Јединством осећања стичемо моћ са Богом
Када тражимо јединство осећања, призваћемо Божју моћ да бисмо своја настојања учинили свеобухватнијима.
Гордонова мајка му је рекла да ће, ако заврши своје послове, направити питу. Његову омиљену. Само за њега. Гордон је кренуо да ради на тим пословима, а његова мајка је развила питу. Његова старија сестра, Кети, ушла је у кућу са пријатељицом. Видела је питу и питала да ли она и њена пријатељица могу да добију парче.
„Не”, рекао је Гордон, „то је моја пита. Мама ми је испекла, а ја сам морао да је зарадим”.
Кети се разбеснела на свог млађег брата. Био је тако саможив и себичан. Како је могао све да задржи за себе?
Неколико сати касније, када је Кети отворила врата аутомобила да одвезе пријатељицу кући, на седишту су биле две лепо савијене салвете, две виљушке на врху и два велика комада пите на тањирима. Кети је испричала ову причу на Гордоновој сахрани да би описала како је био спреман да се промени и покаже доброту према онима који то нису увек заслуживали.
Године 1842. свеци су напорно радили на изградњи Храма Наву. После оснивања Потпорног друштва у марту, пророк Џозеф је често долазио на њихове састанке да их припреми за свете, уједињујуће завете које ће ускоро склопити у храму.
9. јуна, пророк је „рекао да ће проповедати о милости[.] Претпостављајући да би Исус Христ и анђели требало да нам приговоре због неозбиљних ствари, шта би било са нама? Морамо бити милостиви и превидети мале ствари”. Председник Смит је наставио: „Жалости ме што не постоји потпуније заједништво – ако један члан пати сви то осећају – јединством осећања добијамо моћ са Богом.”1
Та кратка реченица погодила ме је попут муње. Јединством осећања добијамо моћ од Бога. Овај свет није онакав какав желим. На много ствари желим да утичем и учиним их бољима. И искрено, постоји пуно противљења ономе чему се надам, а понекад се осећам немоћно. У последње време постављам себи знатижељна питања: Како да боље разумем људе око себе? Како ћу створити то „јединство осећања” кад су сви толико различити? Којој Божјој моћи могу приступити ако сам само мало уједињенија са другима? Из потраге моје душе, произилазе три предлога. Можда ће и вама помоћи.
Имајте милости
Jaков 2:17 гласи: „Мислите на браћу своју као на себе саме, и блиски будите са свима и слободни са иметком својим, да и они могу бити богати попут вас.” Заменимо реч иметак са речју милост – будите слободни са милошћу својом да и они могу бити богати попут вас.
Често размишљамо о иметку у смислу хране или новца, али можда је милост то што нам је свима више потребно у нашем служењу.
Моја председница Потпорног друштва недавно ми је рекла: „Оно што ти… обећавам… је да ћу чувати твоје име. … Видећу те онаквом каква си у свом најбољем издању… Никада о теби нећу рећи ништа непријатно, што те неће уздићи. Молим те да ти учиниш исто за мене јер се искрено бојим да те не изневерим.”
Оног јунског дана 1842. године Џозеф Смит рекао је сестрама:
„Кад људи према мени показују и најмање љубазности и љубави, о какву моћ то има на мој ум…
… Што смо ближе нашем Небеском Оцу, то смо више расположени да са саосећањем гледамо на душе које пропадају – [осећамо да желимо] да их подигнемо на своја рамена и бацимо њихове грехе иза наших леђа. [Мој говор намењен је] целом овом Друштву – ако желите да Бог има милости према вама, имајте милости једни према другима.”2
То је био савет посебно намењен Потпорном друштву. Не осуђујмо једни друге или не дозволимо да наше речи „уједају”. Чувајмо имена једни других и дајмо дар милости.3
Дајте свом чамцу замах
Године 1936, непознат веслачки тим са Универзитета у Вашингтону отпутовао је у Немачку да би учествовао на Олимпијским играма. То је било у најтеже време Велике депресије. Били су то момци из радничке класе чији су мали рударски и дрвени градови донирали нешто новца да би могли да отпутују у Берлин. Чинило се да су се сви аспекти такмичења уротили против њих, али нешто се догодило у трци. У веслачком свету то зову „замах“. Послушајте овај опис заснован на књизи Момци у чамцу:
„Понекад се догоди нешто што је тешко постићи и тешко дефинисати. Зове се „замах“. То се дешава само када сви веслају у тако савршеном јединству да не постоји несинхронизован покрет.
Веслачи морају контролисати своју жестоку независност и истовремено се држати својих индивидуалних способности. Трке не добијају клонови. Добре посаде су добра комбинација – неко води напад, неко држи нешто у резерви, неко се бори, неко смирује. Ниједан веслач није вреднији од другог, сви су својина чамца, али ако желе добро да веслају, сваки се мора прилагодити потребама и способностима осталих – особа краћих руку да сеже мало даље, особа дужих руку да их мало повуче.
Разлике се могу претворити у предност уместо у недостатак. Тек тада ће искусити као да се чамац креће сам од себе. Тек тада бол у потпуности уступа место усхићењу. Добар „замах“ делује као поезија.4
Упркос огромним препрекама, овај тим је пронашао савршен замах и победио. Олимпијско злато је било узбудљиво, али јединство које је сваки веслач доживео тог дана био је свети тренутак који им је остао за цео живот.
Рашчистите лоше онолико брзо колико добро може да расте
У изванредној алегорији у Jaкову 5, господар винограда засадио је добро дрво у добро земљиште, али се оно временом искварило и донело дивљи плод. Господар винограда осам пута каже: „Жалости ме што ћу да изгубим ово дрво.”
Рече слуга Господу винограда: Поштеди га још мало. А Господ рече: Да, поштедећу га још мало.”5
А онда долази упутство које се може применити на све нас који покушавамо да окопавамо и пронађемо добар плод у својим малим виноградима: „Уклањај, стога, лоше како добре буду расле.”6
Јединство се не дешава магично; потребан је рад. Неуредно је, понекад непријатно и дешава се постепено када уклонимо лоше онолико брзо колико добро може да нарасте.
Никада нисмо сами у својим напорима да створимо јединство. Jaков 5 наставља: „Слуге одоше и беху радили снагом својом, а и Господ винограда беше радио са њима.”7
Свако од нас ће имати дубоко рањавајућа искуства, ствари које се никада не би смеле догодити. Свако од нас ће, такође, у различито време, допустити да охолост и понос покваре плод који доносимо. Али Исус Христ је наш Спаситељ у свему. Његова снага сеже до самог дна и поуздано је ту за нас када Га призивамо. Сви молимо за милост за своје грехе и неуспехе. Он је радосно даје. И пита нас да ли можемо да пружимо ту исту милост и разумевање једни другима.
Исус је то отворено рекао: „Једно будите, а не будете ли једно нисте моји.”8 Али ако смо једно – ако можемо поделити комадић пите или уклопити своје индивидуалне таленте, тако да чамац буде у савршеном замаху – онда смо Његови. И Он ће помоћи да се зло уклони онолико брзо колико добро расте.
Пророчка обећања
Можда још нисмо тамо где желимо да будемо и нисмо сада тамо где ћемо бити. Верујем да ће промена коју тражимо у себи и у групама којима припадамо доћи мање активизмом, а више активним свакодневним покушајима да се међусобно разумемо. Зашто? Јер ми градимо Сион – народ „једног срца и једног ума.”9
Као жене у завету, имамо широк утицај. Тај утицај се примењује у свакодневним тренуцима када проучавамо са пријатељицом, стављамо децу у кревет, разговарамо са особом до нас у аутобусу, припремамо презентацију са колегиницом/колегом?. Имамо моћ да уклонимо предрасуде и изградимо јединство.
Потпорно друштво и Младе жене нису само часови. Такође могу бити незаборавна искуства када врло различите жене уђу у исти чамац и веслају док не ухватимо свој замах. Упућујем овај позив: будите део колективне силе која мења свет набоље. Наш заветни задатак је да служимо, да подигнемо руке малаксале, да намучене људе ставимо на леђа или узмемо у наручје и носимо их. Није компликовано знати шта радити, али често је у супротности са нашим себичним интересима и ми морамо да се потрудимо. Жене ове Цркве имају неограничен потенцијал да промене друштво. Имам потпуно духовно уверење да ћемо, када тражимо јединство осећања, призвати Божју моћ да бисмо своја настојања учинили свеобухватнијима.
Када је Црква прослављала примање откривења о свештенству 1978. године, председник Расел М. Нелсон дао је моћан пророчки благослов: „Моја молитва и благослов који остављам свима који слушају је да превазиђемо сваки терет предрасуда и ходамо усправно са Богом и једни с другима - у савршеном миру и хармонији.”10
Надам се да се можемо ослањати на овај пророчки благослов и искористити своје индивидуалне и колективне напоре да повећамо јединство у свету. Остављам своје сведочанство речима понизне, ванвременске молитве Господа Исуса Христа: „Да сви буду једно; као што си ти, оче, у мени и ја у теби, да и они буду једно у нама.”11 У име Исуса Христа, амен.