Поштовање наших обећања и завета
Позивам вас да размислите о обећањима и заветима које склапате са Господом и другима, са великим интегритетом, знајући да је ваша реч светиња.
Драга браћо и сестре, на крају овог заседања свако од нас треба да носи у свом срцу сведочанство које смо данас чули о истинама Јеванђеља Исуса Христа. Благословени смо што имамо ово свето време заједно, да ојачамо своје обећање Господу Исусу Христу да смо Његове слуге и да је Он наш Спаситељ.
Веома много размишљам о важности давања обећања и држања завета. Колико вам је важно да држите реч? Да вам се верује? Да урадите оно што сте рекли да ћете урадити? Да се трудите да поштујете своје свете завете? Да имате интегритет? Када живимо по нашим обећањима Господу и другима, идемо заветним путем повратка нашем Оцу на Небу и осећамо Његову љубав у свом животу.
Наш Спаситељ, Исус Христ, је наш велики пример када је у питању давање обећања и држање завета. Дошао је на земљу обећавши да ће извршити вољу Очеву. Поучавао је јеванђеоска начела речју и делом. Извршио је помирење за наше грехе да бисмо поново могли да живимо. Испоштовао је свако своје обећање.
Да ли се исто може рећи за свакога од нас? Које су опасности ако мало варамо, мало склизнемо или не држимо у потпуности своја обећања? Шта ако се удаљимо од својих завета? Да ли ће други „доћи Христу” видевши наш пример? Да ли вам је дата реч светиња? Држање обећања није навика; то је карактеристика ученика Исуса Христа.
Имајући увек на уму наше слабости у смртничком животу Господ је обећао: „Oрасположите се, и не бојте се, јер ја, Господ, сам са вама, и стајаћу поред вас.”1 Осетио сам Његову присутност кад ми је била потребна сигурност, утеха, веће духовно знање или снага, и дубоко сам понизан и захвалан на Његовом божанском сарадништву.
Господ је рекао: „Свака душа која се одрекне својих грехова и дође к мени, и призове име моје, и послуша глас мој, и држи заповести моје, [видеће] лице моје и знати да ја јесам.”2 То је можда Његово највеће обећање.
У младости сам научио важност држања речи. Један такав пример је када сам свечано стајао док сам изговарао извиђачку заклетву. Наша повезаност са извиђачима Америке, како изгледа, увек ће бити важно наслеђе за мене и Цркву. Извиђачкој организацији, мноштву мушкараца и жена који су марљиво служили као извиђачке вође, мајкама - све заслуге припадају њима - а младићима који су учествовали у извиђачима, кажем: „Хвала”.
Баш на овом заседању, наш драги пророк, председник Расел М. Нелсон и старешина Квентин Л. Кук, најавили су прилагођавања која ће усмерити нашу пажњу на младе и ускладити наше организације са откривеном истином. Поред тога, управо прошле недеље председник Нелсон и председник М. Расел Балард објаснили су нови програм за децу и младе у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана за целу Цркву. То је светска иницијатива усмерена на нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа. Прво председништво и Веће дванаесторице апостола обједињени су у овом новом настојању и лично сведочим да нас је Господ водио на сваком кораку. Узбуђен сам због деце и младих у Цркви који могу да искусе тај уједињени фокус на њих и код куће и у цркви - кроз јеванђеоско учење, служење и активности и лични развој.
Тема за младе за предстојећу 2020. годину је Нефијево класично обећање: „Поћи ћу и учинити”. Он је написао: „И догоди се да ја, Нефи, рекох оцу своме: Поћи ћу и учинити оно што ми Господ заповеди, јер знам да Господ не даје заповести деци човечјој ако им не припреми пут да изврше оно што им заповеда.”3 Иако је изговорено давно, ми у Цркви и данас држимо то обећање.
„Поћи и учинити” значи уздићи се изнад световних начина, примити лично откривење и деловати по њему, живећи праведно са надом и вером у будућност, склапајући и држећи завете да ћемо следити Исуса Христа и на тај начин увећавати своју љубав према Њему, Спаситељу света.
Завет је двосмерно обећање између нас и Господа. Као чланови Цркве заветовали смо се приликом крштења да преузмамо на себе име Исуса Христа, да живимо онако како је Он живео. Попут оних који су крштени у водама Мормоновим, заветујемо се да ћемо постати Његов народ, „да носи[мо] бремена један другом, да могу бити лака… тугује[мо] са онима који тугују… теши[мо] оне којима је утеха потребна и стоји[мо] као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима”.4 Наше међусобно послуживање у Цркви одражава нашу посвећеност да поштујемо та обећања.
Када учествујемо у причести, обнављамо тај завет преузимања Његовог имена и дајемо додатна обећања да ћемо бити бољи. Наше свакодневне мисли и поступци, велики и мали, одражавају нашу посвећеност Њему. Заузврат, Његово свето обећање је: „Ако ме се увек будете сећали, Дух мој биће са вама.”5
Моје питање данас је да ли се држимо својих обећања и завета или је то понекад делимична посвећеност, лежерно обећани и стога се лако крше? Кад некоме кажемо: „Молићу се за тебе”, да ли то чинимо? Кад обећамо: „Ту сам кад ти затреба помоћ”, да ли је тако? Када се обавежемо да ћемо платити дуг, чинимо ли то? Кад подигнемо руку да подржимо другог члана у новом позиву, што значи да дајемо подршку, да ли је заиста дајемо?
Једне вечери када сам био млад, моја мајка је седела са мном поред њеног кревета и ревносно говорила о важности живљења по Речи мудрости. „Знам из искустава других, од пре много година”, рекла је, „за губитак духовности и осетљивости које настају услед кршења Речи мудрости”. Гледала ме је право у очи и осетио сам како ми њене речи продиру у срце: „Обећај ми, Рони, данас (звала ме је Рони) да ћеш увек живети по Реч мудрости.” Свечано сам јој то обећао и тога сам се држао свих ових година.
Та посвећеност ми је добро дошла када сам у младости био са пријатељима и у каснијим годинама када сам био у пословним круговима где се уобичајено конзумирао алкохол. Унапред сам донео важну одлуку да следим Божје законе и никада нисам морао да се враћам на њу. Господ је рекао: „Ја, Господ, обавезан сам када чините шта кажем; али када не чините шта кажем, обећање немате.”6 Шта Он говори онима који се придржавају Речи мудрости? Да ћемо имати обећање о здрављу, снази, мудрости, знању и анђелима који ће нас заштитити.7
Пре неколико година сестра Разбенд и ја били смо у Храму Солт Лејк због печаћења једне од наших ћерки. Док смо стајали испред храма са млађом ћерком, која још није имала довољно година да би присуствовала церемонији, говорили смо о важности печаћења у светом храму Божјем. Као што ме је мајка пре много година поучила, рекли смо нашој ћерци: „Желимо да се безбедно запечатиш у храму и желимо да нам обећаш да ћеш, када нађеш свог вечног сапутника, заказати са њим датум за печаћење у храму. Дала нам је реч.
Од тада је говорила да су је наше речи и њено обећање штитили и подсећали на оно „што је најважније”. Касније је склопила свете завете када се запечатила са својим супругом у храму.
Председник Нелсон је поучио: „Ми… увећавамо моћ Спаситеља у нашим животима када склопимо свете завете и у потпуности се држимо тих завета. Наши завети нас повезују са Њим и дају нам божанску снагу.”8
Када држимо обећања једни другима, већа је вероватноћа да ћемо одржати обећања Господу. Сетите се Господњих речи: „Када учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.”9
Размотримо примере обећања из Светих писама. Амон и Мосијини синови у Мормоновој књизи обавезали су се „да проповедају реч Божју”.10 Кад су Амона заробиле ламанске снаге, одведен је пред ламанског цара Ламонија. Обавезао се цару: „[Бићу ти] слуга.”11 Када су разбојници дошли да украду цареве овце, Амон им је одсекао руке. Цар је био запрешћен толико да је послушао Амонову поруку о Јеванђељу и обратио се.
Рута у Старом завету обећала је свекрви: „Куда год ти идеш, идем и ја.”12 Живела је верна својој речи. Добри Самарјанин, у параболи у Новом завету, обећао је гостионичару ако се побрине за повређеног путника: „Шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.”13 Зорам је у Мормоновој књизи обећао да ће ићи у пустињу са Нефијем и његовом браћом. Нефи је рекао: „Кад нам се Зорам закле, наш страх у погледу њега нестаде.”14
Шта је са древним обећањима „датим очевима” како је описано у Светим писмима да ће се „срца деце окренути очевима њиховим”?15 У предземаљском животу када смо изабрали Божји план, обећали смо да ћемо помоћи у сабирању Израелу са обе стране вела. „Ушли смо у партнерство са Господом“, објаснио је старешина Џон А. Видсо пре много година. „Разрада плана постала је тада не само Очево и Спаситељево дело, него и наше дело.”16
„Сабирање је најважнија ствар која се данас одвија на земљи”, говорио је председник Нелсон док је путовао светом. „Када говоримо о сабирању, једноставно говоримо о овој основној истини: свако дете нашег Небеског Оца, са обе стране вела, заслужује да чује поруку о обновљеном Јеванђељу Исуса Христа.”17.
Као апостол Господа Исуса Христа, закључујем са позивом и обећањима. Прво позив: Позивам вас да размислите о обећањима и заветима које склапате са Господом и другима, са великим интегритетом, знајући да је ваша реч светиња. Друго, обећавам вам, док то будете чинили, да ће Господ успоставити ваше речи и благословити ваша дела док се трудите са неуморном марљивошћу да изградите своје животе, своје породице и Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. Биће са вама, моја драга браћо и сестре, и можете се са сигурношћу радовати што ћете бити „примљени на небо да [можете] тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће… јер Господ Бог то рече”.18
О томе вам сведочим и обећавам вам у име Исуса Христа, амен.