Проналажење радости у Христу
Најсигурнији начин да пронађемо радост у овом животу је да се прикључимо Христу у помагању другима.
Господ не тражи од наших младих из Ароновог свештенства да чине све, али оно што Он тражи је страхопоштовање.
Пре неколико година, наша мала породица је прошла кроз оно са чим се суочавају многе породице у овом палом свету. Наш најмлађи син, Танер Кристијан Лунд, оболео је од рака. Био је невероватна душа, као што je то чест случај са деветогодишњацима. Био је урнебесно несташан и истовремено запањујуће духовно свестан. Враголаст и анђео, несташан и фин. Када је био мали и сваки дан нас је збуњивао својим смицалицама, питали смо се да ли ће одрасти у пророка или пљачкаша банке. У сваком случају, чинило се да ће оставити траг у свету.
А онда се ужасно разболео. Током наредне три године модерна медицина је примењивала херојске мере, укључујући две трансплантације коштане сржи, након чега је добио упалу плућа, што је захтевало да 10 недеља проведе у индукованој коми на респиратору. Чудесно, опоравио се за кратко време, али му се рак вратио.
Непосредно пре него што је преминуо, Танерова болест је напала његове кости, и чак под лековима за јаке болове и даље је је осећао бол. Једва је могао да устане из кревета. Једног недељног јутра, његова мама, Калин, ушла је у његову собу да провери како је пре него што је породица кренула у цркву. Изненадила се кад је видела да се некако обукао и седео на ивици кревета, болно се борећи да закопча кошуљу. Калин је села поред њега. „Танер”, рекла је, „јеси ли сигуран да ти је довољно добро да идеш у цркву? Можда треба да останеш код куће данас и одмараш се.”
Зурио је у под. Био је ђакон. Имао је веће. И имао је дужност.
„Данас треба да делим причест.”
„Па, сигурна сам да то неко може да уради уместо тебе.”
„Да”, рекао је „али… видим како ме људи гледају док делим причест. Мислим да им то помаже”.
Тако му је Кејлин помогла да закопча кошуљу и завеже кравату и одвезли су се до цркве. Очигледно се нешто важно дешавало.
Дошао сам у цркву са ранијег састанка, па сам био изненађен видевши Танера како седи у реду са ђаконима. Кејлин ми је тихо рекла зашто је тамо и шта је рекао: „То помаже људима”.
И тако сам посматрао како ђакони приступају свештеничком столу. Он се благо наслонио на другог ђакона док су им свештеници додавали послужавнике са хлебом. Танер се потом полако довукао до свог одређеног места и ухватио се за крај клупе да би се ослонио током послуживања причести.
Чинило се да су очи свих у капели биле упрте у њега, дирнути његовом борбом док је обављао свој једноставан задатак. Танер је некако изражавао нему беседу док се свечано, застајкујући кретао од реда до реда – главе без косе, влажне од зноја – представљајући Спаситеља на начин на који то чине ђакони. Његово некада неукротиво тело ђакона било је мало у модрицама, сломљено и руинирано, вољно трпећи да би служило доношењем симбола Спаситељевог помирења у наше животе.
Видевши како он гледа на то шта значи бити ђакон, то нас је натерало да и ми другачије размишљамо – о причести, о Спаситељу и о ђаконима, учитељима и свештеницима.
Задивљен сам неописивим чудом које га је натерало да тако храбро одговори на тај лагани, мали позив на служење, као и снагом и способностима свих наших младих у успону док се труде да одговоре на пророков позив да се пријаве у Божје батаљоне и прикључе се делу спасења и узвишења.
Сваки пут када ђакон држи причесни послужавник, подсећамо се свете приче о Тајној вечери, Гетсеманији, Калварији и вртној гробници. Када је Спаситељ рекао својим апостолима: „Ово чините за мој спомен”,1 такође је кроз векове говорио сваком од нас. Говорио је о вечном чуду које ће пружити као будући ђакони, учитељи и свештеници који ће представљати Његове симболе и позивати Његову децу да прихвате дар Његовог помирења.
Сви причесни симболи упућују нас на тај дар. Размишљамо о хлебу који је Он некада ломио – и хлебу који свештеници пред нама сада ломе. Мислимо на значење посвећене течности, и тада и сада, док речи тих причесних молитава свечано прелазе из уста младих свештеника у наша срца и на небеса, обнављајући завете који нас повезују са самим моћима Христовог спасења. Размишљамо о томе шта значи када нам ђакон приноси свете симболе, док стоји тамо где би Исус стојао да је ту, нудећи да подигне наша бремена и исцели наш бол.
Срећом, младићи и девојке не морају да се разболе да би открили радост и сврху служења Спаситељу.
Старешина Дејвид А. Беднар је поучио да бисмо напредовали као мисионари, треба да чинимо оно шточине мисионари, а затим „редак по редак и правило за правилом… постепено постајемо онакви мисионари… какве Спаситељ очекује.”2
Ако желимо „да будемо попут Исуса”,3 треба да чинимо оно што Исус чини, и једном задивљујућом реченицом Господ објашњава шта је то што Он чини: Рекао је: „Јер гле, ово је дело моје и слава моја – да остварујем бесмртност и вечни живот човека.”4
Сврха Спаситељеве мисија је одувек била и заувек ће бити да служи свом Оцу спашавајући Његову децу.
А најсигурнији начин да пронађемо радост у овом животу је да се прикључимо Христу у помагању другима.
То је једноставна истина која је надахнула програм Деца и млади.
Све активности програма Деца и млади односе се на помагање младим људима да постану сличнији Исусу тако што ће са Њим учествовати у делу спасења и узвишења.
Програм Деца и млади су алат који помаже сваком детету из Школице да напредује у учеништву и стекне вером испуњену визију о томе како изгледа пут среће. Можда ће очекивати и чезнути за успутним станицама и путоказима дуж заветног пута, где ће бити крштени и потврђени даром Светог Духа и ускоро припадати већима и разредима Младих жена, где ће осећати радост због помагања другима христоликим поступцима служења. Постављаће велике и мале циљеве који ће им обезбедити равнотежу у животу и помоћи да постану сличнији Спаситељу. Часописи и конференције За јачање младих Friend, и апликација Gospel Living, ће им помоћи да буду усмерени на проналажење радости у Христу. Ослањаће се на благослове због поседовања храмске препоруке са ограниченом употребом и многи ће осетити дух Илијин, преко утицаја Светог Духа, док се буду бавили храмским радом и радом на породичној историји. Водиће их патријаршки благослови. Временом ће одлазити у храмове да буду даривани моћу, да пронађу радост кад буду вечно повезани са својим породицама, шта год да се деси.
Насупрот ветровима пандемије и невоље, остваривање пуних обећања новог програма Деца и млади још увек је дело које напредује – али нема одлагања. Наши млади једва чекају да се свет поправи пре него што упознају Спаситеља. Неки чак и сада доносе одлуке које не би донели да разумеју своје праве идентитете – и Његов.
И стога, хитан позив од Божјих батаљона у судбоносној обуци је: „Сви руке на палубу!”
Маме и тате, потребни сте својим синовима сада да их подржите страствено као и у прошлости, када се радило о мање важним стварима као што су беџеви и значке. Маме и тате, вође свештенства и Младих жена, ако се ваши млади муче, програм Деца и млади ће им помоћи да их приведу Спаситељу, а Спаситељ ће им донети мир.5
Председништва већа и одељења, искорачите и заузмите своје место у Господњем делу.
Бискупи, повежите своје кључеве са кључевима председника већа и ваша већа – и ваша одељења – заувек ће се променити.
А вама, генерацији у успону, сведочим, као онај који зна, да сте вољени синови и кћери Божје, и Он има задатак за вас.
Како се успињете до величанствености својих позива, свим срцем, снагом, умом и снагом, заволећете Бога и држати своје завете и имати поверења у Његово свештенство док радите на благосиљању других, најпре у својим домовима.
Молим се да настојите, са удвострученом енергијом, достојном овог времена, да служите, исказујете веру, кајете се и побољшавате сваки дан, да бисте се квалификовали за примање храмских благослова и трајне радости који долазе само кроз Јеванђеље Исуса Христа. Молим се да се припремите да постанете тај марљиви мисионар, одан муж или жена, брижни отац или мајка што вам је коначно обећано, тако што ћете постати одани ученик Исуса Христа.
Надам се да ћете помоћи у припреми света за Спаситељев повратак, позивајући све људе да дођу Христу и приме благослове Његовог помирења. У име Исуса Христа, амен.