Узмимо крст свој
Прeузети свој крст и следити Спаситеља значи наставити са вером на Господњем путу и не препуштати се световним навикама.
Драга брћо и сестре, током протекла два дана примили смо дивна учења од наших вођа. Сведочим вам да ако се будемо трудили да применимо ова надахнута и благовремена учења у свом животу, Господ ће својом благодаћу помоћи свакоме од нас да носи свој крст и да нам олакша бремена.
Док се налазио у близини Ћесарије Филипове, Спаситељ је открио својим ученицима да ће страдати од руку старешина, поглавара и свештеника у Јерусалиму. Нарочито их је поучио о својој смрти и славном васкрсењу. У том тренутку Његови ученици нису у потпуности разумели Његову божанску мисију на Земљи. Сам Петар, када је чуо шта је рекао Спаситељ, одвео га је у страну и укорио, говорећи: „Боже сачувај! Неће то бити од тебе.”
Да би помогао својим ученицима да разумеју да преданост Његовом делу укључује покорност и патњу, Спаситељ је недвосмислено изјавио:
„Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.
Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?”
Тим речима Спаситељ је нагласио да сви они који су спремни да га следе, морају да се одрекну себе и контролишу своје жеље, апетите и страсти, жртвујући све, чак и сам живот ако је потребно, у потпуности подложни вољи Очевој - баш као и Он што је био. То је, у ствари, цена коју треба платити за спас душе. Исус је намерно и метафорично употребио симбол крста да би помогао својим ученицима да боље схвате шта жртва и преданост Господњем делу заиста значе. Слика крста била је добро позната Његовим ученицима и становницима Римског царства, јер су Римљани присиљавали жртве распећа да јавно носе сопствени крст или попречну греду до места где ће се извршити њихово погубљење.
Тек након Његовог васкрсења, умови ученика су се отворили за разумевање свега што је о Њему написано и онога што ће се од њих тражити од тада.
На исти начин, сви ми, браћо и сестре, треба да отворимо ум и срце да бисмо потпуније разумели колико је важно да преузмемо на себе свој крст и следимо Њега. Из Писама учимо да они који желе да преузму свој крст на себе воле Исуса Христа на такав начин да се одричу сваке безбожности и сваке овоземаљске пожуде и држе Његове заповести.
Наша одлучност да одбацимо све што је супротно Божјој вољи и да жртвујемо све што се тражи од нас и да се трудимо да следимо Његова учења помоћи ће нам да издржимо на путу Јеванђеља Исуса Христа - чак и поред невоља, слабости наше душе, или друштвеног притиска и светске филозофије који се супротстављају Његовим учењима.
На пример, за оне који још нису пронашли вечног сапутника и који се можда осећају усамљено и безнадежно, или за оне који су се развели и осећају се напуштенима и заборављенима, уверавам вас да прихватањем Спаситељевог позива да преузмете своје крстове и следите Га значи настављање са вером на Господњем путу, одржавајући образац достојанства и не препуштајући се световним навикама које ће нам на крају одузети наду у Божју љубав и милост.
Иста начела важе за оне од вас који осећате привлачност према истом полу и осећате се обесхрабрено и беспомоћно. И можда из тог разлога неки од вас сматрају да Јеванђеље Исуса Христа више није за вас. У том случају желим да вас уверим да увек постоји нада у Бога Оца и у Његов план среће, у Исуса Христа и Његову жртву помирења и у живот по Њиховим брижним заповестима. У својој савршеној мудрости, моћи, правди и милости Господ нас може запечатити као своје да бисмо могли бити доведени у Његово присуство и вечно спасење, ако будемо постојани и непоколебљиви у држању заповести и увек обилујући добрим делима.
Онима који су починили тешке грехе, прихватање истог позива значи, између осталог, понизити се пред Богом, саветовати се са одговарајућим црквеним вођама и покајати се и одбацити своје грехе. Тај поступак ће такође благословити све који се боре против исцрпљујуће зависности, укључујући опојне супстанце, дрогу, алкохол и порнографију. Предузимање ових корака приближава вас Спаситељу, који вас на крају може ослободити кривице, туге и духовног и физичког ропства. Осим тога, можда ћете желети да потражите подршку породице, пријатеља и компетентних медицинских стручњака и саветника.
Никада не одустајте од неуспеха који следе и не сматрајте се неспособнима да се одрекнете греха и превладате зависност. Не можете приуштити да престанете са покушајима а након тога наставите у слабости и греху! Увек тежите да дате све од себе, исказујући својим делима жељу за очишћењем унутрашње посуде, како је то поучио Спаситељ. Понекад решење одређених изазова долази после месеци и година непрекидног напора. Обећање у Мормоновој књизи „да се по благодати спашавамо, пошто учинимо све што можемо”, применљиво је у овим околностима. Молим вас да имате на уму да Спаситељев дар благодати „није нужно временски ограничен на ‘после’ свега што можемо учинити. Његову благодат можемо примити пре, за време и после времена када уложимо напор.
Сведочим да док непрекидно тежимо да превазиђемо своје изазове, Бог ће нас благословити даровима вере да будемо исцељени и да изводимо чуда. Он ће учинити за нас оно што ми нисмо способни да учинимо за себе.
Уз то, за оне који су огорчени, љути, увређени или опхрвани тугом због нечега што сматрају да нису заслужили, узети свој крст и следити Спаситеља значи настојати да одбаците ова осећања и окренете се Господу како би нас могао ослободити овог стања ума и помоћи нам да пронађемо мир. Нажалост, ако се задржавамо на негативним осећањима и емоцијама, можемо се наћи у ситуацији да живимо без утицаја Духа Господњег у свом животу. Не можемо се покајати за друге људе, али им можемо опростити - одбијањем да будемо таоци оних који су нам нашкодили.
Света писма уче да из таквих ситуација постоји излаз - позивањем нашег Спаситеља да нам помогне да заменимо своја камена срца новим срцима. Да би се то догодило, морамо доћи пред Господа са својим слабостима и замолити Га за помоћ и опроштај, посебно у оном светом тренутку сваке недеље када узимамо причест. Надам се да ћемо одлучити да потражимо Његову помоћ и предузети важан и тежак корак опраштајући онима који су нас повредили како би наше ране почеле да зарастају. Обећавам вам да ће вам, будете ли чинили тако, ваше ноћи биће пуне олакшања које потиче од ума који је у миру са Господом.
Док је био у затвору у Либертију 1839. године, пророк Џозеф Смит написао је посланицу члановима Цркве са пророштвима која су веома применљива у овим околностима и ситуацијама. Написао је: „Сви престоли и власти, и кнежевства и моћи, биће разоткривени и подарени свима који храбро истрајаше уз јеванђеље Исуса Христа.” Стога, моја драга браћо и сестре, ко год преузме на себе име Спаситељево, верујући у Његова обећања и истраје до краја биће спашен и може тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће.
Сви се суочавамо са неповољним околностима у свом животу због којих се осећамо тужно, беспомоћно, безнадежно а понекад чак исцрпљено. Нека од тих осећања могу да нас наведу да упитамо Господа: „Зашто ја доживљавам ове ситуације?” Или „Зашто моја очекивања нису испуњена? Уосталом, чиним све што је у мојој моћи да носим свој крст и следим Спаситеља!”
Драги моји пријатељи, морамо се сетити да преузимање нашег крста на себе укључује понизност и поверење у Бога и у Његову бесконачну мудрост. Морамо примити к знању да је Он свестан сваког од нас и наших потреба. Такође је неопходно да прихватимо чињеницу да је Господње право време другачије од нашег. Понекад тражимо благослов и постављамо временско ограничење да га Господин испуни. Не можемо условити своју оданост Њему тако што ћемо Му наметати рок за одговоре на наше жеље. Када тако чинимо, слични смо скептичним Нефијцима из древних времена, који су се ругали својој браћи и сестрама рекавши да је прошло време за испуњење речи које је изговорио Самуило Ламанац, стварајући збрку међу онима који су веровали. Морамо имати довољно поверења у Господа да бисмо имали мир и знали да је Он Бог, да све зна и да је свестан сваког од нас.
Недавно сам имао прилику да послужујем удовици, сестри по имену Франка Каламази, која болује од једне исцрпљујуће болести. Сестра Каламази била је прва чланица своје породице која се придружила обновљеној Цркви Исуса Христа Иако њен муж никада није крштен, пристао је да се састаје са мисионарима и често је присуствовао црквеним састанцима. Упркос овим околностима, сестра Каламази остала је верна и одгајала своје четворо деце у Јеванђељу Исуса Христа. Годину дана након смрти супруга, сестра Каламзи је одвела својих четворо деце у храм, и тамо су учествовали у светим обредима и запечатили су се заједно као породица. Обећања повезана са овим обредима донела су јој много наде, радости и среће које су јој помогле да настави са животом.
Када су се почели појављивати први симптоми болести, њен бискуп јој је дао благослов. У то време је рекла свом бискупу да је спремна да прихвати Господњу вољу, изражавајући своју веру у излечење, као и веру да до краја издржати болест.
Током моје посете, док сам држао за руку сестру Каламази и гледао је у очи, видео сам анђеоски сјај на њеном лицу, који је одражавао њено поверење у Божји план и њен савршени одсјај наде у Очеву љубав и план за њу. Осетио сам њену чврсту одлучност да издржи у својој вери до краја, узимањем свог крста упркос изазовима са којима се суочавала. Живот ове сестре је сведочанство о Христу, потврда њене вере и преданости Њему.
Драга браћо и сестре, желим да посведочим да је за узимање нашег крста и слеђење Спаситеља потребно да следимо Његов пример и тежимо да будемо попут Њега, стрпљиво се суочавајући са животним околностима, одбацујући и презирући апетите природног човека, и чекајући на Господа. Псалмиста је написао:
„Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.”
„Он је помоћ наша и штит наш.”
Сведочим вам да ће слеђење стопа нашег Учитеља и чекање на Онога који је највећи исцелитељ наших живота пружити починак нашим душама и учинити да наша бремена буду лака. О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.