Чини праведно, љуби милост и ходај понизно са Богом

Старешина Дејл Г. Ренлунд

Веће дванаесторице апостола

Чинити праведно значи деловати са чашћу. Бивамо часни према Богу када ходамо понизно са Њим. Бивамо часни према другима када љубимо милост.

Као следбеници Исуса Христа, и као свеци последњих дана, тежимо – и охрабрени смо да тежимо – да чинимо боље и да будемо бољи.¹ Можда се питате, као и ја, „Чиним ли довољно”? „Шта друго да радим” или „Како се могу као несавршена особа оспособити да ‘борави[м] са Богом у стању бескрајне среће’ ”?²

Старозаветни пророк, Михеј, поставио је питање овако: „Са чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу Вишњем”?³ Михеј се сатирично запитао да ли чак преобилни приноси могу бити довољна надокнада за грех, говорећи: „Хоће ли Господу бити миле хиљаде овнова? Десетине хиљада потока уља? Хоћу ли дати првенца свог… за грех душе своје”?⁴

Одговор је не. Добра дела нису довољна. Спасење се не зарађује.⁵ Чак ни силне жртве које је Михеј знао нису могле откупити ни најмањи грех. Ако се ослањамо само на себе, очекивање да ћемо се вратити у Божје присуство је безнадежно⁶

Без благослова који долазе од Небеског Оца и Исуса Христа, никада не можемо да учинимо довољно или да будемо сами себи довољни. Међутим, добра вест је да због Исуса Христа и кроз Њега можемо постати довољни.⁷ Сви људи ће се спасити од физичке смрти благодаћу Божјом, преко смрти и Васкрсења Исуса Христа.⁸ И ако окренемо своја срца Богу, спасење од духовне смрти је доступно свима „ [преко] помирењ[а] [Исуса] Христ[а] … послушношћу законима и обредима jеванђеља.”⁹ Можемо бити откупљени од греха да бисмо стали прочишћени и чисти пред Бога. Како је Михеј објаснио: „[Бог ти је] показао, човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе, осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим”?¹⁰

Михејево упутство да окренемо своја срца Богу и да се оспособимо за спасење садржи три међусобно повезана елемента. Чинити праведно значи бити частан пред Богом и другим људима. Бивамо часни према Богу када ходамо понизно са Њим. Бивамо часни према другима када љубимо милост. Чинити праведно је стога практична примена прве и друге велике заповести, „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом… [и] љуби ближњег свог као самог себе.”¹¹

Чинити праведно и ходати понизно са Богом је намерно устезати своју руку од неправде, ходати по Његовим уредбама и остати истински веран.¹² Праведник се окреће од греха и иде према Богу, склапа завете са Њим, и држи се тих завета. Праведник бира да се држи заповести Божјих, покаје се када падне и покушава поново.

Када је васкрсли Христ посетио Нефијце, објаснио је да је Мојсијев закон замењен вишим законом. Упутио их је да више не „приносе… жртве и… жртве паљенице” већ да принесу „срце скрушено и дух раскајан.” Такође је обећао: „И ко год ми дође срца скрушеног и духа раскајаног, њега ћу крстити огњем и Светим Духом”.¹³ Када након крштења примимо и користимо дар Светог Духа, можемо уживати у сталном друштву Светог Духа и бити поучени свему што нам је чинити,¹⁴ укључујући и то како ходати понизно са Богом.

Жртва Исуса Христа за грех и спасење од духовне смрти доступна је свима који имају срце скрушено и дух раскајан.¹⁵ Срце скрушено и дух раскајан нас подстичу да се радосно кајемо и постанемо попут нашег Небеског Оца и Исуса Христа. Када то чинимо, примамо Спаситељево прочишћење, исцељење и моћ која нас јача. Не само да чинимо праведно и ходамо са Богом, него учимо и да љубимо милост начином на који Небески Отац и Исус Христ то чине.

Бог ужива у милости и не жали због њене употребе. По речима Михејевим Јахви: „Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње, … [који] ће се смиловати на нас,” и „бациће у дубине морске све грехе њихове.”¹⁶ Љубити милост као што то Бог чини нераздвојиво је повезано са праведним поступањем према другима и непоступањем лоше према њима.

Важност тога да не треба поступати лоше према другима је показана у анегдоти о старешини Елилу, јеврејском теологу који је живео у првом веку пре Христа. Један од Елилових ученика је био огорчен због сложености Торе, Мојсијевог петокњижја са 613 заповести и пратећим рабинским записима. Ученик је упутио изазов Елилу да објасни Тору док стоји на једној нози. Елил није имао добру равнотежу али је ипак пристао на изазов. Цитирао је 3. књигу Мојсијеву, говорећи: „Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свога као себе самог”.¹⁷ Елил је онда закључио: „Оно што не волиш, не чини свом ближњем. Ово је основно учење Торе; остало је тумачење. Иди и учи.”¹⁸

Поступање часно према другима је део љубљења милости. Размислите о разговору који сам случајно чуо пре неколико деценија у хитној служби болнице Џонс Хопкинс у Балтимору, у држави Мериленд, у Сједињеним Америчким Државама. Пацијент, господин Џексон, био је љубазан, пријатан човек, врло добро познат особљу болнице. Већ је више пута био хоспитализован у вези са лечењем болести изазваних алкохолизмом. Овог пута, господин Џексон се вратио у болницу због симптома упале панкреаса изазване употребом алкохола.

Пре краја своје смене, доктор Коен, вредан и цењен психијатар, проценио је стање господина Џексона и одлучио је да треба да буде хоспитализован. Доктор Коен је задужио докторку Џонс, психијатaрку у следећој смени, да прими господина Џексона и да надгледа његово лечење.

Докторка Џоунс је похађала престижни медицински факултет и била је на почетку својих пост дипломских студија. Ова исцрпљујућа пракса често је била повезана са недостатком сна, што је вероватно допринело да њен одговор буде негативан. Суочена са својим петим пријемом те ноћи она се гласно пожалила доктору Коену. Мислила је да није праведно да мора толико сати да се стара о господину Џексону јер је његово стање, након свега, свесно лично изазвано.

Доктор Коен је скоро кроз шапат дао јасан одговор. Рекао је: „Докторко Џоунс, постали сте лекарка да бисте бринули о другима и да бисте их лечили. Нисте постали лекарка да бисте их осуђивали. Ако не разумете разлику, немате право на стажирање у овој институцији”. Следећи ово упутство, докторка Џоунс се марљиво старала о господину Џексону током болничког лечења.

Господин Џексон је умро касније. Докторка Џоунс и доктор Коен имали су завидне каријере. Али у критичним тренуцима своје праксе, докторку Џоунс је требало подсетити да чини праведно, да љуби милост и да се стара о господину Џексону без осуде.¹⁹

Током година, имао сам користи од тог сећања. Љубити милост не значи да само волимо милост коју нама Бог пружа; радујемо се што Бог пружа исту милост другима. И ми следимо Његов пример. „Сви су пред Богом једнаки”,²⁰ и свима је потребна духовна нега као помоћ и ради исцељења. Јер овако говори Господ: „Не држите једно тело вреднијим од другог, или, ни један човек да не држи себе бољим од другог”.²¹

Исус Христ је својим примером показао шта значи чинити праведно и љубити милост. Отворено се дружио са грешницима односећи се према њима часно и са поштовањем. Поучавао је о радости држања Божјих заповести и настојао је да уздигне оне у тешкоћама уместо да их осуди. Јавно је одговорио онима који су Га кривили за служење онима који су сматрани недостојнима.²² Такво поимање личне праведности Га је вређало и још увек то чини.²³

Да би била христолика, особа чини праведно, опходећи се часно према Богу и другим људима. Праведна особа је учтива у речима и делу и препознаје да разлике у погледу на ствари или веровање не треба да искључују љубазност и пријатељство. Појединци који чине праведно „[неће] имати намеру да повред[е] једни друге, него да жив[е] мирољубиво”²⁴ једни са другима.

Да би била христолика, особа треба да љуби милост. Особе које љубе милост не осуђују друге; показују саосећање према другима, посебно према онима који имају мање среће; оне су милостиве, љубазне и часне. Ови појединци се односе према другима са љубављу и разумевањем, упркос разликама у раси, полу, верском опредељењу, сексуалној орјентацији, социјалном статусу, племену, пореклу или нацији. Оне су замењене христоликом љубављу.

Да би била христолика, особа бира Бога,²⁵ хода понизно са Њим, настоји да Му удовољи и држи завете склопљене са Њим. Појединци који ходају понизно са Богом сећају се шта су Небески Отац и Исус Христ учинили за њих.

Чиним ли довољно? Шта још треба да чиним? Дело које предузимамо као одговор на ова питања има важну улогу за нашу срећу у овом животу и у вечности. Спаситељ не жели да схватамо спасење здраво за готово. Иако смо склопили свете завете, постоји могућност да „отпад[немо] од благодати и одступи[мо] од Бога Живога”. Дакле, треба да се „припази[мо] и моли[мо] увек” да не бисмо упали „у искушење”.

У исто време, наш Небески Отац и Исус Христ не желе да будемо парализовани непресталном неизвешношћу за време свог смртничког путовања, питајући се да ли смо учинили довољно да бисмо били спашени или узвишени. Они сигурно не желе да будемо оптерећени грешкама за које смо се покајали, односећи се према њима као према ранама које никад не зацељују,²⁷ или да претерано стрепимо да можемо да се поново спотакнемо.

Можемо вредновати свој лични напредак. Можемо знати да је „ток живота [којим] идемо, према Божјој вољи”²⁸ када чинимо праведно, љубимо милост, и ходамо понизно са нашим Богом. Припајамо особине Небеског Оца и Исуса Христа свом карактеру и волимо једни друге.

Када чините све то, следићете заветни пут и оспособићете се да „борави[те] са Богом у стању бескрајне среће”?²⁹ Ваше душе биће испуњене славом Божјом и светлом вечнога живота.³⁰ Бићете испуњени несхватљивом радошћу.³¹ Сведочим да Бог живи и да Исус јесте Христ, наш Спаситељ и Откупитељ, и да у љубави и радости пружа своју милост свима, у име Исуса Христа, амен. Зар то не волите ? У име Исуса Христа, амен.