Кроз облак и сунце, Господе, остани са мном!
Сведочим да ће „кроз облак и сунце” Господ боравити са нама, да наше „невоље [могу бити] прожет[е] радошћу у Христу”.
Једна од наших вољених химни изражава молбу: „Кроз облак и сунце, Господе, остани са мном!”1 Једном сам била у авиону док се приближавала велика олуја. Гледајући кроз прозор, могла сам да видим густи покривач облака испод нас. Зраци залазећег сунца одбијали су се од облака, чинећи да сијају интензивном светлошћу. Авион се ускоро спустио кроз тешке облаке и одједном нас је обавила густа тама, која је потпуно заклонила јаку светлост којој смо били сведоци само неколико тренутака раније2
И у нашем животу се могу формирати црни облаци, који нам заклонити Божју светлост и чак нас навести да се запитамо да ли та светлост уопште постоји за нас. Неки од тих облака су депресија, анксиозност и други облици менталне и емоционалне патње. Они могу искривити начин на који опажамо себе, друге, па и Бога. Утичу на жене и мушкарце свих узраста у свим деловима света.
Исто тако штетан је и блокирајући облак сумњичавости који може утицати на друге који се нису сусрели са овим изазовима. Као и било који део тела, и мозак је изложен болестима, траумама и хемијској неравнотежи. Кад наш ум пати, прикладно је потражити помоћ од Бога, од оних који нас окружују, и од медицинских радника и професионалаца за ментално здравље.
„Сва људска бића - мушкарци и жене - створена су по обличју Божјем. Свако је вољени духовни син или ћерка небеских родитеља и… има божанску природу и судбину.”3 Попут наших небеских родитеља и нашег Спаситеља, имамо физичко тело 4 и доживљавамо емоције.5
Драге моје сестре, нормално је да се с времена на време осећате тужно или забринуто. Туга и тескоба су природне људске емоције.6 Међутим, ако смо стално тужни и ако је наша бол блокира нашу способност да осетимо љубав нашег Небеског Оца и Његовог Сина и утицај Светога Духа, тада можда патимо од депресије, анксиозности илинеког другог емоционалног стања.
Моја ћерка је једном написала: „Било је тренутака… [када] сам све време била изузетно тужна. Одувек сам мислила да је туга нешто чега се треба стидети и да је знак слабости. Тако сам тугу држала у себи… Осећала сам се потпуно безвредно.”7
Једна пријатељица је то описала овако: „Од свог раног детињства, суочавала сам се са сталном борбом са осећањима безнађа, таме, усамљености и страха и осећањем да сам сломљена или малоумна. Чинила сам све да сакријем своју бол и да никада не оставим утисак да сам нешто друго осим успешна и јака особа.”8
Драги моји пријатељи, то се може догодити било коме од нас - поготово док као верници у план среће, стављамо непотребне терете на себе мислећи да сада морамо бити савршени. Такве мисли могу бити исцрпљујуће. Постизање савршенства је процес који ће се одвијати током нашег смртничког живота и изван њега - и то само захваљујући благодати Исуса Христа.9
Насупрот томе, када се отворимо за своје емоционалне изазове, признајући да нисмо савршени, дајемо другима дозволу да поделе своје борбе. Заједно схватамо да постоји нада и да не морамо да патимо сами.10
Као ученици Исуса Криста, склопили смо завет са Богом да смо вољни да носимо бремена једни другима и тугујемо са онима који тугују.11 То може укључивати информисање о емоционалним болестима, проналажење ресурса који могу помоћи у решавању ових борби, и на крају привођење себе и других Христу, који је Велики исцелитељ.12 Чак и ако не знамо како да се односимо према ономе кроз шта други пролазе, потврђивање да је њихова бол стварна, може бити први важан корак у проналажењу разумевања и исцељења.13
У неким случајевима може се утврдити узрок депресије или анксиозности, док у другим случајевима то може бити теже.14 Наш мозак може патити због стреса15 или запањујућег умора,16 који се понекад могу побољшати прилагођавањем исхране, сна и вежбања. У другим приликама ће можда бити потребна и терапија или лекови под вођством обучених стручњака.
Последице нелечене менталне или емоционалне болести могу водити до увећане изолације, неспоразума, нарушених односа, самоповреде, па чак и самоубиства. Знам то из прве руке, јер је мој отац извршио самоубиство пре много година. Његова смрт је била шокантна и болна за моју породицу и мене. Биле су потребне године да пребродим своју тугу, а тек недавно сам научила да адекватан разговор о самоубиству заправо помаже у његовом спречавању, а не охрабривању.17 Сада сам отворено говорила о смрти свог оца са својом децом и сведочила о исцељењу које Спаситељ може да пружи са обе стране вела.18
Нажалост, многи који пате од тешке депресије дистанцирају се од других светаца јер сматрају да не одговарају неком замишљеном калупу. Можемо им помоћи да знају и осете да заиста припадају нама. Важно је препознати да депресија није резултат слабости, нити је обично последица греха.19 „Буја у тајности, али смањује се у емпатији.”20 Заједно се можемо пробити кроз облаке изолације и срамоте, тако да се терет срама уклања и могу се догодити чуда исцељења.
Током своје смртничке службе, Исус Христ је исцељивао болесне и уцвељене, али свака особа је морала показати веру у Њега и деловати како би примила Његово исцељење. Неки су ходали из далека, други су пружали руку да би додирнули Његову одећу, а неке су морали однети код Њега да би били исцељени.21 Када је у питању исцељење, зар нам није свима очајнички потребно? „Нисмо ли сви просјаци?”22
Следимо Спаситељев пут и увећајмо саосећање, умањимо склоност да судимо и престанимо да будемо инспектори духовности других. Слушање са љубављу је један од највећих дарова који можемо понудити, а можда ћемо моћи да помогнемо у ношењу или подизању тешких облака који гуше наше вољене и пријатеље23 тако да захваљујући нашој љубави могу поново осетити Светог Духа и опажати светлост која долази од Исуса Христа.
Ако сте стално окружени „мрачном маглуштином,”24 окрените се Небеском Оцу. Ништа што сте искусили не може променити вечну истину да сте Његово дете и да вас воли.25 Сетите да је Христ ваш Спаситељ и Откупитељ, а Бог је ваш Отац. Они разумеју. Држите Их у својој близини да вас слушају и нуде подршку.26 „[Они] ће вас утешити у невољама вашим.”27 Учините све што можете и уздајте се Господњу помирбену благодат.
Ваше борбе вас не дефинишу, али вас могу оплеменити.28 Због „ жалцa у месо”,29 можда ћете бити у стању да више саосећате са другима. Како вас Свети Дух буде водио, поделите своју причу како бисте „окрепили клонуле руке, и колена изнемогла утврдили”.30
За оне од нас који се тренутно боре или подржавају некога ко се бори, будимо спремни да следимо Божје заповести како бисмо увек имали Његовог Духа са собом.31 Чинимо мале и једноставне ствари32 које ће нам дати духовну снагу. Као што је председник Расел М. Нелсон рекао: „Ништа тако не отвара небеса као комбинација веће чистоће, потпуне послушности, искреног тражења, свакодневног гошћења речима Христовим у Мормоновој књизи, и редовно време посвећено храмском делу и раду на породичној историји.”33
Сетимо се да је наш Спаситељ, Исус Христ, преузео на себе наше слабости, да се утроба Његова милошћу испуни, по телу, да би по телу знао како да нам помогне у складу са слабостима нашим.34 Дошао је да завије рањене у срцу да утеши све жалосне, да им лепоту место пепела, уље радости уместо жалости, одећу хвале уместо духа утучености.35
Сведочим вам да ће „кроз облак и сунце” Господ боравити са нама, да наше „невоље [могу бити] прожет[е] радошћу у Христу”,36 и да се „по благодати спашавамо, пошто учинимо све што можемо”.37 Сведочим да ће се Исус Христ вратити на Земљу „са исцељењем на крилима својим”.38 На крају ће „отрти сваку сузу из очију наших и више неће бити... жалости.”39 Свима онима који „[дођу] Христу и [буду] усавршени у Њему”,40 неће више залазити сунце јер ће Господ бити наше вечно светло и дани наше жалости ће проћи.41 У име Исуса Христа, амен.