„Дух је учинио своје”, Лијахона, септембар 2024.
Гласови светаца последњих дана
Дух је учинио своје
Осећала сам љубав чланова одељења док су певали без моје пратње.
Илустрација: Кети Докрил
Живели смо у малом граду у Џорџији, САД, када је мој отац умро са само 55 година. Већина чланова наше породице живела је у другој држави. Никада се удаљеност од 3.200 км између нас није осећала већом него у то време.
Мој муж је био бискуп, а ја оргуљаш нашег малог одељења. Због свих емоција и стреса у помагању око планова за сахрану, осећала сам се посебно уморно те недеље када је дошло време за завршну химну нашег причесног састанка: „С тобом Бог до новог сусрета” (Химне и песме за децу, бр. 152).
На половини друге строфе, савладала ме је туга. Некако сам одсвирала крај тог стиха, али руке су ми се тресле, а очи су ми биле толико пуне суза да сам морала да станем иако је остала још једна строфа. Нисам могла да престанем да плачем.
Уследила је кратка пауза када су окупљени схватили да оргуље више не свирају. Али онда су чланови одељења почели да певају акапела. Певање није било савршено. Ипак, било нас је мало. Али Дух је учинио своје. Кроз сузе и стид осећала сам љубав многих док су певали.
С тобом Бог до новог сусрета.
Стег љубави себи развиј.
Талас смрти страшне сузбиј.
С тобом Бог до новог сусрета.
Када се химна завршила, вођа музике ме је држала док сам јецала током завршне молитве. Неколико особа је тада са сузама у очима пришло оргуљама да кажу колико им је жао због мог оца.
Касније сам вођи музике рекла да ћу свирати клавир на сахрани. Вероватно је изгледало као лоша идеја након онога што се управо догодило, али мој тата је тако уживао да ме слуша како свирам клавир. Желела сам да свирам за њега. Тада сам схватила колико је близу био током завршне химне.
Веома сам захвална на химнама. Сведочим да нас музика може пoучити и утешити на начин на који речи често не могу. Као што је Прво председништво написало у предговору песмарице, „Химне…. теше уморне, теше ожалошћене и надахњују нас да издржимо до краја”. Такође, захвална сам за љубав доброг одељења док сам била веома далеко од своје породице. Знам да ћемо се мој отац и ја заиста поново срести.