Христ: Светло које сија у тами
Ако осетите да се светионик вашег сведочанства замагљује и тама се приближава, имајте храбрости. Држите своја обећања Богу.
Mојa канцеларијa у згради Потпорног друштва има савршен поглед на храм Солт Лејк. Сваке вечери, у сумрак, тачно као сат, укључују се спољна светла храма. Храм је стабилан, сигуран светионик испред мог прозора.
Једне вечери у фебруару ове године, моја канцеларија је била изузетно мрачна по заласку сунца. Када сам погледала кроз прозор, видела сам да је храм у мраку. Светла око храма нису била упаљена. Одједном сам се замислила. Нисам могла да видим храмске торњеве које сам годинама гледала сваке вечери.
Гледање у таму, тамо где сам очекивала да видим светлост, подсетило ме је да је једна од основних потреба коју имамо како бисмо могли да растемо, да останемо повезани са нашим извором светла - Исусом Христом. Он је извор наше моћи, Светло и Живот света. Без јаке везе са Њим почињемо духовно да умиремо. Знајући то, Сотона покушава да искористи световне притиске са којима се сви суочавамо. Он ради на томе да нам пригуши светло, прекине везу, обустави напајање, остављајући нас саме у мраку. Ти притисци су уобичајена стања у смртности, али Сотона се веома труди да нас изолује и увери нас да смо ми једини који их доживљавамо.
Неки од нас су паралисани тугом
Када доживимо трагедије, када нас живот заболи да не можемо да дишемо, када се осећамо као пребијени попут човека на путу за Јерихон, остављеног да умре, Исус долази к нама и сипа нам уље на ране, пажљиво нас подиже, облачи нас и води у гостионицу, пази на нас. Онима од нас који тугују, каже: „Олакша[ћу] бремена која су натоварена на плећа ваша, толико да их ни осетити нећете на леђима својим… да са сигурношћу можете знати да ја, Господ Бог, походим свој народ у невољама њиховим.” Христ исцељује ране.
Неки од нас су превише уморни
Старешина Џефри Р. Холанд је рекао: „Не морамо да трчимо брже него што нам снага допушта… Али упркос томе, знам да многи од вас трче веома, веома брзо, и да су вам енергетске и емотивне залихе скоро празне.” Када нас очекивања преплаве, можемо застати и замолити Небеског Оца да нас ослободи тога. Део нашег животног искуства је да научимо шта не треба радити. Па ипак, понекад живот може бити исцрпљујући. Исус нас уверава: „Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.”
Христ је вољан да нам се придружи у јарму и вуче како би нам олакшао бремена. Христ је спокој.
Неки од нас сматрају да се не уклапамо у традиционални калуп
Из разних разлога, не осећамо се прихваћенима или прихватљивима. Нови завет показује колико се Исус трудио да допре до свих врста људи: губаваца, сакупљача пореза, деце, Галилејаца, блудница, жена, фарисеја, грешника, Самаријана, удовица, римских војника, прељубника, ритуално нечистих. У готово свакој причи Он долази до некога ко је традиционално био неприхватљив у друштву.
У Јеванђељу по Луци 19 налази се прича о главном порезнику у Јерихону, по имену Закеј. Он се попео се на дрво да би видео Исуса како пролази. Закеј је радио за римску државу и сматран је корумпираним човеком и грешником. Исус га је видео на дрвету и позвао га: „Закеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.” И кад је Исус угледао доброту Закејевог срца и оно што је учинио за друге, примио је његов принос рекавши: „Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Аврамов.”
Господ је благо рекао Нефијцима: „Не заповедих да ико од вас оде.” Петар је написао ово важно разумевање у Делима 10 када је изјавио: „Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим.” Непоколебљиви су захтеви од хришћанских ученика и светаца последњих дана да показују истинску љубав једни према другима. Исус нам упућује исти позив као што је и Закеју: „Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.” Христ нас види на нашем дрвету.
Неке од нас муче питања
Не тако давно била сам оптерећена и узнемирена питањима на која нисам могла наћи одговоре. Једног раног суботњег јутра сањала сам сан. У сну сам видела павиљон и схватила да треба да уђем у њега. Имао је пет лукова, који су га окруживали, али су прозори били од камена. Протестовала сам у сну, не желећи да уђем зато што је било веома клаустрофобично. Тада ми је пало на памет да је Јаредов брат стрпљиво истопио камење у прозирно стакло. Стакло је камен који је прешао из једног стања у друго. Када је Господ додирнуо каменове за Јаредовог брата, они су засијали у мрачним бродовима. Одједном сам била испуњена жељом да будем у том павиљону више него на било ком другом месту. То је било управо то место - једино место - где сам заиста могла да „видим”. Питања која су ме мучила нису нестала, али ми је питање било много јасније након што сам се пробудила: „Како ћете увећати своју веру, попут Јаредовог брата, тако да се ваше камење може претворити у светло?
Наша земаљска свест је уређена на такав начин да тежимо да добијемо разумевање и смисао у уредним свежњевима. Не знам све разлоге зашто је наше земаљско постојање прекривено тако густим велом. Ово није фаза нашег вечног развоја у којој ћемо имати све одговоре. То је фаза у којој развијамо своје поверење (или понекад наду) у доказ о невидљивом. Сигурност долази на начине којe није увек лако анализирати, али у нашем мраку постоји светло. Исус је рекао: „Ја сам светло и живот и истина света.” Онима који траже истину, на први поглед се може учинити клаустофобично због камених прозора. Али са стрпљењем и верним питањима, наше камене прозоре Исус може претворити у стакло и светло. Христос је светло које помаже да се види.
Неки од нас мисле да никада нећемо бити довољно добри
Скерлетна боја из Старог завета није била само живописна, већ и трајна, што је значило да је њена јарка боја била стопљена са вуном и да не би избледела без обзира колико пута је била опрана. Сотона користи овакво размишљање попут батине: бела вуна обојена у црвено никада не може постати бела. Али Исус Христ каже: „Моји путеви су виши од ваших путева”, а чудо Његове милости је да нас Његова скрерлетна крв чини чистима када се покајемо за своје грехе. Није логично, али је ипак истина.
Објављено из iStock.com/iinwibisono
„Ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.” Господ саосећајно каже: „Ономе који се покајао за… [грех], опроштено му је, и ја, Господ, више их се не сећам.” У суштини: Дођите, да размислимо заједно. Правили сте грешке; свима се дешава. Дођите к мени и покајте се. Нећу се више сећати тог греха. Поново можете бити исправни. Имам дело за вас. Христ избељује вуну.
Али који су практични кораци? Шта је кључ за поновно повезивање са моћу Исуса Христа када сумњамо? Председник Расел М. Нелсон је то врло једноставно рекао: „Кључ је у томе да се склопе и држе свети завети… Није компликовано.” Учините Христа средиштем свог живота.
Ако осетите да се светионик вашег сведочанства замагљује и тама се приближава, имајте храбрости. Држите своја обећања Богу. Поставите своја питања. Стрпљиво топите камен у стакло. Обратите се Исусу Христу, који вас и даље воли.
Исус је рекао: „Ја сам светлост која светли у тами, а тама је не схвата.” То значи без обзира на труд, тама не може угасити то светло. Никада. Можете веровати да ће Његово светло бити ту за вас.
Ми, или људи које волимо, можемо привремено потамнити. У случају храма Солт Лејк, управник објекта, брат Вал Вајт, примио је позив готово истог тренутка. Људи су приметили проблем. Шта се десило са храмским светлима? Најпре је особље лично ишло до сваког електричног панела у храму и ручно укључило светла. Затим су заменили батерије за аутоматско напајање и тестирали их како би открили шта није било у реду.
Тешко је да сами вратите замрачена светла. Требају нам пријатељи. Потребни смо једни другима. Баш као и особље храмског објекта, можемо помоћи једни другима тако што ћемо се лично појавити, напунити своје духовне батерије, поправити оно што је пошло наопако.
Наше лично светло може бити као само једна лампица на дрвету. Али још увек зрачимо својим слабашим светлом, а сви заједно, попут Храмског Трга у време Божића, привлачимо милионе људи у дом Господњи. И што је најважније, као што нас је председник Нелсон подстакао, можемо привући Спаситељево светло себи и онима који су нам драги једноставно поштујући своје завете. На разне начине, Господ награђује тај чин вере са снагом и са радошћу
Сведочим да сте вољени. Бог зна колико се трудите. Постижете успех. Будите истрајни! Он види ваше скривене жртве, и све су оне избројане за ваше добро и за добро оних које волите. Ваш рад није узалудан. Нисте сами. Његово име, Емануел, значи: Бог је са нама.” Он је сигурно уз вас.
Направите још неколико корака на путу завета, чак и ако је превише мрачно да се види далеко. Светла ће се поново упалити. Сведочим да су ове Исусове речи истините и испуњене светлошћу: „Приближите се к мени и ја ћу се приближити к вама; тражите ме марљиво и наћи ћете ме; иштите и примићете; куцајте, и отвориће вам се.” У име Исуса Христа, амен.