Више нисам усамљена: 7 начина да се повежете

Џулијан Холт-Ланстад

Професор психологије, универзитет Бригам Јанг

Усамљеност је изазов који се може победити уз одређени напор, емоционалну енергију и Спаситељеву помоћ.

Слика

двоје људи ходају једно поред другог

Сви ћемо вероватно понекад искусити усамљеност. Повремено осећање усамљености може заправо бити здраво и продуктивно, биолошки сигнал да нам је потребно да изградимо јаче односе. Али стална усамљеност је често главна препрека срећи.

План среће Небеског Оца укључује окупљање у породицама и црквеним заједницама. То нам помаже не само у нашем вечном напредовању већ и у нашој људској потреби да будемо међу другима, да осећамо припадност, да дајемо и примамо емоционалну подршку. Наука почиње да препознаје друштвену повезаност као биолошку потребу везану за наше здравље и опстанак.

То је и духовна потреба. Потребни смо једни другима за наше духовно благостање и напредак. А небо испуњено вечним везама је посебно радосна помисао (видети Учење и завети 130:2).

Размотрите следеће идеје за борбу против усамљености у свом животу:

Ослањајте се на Спаситеља. Ваш Небески Отац и Исус Христ знају за вашу усамљеност и желе да вам помогну. Сазнање да је Спаситељ упознат са болом због усамљености може вам помоћи да знате да Он разуме шта осећате. Приближавање Небеском Оцу и Спаситељу кроз молитву, проучавање Светих писама и богослужење Шабатом и у храму помоћи ће вам да знате да никада нисте сами. Као што је председник Расел М. Нелсон поучио: „Када је усредсређеност наших живота на… Исусу Христу и Његовом Јеванђељу, можемо осећати радост без обзира на то шта се дешава – или не дешава – у нашим животима.”
Будите дружељубиви. Усамљеност нас понекад може изазвати да сумњамо да ће улагање напора помоћи да смањимо бол. Урадите самопроцену да бисте видели да ли сте песимистични. Док тражите пријатељства, упамтите да је често потребно да будете дружељубиви. Када само поздравите комшију може бити значајно. А тражење могућности за благосиљање живота других који се такође боре са усамљеношћу може бити најмоћнија интервенција.
Градите на заједничким интересима. Потражите људе и групе чији су интереси, погледи на живот и мерила слични вашим. Могли бисте потражити (или чак размислити о покретању!) књижевног клуба, услужног клуба, планинарског клуба, певачке групе, групе за кућно вече или групе родитеља одрасле деце која су отпочела сопствени живот.
Јачајте постојеће односе. Већина људи већ има односе са породицом, пријатељима, комшијама и члановима одељења. Неговање ових постојећих односа је одлично место за почетак када се борите против усамљености. Пријатељствима је потребно време да се природно изграде, зато будите стрпљиви док негујете односе. Упамтите да је квалитет ваших односа важнији од броја веза које имате.
Тражите прилике да служите и делите своје таленте и духовне дарове. Постоје скоро неограничене могућности послуживања и служења у Цркви, нашим породицама и заједници. Када осетимо да наши напори имају позитиван утицај на друге, то може дати осећај смисла и сврхе у нашем животу. Осећај да наши животи имају значење за друге снажно је одвраћање од усамљености.
Планирајте за изазовна времена. Празници и значајни датуми, као што је годишњица смрти вољене особе, могу бити тешки. Покушајте да планирате активности са пријатељима или породицом у таквим данима како не бисте размишљали о везама које желите да имате.
Учествујте у храмском раду и раду на породичној историји. То је моћан начин да осетите утеху и припадност. Старешина Дејл Г. Ренланд, из Већа дванаесторице апостола, обећао је бројне благослове које можемо примити, укључујући „све већу љубав и поштовање према прецима и живим рођацима, тако да се више не осећамо сами”.

За већину људи, усамљеност је изазов који се може победити уз одређени напор, емоционалну енергију и Спаситељеву помоћ.