, царства, кнежевства, и моћи” као дарове од Бога.

Други канал за те оспособљавајуће моћи су дарови Духа. Због Христовог помирења, имамо право да примимо дар Светог Духа и његове пратеће духовне дарове. Ти дарови су својствени побожности; стога, сваки пут кад стекнемо дар Духа, постајемо сличнији Богу. То је, без сумње, разлог што нам Света писма на бројним местима налажу да тражимо те дарове.

Председник Џорџ К. Кенон је поучио: „Ниједан човек не би требало да каже, ‘Ах, шта могу; такав сам.’ То га не оправдава, јер је Бог обећао да ће… дати дарове који ће искоренити [наше слабости]… Ако је ико од нас несавршен, наша је дужност да се молимо за дар који ће нас учинити савршеним.”

Укратко, Спаситељево Помирење нам даје живот уместо смрти, „накит место пепела,” исцељење уместо бола и савршенство уместо слабости. То је противотров неба за препреке и борбе овог света.

У последњој Спаситељевој недељи у смртности, Он је рекао: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.” Пошто је Спаситељ извршио своје помирење, не постоји спољашња сила или догађај или особа - грех, смрт или развод - који ће нас спречити да достигнемо узвишење, под условом да држимо Божје заповести. Са тим знањем, можемо наставити у добром расположењу и апсолутној сигурности да је Бог са нама у овом небеском трагању.

Износим своје сведочанство да је Спаситељево помирење не само бесконачно у обиму, него и лично у домету - да нас може не само вратити у Божје присуство, него нам и омогућити да постанемо попут Њега - крунски циљ Христовог помирења. О томе са захвалношћу износим своје сигурно сведочанство, у име Исуса Христа, амен.