У обиљу благослова
За већину благослова које Бог жели да нам да, потребно је наше деловање - деловање засновано на нашој вери у Исуса Христа.
Моја драга брћо и сестре, наш Небески Отац и Исус Христ желе да благослове сваког од нас. Питање како приступити тим благословима и примити их вековима је предмет теолошке дебате и расправе. Неки тврде да се благослови у потпуности зарађују; примамо их само захваљујући нашим делима. Други тврде да је Бог већ изабрао кога ће благословити и како - и да су те одлуке непроменљиве. Обе позиције су у основи погрешне. Благослови са неба се не заслужују грозничавим прикупљањем „купона добрих дела”, нити беспомоћним чекањем да видимо да ли ћемо освојити благословену лутрију. Не, истина је више изнијансирана, али прикладнија за однос између брижног Небеског Оца и Његових потенцијалних наследника - нас. Обновљена истина открива да се благослови никада не заслужују, него да су наши поступци надахнути вером, у почетку и надаље, од суштинског значаја.
Када размишљамо о томе како примамо благослове од Бога, упоредимо небеске благослове са огромном гомилом дрвета. Замислите у средини малено палидрвце са гомилом дрвених струготина изнад. Онда долазе исцепкани комади дрвета, затим мале цепанице, а потом великe цепанице. Ова гомила дрвета чини огромну количину горива, у стању да производи светлост и топлоту данима. Замислите поред те гомиле дрва једно палидрвце, на чијем врху је фосфор.
Да би се ослободила енергија гомиле дрвета, треба креснути шибицу и упалити је. Палидрвце ће се запалити и изазвати горење већих комада дрвета. Када сагоревање почне, наставља се све док сво дрво не изгори или се ватра угаси у недостатку кисеоника.
Када креснемо шибицу и запалимо дрва за потпалу, чинимо мале поступке који омогућавају ослобађање потенцијалне енергије дрвета. Све док не креснемо шибицу, ништа се не дешава, без обзира на величину гомиле дрвета. Ако креснемо шибицу, али је не искористимо за потпалу, количина светлости и топлоте коју ослободи само палидрвце је незнатна, и енергија сагоревања дрвета се не ослобађа. Ако кисеоник није доступан у сваком тренутку, реакција сагоревања престаје.
На сличан начин, за већину благослова које Бог жели да нам да, потребно је наше деловање - деловање засновано на нашој вери у Исуса Христа. Вера у Спаситеља је начело деловања и моћи. Прво делујемо са вером, онда долази моћ - према Божјој вољи и времену. Редослед је пресудан. Ипак, потребно деловање је увек мало, када се упореди са благословима које добијамо на крају.
Размислите шта се десило када су ватрене, летеће змије дошле међу древне Израелце на путу ка обећаној земљи. Угриз отровне змије био је фаталан. Али угрижени појединац могао је бити исцељен гледањем у месингану змију, коју је Мојсије направио и поставио на мотку. Колико енергије је потребно да се нешто погледа? Сви који су гледали, приступили су небеским моћима и били исцељени. Остали Израелци, који су били угрижени, пропустили су да погледају страшну змију и умрли су. Можда им је недостајала вера да погледају. Можда нису веровали да такав једноставан поступак може изазвати обећано исцељење. Или су можда својевољно отврднули срца и одбацили савет Божјег пророка.
Начело активирања благослова који долазе од Бога је вечно. Попут оних древних Израелаца, и ми морамо да радимо на нашој вери у Исуса Христа да бисмо били благословени. Бог је открио да „Постоји закон, неопозиво проглашен на небу пре постанка овог света, на коме су сви благослови засновани - и када добијемо било који благослов од Бога, то је преко послушности оном закону на коме је заснован.” Тако говорећи, ви не зарађујете благослов - та идеја је лажна - него морате да се квалификујете за њега. Наше спасење долази само кроз заслуге и милост Исуса Христа. Обим Његове помирбене жртве значи да је гомила дрвета бесконачна; наши слабашни поступци су скоро ништа у поређењу са њом. Али они нису нула, и нису безначајни; у мраку, упаљена шибица се може видети километрима далеко. У ствари, може се видети на небу зато што су потребна мала дела вере да би потпалила Божја обећања.
Да бисте од Бога примили жељени благослов, делујте са вером, активирајући метафоричку шибицу, због које је небески благослов могућ. На пример, један од предмета молитве је да се обезбеде благослови које је Бог спреман да одобри, али који су условљени нашим тражењем. Алма је вапио за милост и његови болови су престали; више га није мучило сећање на његове грехе. Његова радост је победила његову бол - само зато што је са вером вапио Исусу Христу. Покретачка енергија која нам је потребна је, да имамо довољно вере у Христа, да искрено питамо Бога у молитви, и прихватимо Његову вољу и време за одговор.
Често је покретачка енергија потребна за благослов, много више од самог гледања или тражења; потребне су стални, поновљани поступци пуни вере. Средином 19. века, Бригам Јанг је упутио групу светаца последњих дана да истраже и населе Аризону, сушно подручје у Северној Америци. Након што је стигла до Аризоне, група је остала без воде и плашила се да ће страдати. Вапили су Богу за помоћ. Ускоро су пали киша и снег, што им је омогућило да напуне буре са водом и осигурају је за своју стоку. Захвални и освежени, вратили су се у Солт Лејк Сити радујући се због Божје доброте. По повратку, пријавили су појединости своје експедиције Бригаму Јангу и изнели свој закључак да је Аризона ненасељива.
Након што је саслушао извештај, Бригам Јанг је упитао једног човека у просторији, шта мисли о експедицији и чуду. Тај човек, Данијел В. Џонс, кратко је одговорио: „Довршио бих, наставио и поново се молио.” Брат Бригам је положио руку на раме брата Џонса и рекао: „Ово је човек који ће предводити наредно путовање у Аризону.”
Сви можемо да се присетимо времена када смо наставили и молили се поново - што је резултирало благословима. Искуство Мајкла и Маријен Холмс илуструје ова начела. Мајкл и ја смо заједно служили у обласној Седамдесеторици. Увек сам био одушевљен кад год је био позван да се моли на нашим састанцима јер је његова дубока духовност била очигледна; знао је како да говори са Богом. Волео сам да га слушам како се моли. Међутим, на почетку брака, Мајкл и Маријен нису се молили нити ишли у цркву. Били су заузети са троје мале деце и успешном грађевинском компанијом. Мајкл није сматрао да је религиозна особа. Једне вечери, њихов бискуп је дошао код њих и охрабрио их да почну да се моле.
Након што је бискуп отишао, Мајкл и Маријен су одлучили да покушају да се моле. Пре него што су отишли у кревет, клекнули су поред кревета и Мајкл је са нелагодношћу започео. Након неколико неспретних речи, Мајкл је нагло застао, рекавши: „Маријен, не могу.” Док је стајао и кренуо да оде, Маријен га ухватила за руку, повукла на колена и рекла: „Мајк, можеш ти то. Покушај поново!” Захваљујући том охрабрењу, Мајкл је завршио кратку молитву.
Холмсови су почели редовно да се моле. Прихватили су позив једног комшије да иду у цркву. Када су ушли у капелу и чули химну, Дух им је шапнуо: „То је истина.” Касније, невидљив и непозван, Мајкл је помогао да се извуче смеће из састајалишта. Док је то радио, осетио је јасан утисак: „Ово је мој дом.”
Мајкл и Маријен су прихватили црквене позиве и служили у свом одељењу и кочићу. Запечаћени су једно са другим, а њихово троје деце је запечаћено са њима. Добили су још деце, укупно дванаесторо. Холмсови су два пута служили као председник мисије и његова сарадница.
Прва невешта молитва била је кратка али са вером која је покренула небеске благослове. Холмсови су хранили пламенове вере долазећи у цркву и служећи. Њихово посвећено следбеништво током година довело је до изузетне вере која надахњује све до данас.
Ватра, међутим, мора да добија константну залиху кисеоника за дрво, да би на крају ослободила свој пуни потенцијал. Као што су показали Мајкл и Маријен Холмс, вера у Христа захтева непрекидну акцију за наставак пожара. Мале акције потичу нашу способност да ходамо путем савеза и воде до највећих благослова које Бог може понудити. Али кисеоник тече само ако фигуративно наставимо да се крећемо. Понекад морамо направити лук и стрелу, пре него што откривење дође до места где треба тражити храну. Понекад морамо да направимо алате, пре него што дође до открића како изградити брод. Понекад, по упутству Господњег пророка, морамо да испечемо мали колач од мало уља и брашна да бисмо добили непрекидан колач уља и буре брашна. А понекад нам је потребно да чујемо: „Будите мирни и знајте да сам ја Бог”, и да имамо поверења у Његово време.
Када примите неки благослов од Бога, можете закључити да сте се придржавали вечног закона који регулише примање тог благослова. Али упамтите да „неопозиво проглашен” закон не зависи од времена, што значи да благослови долазе по Божјем распореду. Чак и древни пророци у потрази за својим небеским домом „сходно вери помреше… не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише”. Ако не добијете жељени благослов од Бога - ипак - не морате да лудите, питајући се шта још треба да урадите. Уместо тога, послушајте савет Џозефа Смита: „Радосно чини[те] све оно што лежи у [вашој] моћи; а онда може[те] стајати мирно, у потпуној сигурности, да бис[те] видели… [Његову откривену мишицу]”. Неки благослови су резервисани за касније, и то за најхрабрију Божју децу.
Пре шест месеци, уведен је план о учењу доктрине, јачању вере и утврђивању појединаца и породица, усмерен на дом, под окриљем Цркве. Председник Расел М. Нелсон је обећао да ће нам промене помоћи да духовно преживимо, увећамо нашу радост због Јеванђеље и продубимо наше обраћење Небеском Оцу и Исусу Христу. Али на нама је да стекнемо право на те благослове. Ми смо сви одговорни да отворимо и проучавамо Хајде за мном - За појединце и породице, поред Светих писама и других материјала из приручника Хајде за мном. Треба да разговарамо о томе са нашом породицом и пријатељима и организујемо наш шабатни дан да бисмо метафорично упалили ватру. Или можемо оставити те изворе на гомили, у нашим домовима, са потенцијалном енергијом заробљеном у њима.
Позивам вас да верно активирате небеску моћ, да бисте примили одређене благослове од Бога. Користите веру да бисте креснули шибицу и запалили ватру. Обезбедите потребан кисеоник док стрпљиво чекате Господа. Са овим позивима, молим се да вас Свети Дух води и усмерава, тако да, као верна особа описана у Соломуновим причама, „обилујете у благословима”. Сведочим да ваш Небески Отац и Његов љубљени Син, Исус Христ, живе, брину се за вашу добробит и уживају да вас благосиљају. У име Исуса Христа, амен.