Добро које ми је донело Јеванђеље

Том Јелоумен, Нови Мексико, САД

Због људи у цркви осећао сам Светог Духа.

Током одрастања, мој херој је био мој деда по мајци, мој acheii. Био је јак у својој вери. Ишао сам са њим у много различитих цркава, али религија није била за мене.

Када сам упознао Ђину, која је постала моја жена, била је верни члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Желела је да учим о Цркви како бисмо могли да се венчамо у храму. Али ја то нисам желео. Нисам био религиозан.

На крају смо склопили грађански брак. Након што смо добили дете, још увек нисам био заинтересован за цркву, али Ђина је наставила да иде.

Коначно, одлучио сам да докажем да њена црква није у праву тако што ћу ићи у друге цркве. То је трајало неколико година, али где год да сам ишао, није ми било пријатно.

Онда, једне недеље, док је Ђина спремала нашу ћерку за цркву, и ја сам почео да се облачим за цркву. Погледала ме је и питала: „Шта то радиш?” Одговорио сам: „Идем са вама у цркву. Погледала је нашу ћерку и рекла: „Спреми се брзо! Не желимо да се предомисли!”

Тако смо кренули. Пошто сам осетио Светог Духа у људима у цркви, они су били од суштинског значаја за моје обраћење. Након тога, мисионари су дошли у наш дом. Били су сјајни, учења која су делили била су ми прелепа, а Дух је испунио моје срце (видети Moрони 10:4–5).

Када сам посетио деду да му кажем шта сам открио није био срећан. Али ја сам знао да морам да следим своје срце.

Прикључио сам се Цркви и убрзо смо се Ђина и ја запечатили у храму. Наша ћерка се запечатила за нас и сада имамо још троје деце која су рођена у завету.

Требало је 10 година да мој acheii коначно испоштује оно што верујемо у Цркви. На матури мог сина, свима је рекао на навахо језику: „Уживам у овој породици. Подржавам оно у шта верују. Њихова деца заиста знају како да се моле”.

Ја сам једини члан Цркве у својој широј породици, али знам да они прихватају да је моје обраћење било искрено и виде добро које је Јеванђеље донело мојој супрузи, нашој деци и мени.