„Гармент светог свештенства”, Лијахона, септ. 2024.
Гармент светог свештенства
Као део храмског даривања, дат нам је свети физички подсетник на наше завете – симбол самог Спаситеља.
Детаљ из Aдам и Ева, аутор: Даглас M. Фрајер
Без обзира на припреме које су им несумњиво пружене и уверавања којих су покушали да се сете, мора да је био шок за Адама и Еву да напусте свој рајски Еденски врт и закораче у посрнули свет.
Уз узвишену свест, схватили су шта значи мењати њихов спокојни, безбрижни живот за свет супротности и зноја, трња и туге – на крају праћен нечим што се зове смрт. На почетку нису могли да знају шта све ово значи, али су убрзо сазнали да сваки дан може донети нови бол. Заиста , најболније од свега било је схватање да ће се суочити са свим тим одвојени од свог Оца на небесима – „уклоњени из Његовог присуства”, Мојсије ће касније забележити.
С обзиром на ово раздвајање и усамљеност у хладном, суморном свету, како је било утешно да се Адам и Ева сећају једне ствари: да се дата обећања – нешто свето и вечно зову завети. Обећали су да ће слушати Оца све дане свог живота, а Он је обећао да ће обезбедити Спаситеља, који ће их ослободити њиховог бола и туге, извршити помирење се за њихове грешке, и безбедно их вратити у Његово присуство.
Али како би се ови смртници сетили шта су обећали? Како би остали свесни своје опасне ситуације – свесни све време, дању и ноћу?!
Подсетник на њихове завете
За такав подсетник дао им је „хаљине од коже”. Какав је ово поклон био и колико правовремен. Након што су узели забрањени плод, Адам и Ева су скоро истог тренутка били свесни да су голи. Прво су покушали да покрију своју голотиње лишћем смокве. Затим су, плашећи се да није прикладно, покушали да се сакрију од Господа. (Такво луцкасто понашање био је доказ да наступа смртност!) Од тог тренутка до данас, брижни Отац је позвао своју децу да дођу, из скровишта, Њему. И као и са хаљинама од коже тада и разним одевним предметима од тада, Он нас у својој милости није оставио голе већ је обукао послушне у „[плашт] правде”, подсетник на наша обећања и завете. Ови „[гарменти] спасења” симболизују највећи дар од свих, помирење Исуса Христа.
Гармент је симбол Спаситеља
Па , сво ово размишљање о Адаму и Еви и заветима и одећи је, наравно, више од менталне вежбе. Није тешко замислити како су се Адам и Ева осећали, јер се и ми суочавамо са невољама у овом посрнулом свету. И ми смо били одвојени од присуства Божјег, и додатно се удаљавамо сваки пут када погрешимо. Попут Адама и Еве, добили смо тог истог Спаситеља, Исуса Христа из Назарета, Алфу и Омегу, Сина живог Бога. Попут Адама и Еве, склопили смо завете са Богом. А, као део храмског даривања, добили смо свети физички подсетник на те завете – симбол самог Спаситеља. У нашем раздобљу он се зове гармент светог свештенства.
Овај гармент носимо испод наше одеће. Какве год одговорности да имам, какве год улоге да играм у животу, какве год дужности свакодневни живот захтева, испод свега тога су моји завети – увек и заувек. Испод свега тога су она света обећања којих се очајнички држим. Гармент не излажем нити показујем пред светом, а ни своје завете. Али држим оба близу себе – што ближе могу. Веома су лични и крајње свети.
Сећајући се тих завета, тих двосмерних обећања, носимо гармент целог свог живота. Ово упражњавање одражава нашу жељу да Спаситељ има стални утицај у нашим животима. Други вољени симболи су периодични. Крстимо се једном у животу. Узимамо причест једном недељно. Одлазимо у храм како околности дозвољавају. Али гармент светог свештенства је другачији: овом симболу одајемо почаст свакодневно.
И тако се завети – не стављају по страни када нам одговара или из непажње и нису прилагођени да се уклапају у стилове и моду друштва. У животу ученика Исуса Христа, световно мора бити прилагођено да се усклади са нашим заветима, а не обрнуто.
Када обучемо гармент, ми, како је прво председништво поучило, стављамо свети симбол Исуса Христа. У том случају, зашто бисмо уопште тражили изговор да скинемо тај симбол? Зашто бисмо се лишавали обећања о моћи, заштити и милости коју гармент представља? Напротив, кад год морамо привремено да уклонимо гармент, треба да будемо вољни да га поново обучемо, што је пре могуће, јер се сећамо и обећања и одговорности које дају смисао нашим заветима. Изнад свега, сећамо се крста и празне Христове гробнице.
Неки би рекли, „Имам друге начине да се сећам Исуса”. А ја бих одговорио, то је дивно. Што их је више то боље. Хајде да сви размиђљамо на што више начина да одржимо посвећеност да „увек га се сећа[мо]”. Али радећи то, било би неукусно намерно занемарити подсетник који је сâм Господ дао дариваној особи, гармент светог свештенства.
Исус Христ и Његово Јеванђеље ми значе све. Све моје вечне наде и тежње, све што сматрам драгим, везано је за Њега. Он је „стен[а] спасења мога”, мој начин приступа мом Небеском Оцу, мој једини пут назад до онога што сам некада имао и сада желим да поново имам, заједно са још много чиме. Његов дар нама је највеликодушнији који сам икада добио, највеликодушнији икада дат – купљен уз бесконачну патњу, проширен на бесконачан број, дарован бесконачном љубављу. Сво трње и чичци, бол и мука, туга и грех овог палог света „у Христу [су] надвладан[и]”.
Стога сам носио гармент светог свештенства – свакодневно како доликује још од када сам био дариван пре 64 године, са 19 година – зато што га волим и зато што су ми потребна обећања која он представља.
Питања о ношењу гармента?
Неки од вас можда читају овај чланак надајући се да ћу одговорити на одређено питање о гарменту. Можда ћете се надати „Овако говори Господ” – или чак „Овако говоре слуге Његове” – о питању које вам је важно. Ваше питање може произаћи из личних околности везаних за запошљавање, вежбање, хигијену, климу, скромност, санитарне установе или чак медицинско стање.
Неке одговоре на оваква питања можете пронаћи на temples.ChurchofJesusChrist.org и у одељку 38.5 Општег приручника. Чланови породице од поверења и вође могу бити консултовани о личним питањима. Постоји, међутим, врло јасан смер дат у уводним обредима, и постоји увек и заувек ваш Небески Отац, који вас познаје и воли и разуме све у вези ваших околности. Био би одушевљен да Му лично поставите ова питања.
Фотографија торња храма Сент Џорџ Јута
Молим вас да ме не схватите погрешно. Док посежете за божанским вођством, Дух вас неће надахнути да урадите мање од упутства примљених у храму и пророчког савета који је поделило Прво председништво у њиховој недавној изјави. Отац који вас воли вам неће помоћи да оправдате што чините мање од онога што можете како би се ускладили са Његовим мерилима оданости и скромности који ће вас благословити сада и заувек. Али да ли Он разуме ваша питања, и да ли ће вам помоћи да добијете благослове поштовања гармента и држања својих завета? Дa! Да ли треба да се консултујете и са надлежним медицинским и здравственим радницима када је то потребно? Наравно! Да ли треба занемарити здрав разум или гледати поврх циља? Молим се да то не чините.
Не могу да одговорим на свако ваше питање. Не могу да одговорим ни на свако питање које ја имам. Али могу, као апостол Господа Исуса Христа, да вам обећам помоћ Бога који вас воли, који тражи сваки ваш успех и благослов, на начине које сада не можете да докучите или предвидите, када држите завете које сте склопили са Њим.