Постати попут Њега
Само уз Спаситељеву божанску помоћ можемо сви напредовати ка томе да постанемо попут Њега.
Чак и пажљивом ученику који проучава живот и службу Исуса Христа, Спаситељева опомена да будемо „онакви као што сам ја”1 је застрашујућа и наизглед недостижна. Можда сте попут мене – превише свесни својих грешака и пропуста, па ће вам можда бити ментално пријатније да ходате стазом без успона и са мало напретка. „Наравно, ово учење је нереално и претерано”, оправдавамо док комотно бирамо смер најмањег отпора, сагоревајући тако мање калорија за потребну промену.
Али шта ако постати „онакви као што [је Он]” није фигуративно, чак ни у нашем смртном стању? Шта ако је то, у одређеној мери, достижно у овом животу и заиста предуслов да поново будемо с Њим? Шта ако је „онакви какав сам ја” тачно и прецизно оно што Спаситељ мисли? Шта онда? Који ниво напора бисмо били спремни да уложимо како бисмо у свој живот призвали Његову чудесну снагу да бисмо променили саму своју природу?
Старешина Нил А. Максвел је поучио: „Док размишљамо о томе да нас је Исус заветовао да постанемо попут Њега, видимо да је наша садашња околност у којој нисмо нужно зли, него пре она у којој смо тако неодлучни и без ентузијазма за Његову ствар која је и наша ствар! Величамо га, али ретко се угледамо на Њега.” 2 Један млади свештеник, Чарлс М. Шелдон, изразио је слична осећања на овај начин: „Наше хришћанство превише воли свој спокој и удобност да бисмо преузели нешто тако грубо и тешко као крст.”3
У ствари, сви су под наредбом да постану попут Њега, баш као што је Исус Христ постао попут Оца.4 Док напредујемо, постајемо комплетнији, уобличени и потпуно развијени.5 Такво учење се не заснива на учењима било које секте, већ долази директно од самог Учитеља. Кроз то сочиво треба живети животе, размишљати о комуникацији и његовати односе. Заиста, не постоји други начин да се залече ране нарушених веза или распаднутог друштва, него да свако од нас потпуније опонаша Кнеза мира.6
Размотримо како да започнемо промишљену, циљану и намерну потрагу да постанемо онакви какав је Он стицањем самих особина Исуса Христа.
Одлучити и обавезати се
Пре неколико година, моја супруга и ја стајали смо на стази највише јапанске планине, планине Фуџи. Кад смо започели успон, погледали смо према далеком врху и питали се можемо ли тамо стићи.
Како смо напредовали, наступао је умор, бол у мишићима и ефекти надморске висине. Ментално нам је постало важно да се усредсредимо само на следећи корак. Говорили бисмо: „Можда ускоро нећу стићи до врха, али сада могу да начиним овај следећи корак.” Временом је обесхрабрујући задатак на крају постао остварив – корак по корак.
Први корак на овом путу да постанемо слични Исусу Христу је жеља да то учинимо. Разумевање опомене да будемо попут Њега је добро, али то разумевање мора бити повезано са жељом да трансформишемо себе, корак по корак, изван природног човека.7 Да бисмо развили жељу, морамо знати ко је Исус Христ. Морамо знати нешто о његовом карактеру,8 и морамо тражити његове особине у Светим писмима, на богослужењима и другим светим местима. Док почињемо да сазнајемо више о Њему, видећемо како се Његове особине одражавају на друге. То ће нас охрабрити у нашој сопственој потрази, јер ако други могу донекле стећи Његове особине, можемо и ми.
Ако смо искрени према себи, Христова светлост9 у нама шапуће да постоји раздаљина између места где се налазимо у поређењу са жељеним карактером Спаситеља.10 Таква искреност је витална ако желимо да напредујемо у постајању попут Њега. Заиста, поштење је једна од Његових особина.
Сада, би они међу нама који су храбри могли размислити да питају поузданог члана породице, супружника, пријатеља или духовног вођу која особина Исуса Христа нам је потребна – и можда ћемо морати да се припремимо за одговор! Понекад себе видимо са искривљеним забавним огледалима која нас приказују или много пунијима или много виткијима него што заправо јесмо.
Поуздани пријатељи и породица могу нам помоћи да исправније видимо себе, али чак и они, колико год да желе да буду брижни и од помоћи, могу да виде ствари несавршено. Као резултат тога, од виталне је важности да од нашег брижног Небеског Оца и ми тражимо оно што нам треба и где треба да усмеримо своје напоре. Он има савршен поглед на нас и с љубављу ће нам показати наше слабости.11 Можда ћете научити да вам треба више стрпљења, понизности, милосрђа, љубави, наде, марљивости или послушности, да набројим неке од њих.12
Не тако давно, доживео сам духовни напор када је један брижни црквени вођа дао врло директан предлог да бих могао да у већој мери користим одређену особину. С љубављу је избегао свако изврдавање. Те ноћи сам ово искуство поделио са супругом. Била је милостиво милосрдна чак и кад се сложила с његовим предлогом. Свети Дух ми је потврдио да је њихов савет био од брижног Небеског Оца.
Такође би могло бити корисно да искрено попуните активност о Христоликој особини из поглавља 6 у приручнику Проповедај моје Јеванђеље.13
Када сте урадили искрену процену и одлучили да започнете пењање на планину, мораћете да се покајете. Председник Расел М. Нелсон је с љубављу поучио: „Кад одлучимо да се покајемо, одлучили смо да се променимо! Допуштамо Спаситељу да нас претвори у наше најбоље издање. Бирамо да духовно растемо и да примамо радост откупљења у Њему. Када одлучимо да се покајемо, одлучили смо да постанемо више попут Исуса Христа!14
Да бисмо постали онакви какав је Исус Христ, биће потребно да променимо своја срца и мисли, заиста, и сам наш карактер, а то је могуће једино спасоносном благодаћу Исуса Христа.15
Идентификовати и деловати
Сада, када сте одлучили да се промените и покајете и тражили сте смернице кроз молитву, искрено размишљање и, можда, саветовање са другима, мораћете да одаберете особину која ће вам постати фокус. Мораћете да се посветите значајном напору. Ове особине неће доћи јефтино и изненада, али кроз Његову благодат оне ће долазити постепеним напором.
Христолике особине су дарови брижног Небеског Оца да би благословио нас и оне око нас. Према томе, наши напори да стекнемо ове особине захтеваће искрене молбе за Његову божанску помоћ. Ако ове дарове тражимо да бисмо боље служили другима, Он ће нас благословити у нашим напорима. Себично тражење Божјег дара завршиће се разочарањем и фрустрацијом.
Ако се дубоко усредсредите на једну потребну особину, док напредујете у њеном стицању, друге особине почињу да вам се гомилају. Може ли неко ко је дубоко усредсређен на милосрђе да не расте у љубави и понизности? Може ли неко ко је усредсређен на послушност да не стекне већу марљивост и наду? Ваши значајни напори да стекнете једну особину постају плима која подиже све бродове у луци.
Бележити и подржати
Важно ми је док се трудим да постанем попут Њега да бележим своја искуства и оно што учим. Док учим са једном од Његових особина дубоко у мислима, стихови из Светих писама постају нови док посматрам примере ових особина у Његовим учењима, Његовом послуживању и Његовим ученицима. Моје око такође постаје усредсређеније на препознавање те особине у другима. Приметио сам дивне појединце и унутар и изван Цркве који имају особине које се угледају на Њега. Они су снажни примери како се те особине могу манифестовати на обичним смртницима кроз Његову благодат љубави.
Да бисте видели стварни напредак, мораћете да улажете стални напор. Слично као што успон на планину захтева претходну припрему, и издржљивост и истрајност током успона, тако ће и ово путовање захтевати стварни напор и одрицање. Право хришћанство, у којем се трудимо да постанемо попут нашег Учитеља, увек је захтевало наше најбоље напоре16
Сада кратка реч упозорења. Заповест да будете попут Њега нема за циљ да се осећате кривима, недостојнима или невољенима. Читаво наше смртничко искуство односи се на напредовање, покушаје, неуспех и успех. Колико год смо моја супруга и ја желели да затворимо очи и магично одемо до врха, у животу није тако.
Довољно сте добри, вољени сте, али то не значи да сте још потпуни. Има посла који треба обавити у овом и будућем животу. Само уз Његову божанску помоћ можемо сви напредовати ка томе да постанемо попут Њега.
У овим временима када „све је [чини се] у метежу; и … страх [је наизглед], над свим људима”,17 једини противотров, једини лек је тежња да будемо попут Спаситеља,18 Откупитеља19 читавог људског рода, светлости света,20 и да тражимо онога који је изјавио: „Ја сам пут.”21
Знам да постати попут Њега кроз Његову божанску помоћ и снагу је достижно корак по корак. Да није тако, не би нам дао ову заповест.22 Знам то делимично и зато што видим Његове особине код велкиг броја вас. О томе сведочим у име Исуса Христа, амин.