Подстакните марљиво учење

Било је заиста дубоко надахњујуће гледати како Спаситељ хода по води. Али то није било довољно за Петра. Желео је да чини оно што је учинио Спаситељ, да буде тамо где је Он био и да и сам доживи исто искуство. „Реци ми да дођем к Теби по води”, рекао је. Спаситељ је одговорио једноставним позивом: „Ходи”. Тиме је Петар искочио из сигурности чамца и показао нам да бити ученик није пасивно искуство (видети Матеј 14:24–33). Захтева веру у Христа и марљив напор. Али доноси и богату награду ходања са Спаситељем.

„Ходи.” „Дођите и видите.” „Хајде за мном.” „Иди и ти чини тако” (Матеј 14:29; Јован 1:39; Лука 18:22; 10:37). Од почетка своје службе, Спаситељ је позивао своје следбенике да сами искусе истине, моћ и љубав које је нудио. Чинио је то зато што је то суштина учења. То није само слушање или читање; такође је промена, понављање и напредовање. Кроз Спаситељеве речи, учење долази „проучавањем а и вером” (Учење и завети 88:118; курзив додат). А вера укључује деловање за себе, а не само бити предмет деловања (видети 2. Нефи 2:26).

Када следимо Спаситељев пример, позивамо оне које поучавамо да ишту, траже и куцају – а затим пронађу (видети Матеј 7:7–8). И ми сами прихватамо тај позив. Заједно, кроз нашу веру у Христа и марљив труд, сами ћемо сазнати шта значи ходати с Њим.

Да бисте подстакли марљиво учење

• Помозите ученицима да преузму одговорност за своје учење.

• Охрабрите ученике да упознају Спаситеља свакодневним проучавањем Јеванђеља.

• Позовите ученике да се припреме за поучавање.

• Охрабрите ученике да деле истине које су научили.

• Позовите ученике да живе по ономе шта су научили.

Спаситељ је помагао другима да преузму одговорност за своје учење

Градња барки које би сигурно прешли преко океана је тежак задатак за свакога. Брата Јаредовог „рука Господња без престанка усмераваше” (Етер 2:6), примајући упутства о облику пловила и како ће се она проветравати. Али шта примећујете о томе како је Господ одговорио када је Јаредов брат питао о обезбеђивању светлости у баркама? (видети Етер 2:22–25). Како је Јаредов брат био благословен позивом да испољи своју веру на овај начин? (видети Етер 3:1–16).

Може изгледати лакше да само кажете ученицима све оно што мислите да треба да знају. Ипак, старешина Беднар је саветовао: „Наша намера не би требало да буде у вези са тим ‘Шта да им кажем?’ Уместо тога, питања која себи треба да поставимо су ‘Шта их могу позвати да чине? Која надахнута питања могу да поставим која ће, ако буду вољни да одговоре, почети да призивају Светог Духа у своје животе?’” (evening with a General Authority, 7. феб, 2020, broadcasts.ChurchofJesusChrist.org).

Размислите како да помогнете ученицима да преузму одговорност за своје учење. На пример, можете их позвати да постављају питања, траже одговоре, размишљају и поделе или забележе своје мисли и осећања. Када то чине, ојачаће своју веру, открити истине у Божјој речи и имати сопствено искуство са тим истинама. Када преузмемо одговорност за своје учење, можемо рећи, као што је Џозеф Смит рекао: „Уверио сам се” (Историја Џозефа Смита 1:20).

Питања за разматрање: Зашто је важно да ученици буду активни а не пасивни у свом учењу? Како им можете помоћи да преузму одговорност за своје учење? Како су вама учитељи помогли у томе? Којих примера из Светих писама можете да се сетите где су људи били позвани да сами уче? Како ће ови примери утицати на начин на који поучавате?

Из Светих писама: 1. Нефи 11; Учење и завети 9:7–8; 58:26–28; 88:118–125; Историја Џозефа Смита 1:11–20

Спаситељ је подстицао друге да га упознају проучавањем Његових речи

Када је дошло време да Спаситељ званично организује своју Цркву у последњим данима, рекао је својим слугама да се „ослон[е] на оно што је написано” (Учење и завети 18:3). Заиста, Мормонова књига, чије су превођење скоро завршили, садржала је корисна упутства за тај задатак, укључујући како се крстити, како служити причест и друге вредне детаље. Али је Спаситељ такође желео да Његове слуге виде Његова откривења као прилику да Га чују и дубље упознају. У том истом откривењу, Он им је рекао: „Мој је глас који… вама говори [ове речи]; …дакле, можете посведочити да сте чули глас мој и знате моје речи” (Учење и завети 18:35–36).

Мислите о онима које поучавате. На који начин гледају на проучавање Светих писама? Што се тога тиче, како ви на то гледате? Да ли је то више од свакодневне обавезе? Да ли, када проучавате Света писма, имате осећај да се Спаситељ обраћа вама директно? Председник Расел М. Нелсон је поучавао: „Где можемо ићи да бисмо Га чули? Можемо се окренути Светим писмима… Свакодневно удубљивање у Божју реч кључно је за духовно преживљавање, посебно у овим данима све већег превирања. Док се свакодневно гостимо речима Христовим, речи Христове ће нам рећи како да се носимо са тешкоћама са којима никада нисмо мислили да ћемо се суочити” („Hear Him”, Liahona, мај 2020, стр. 89). Током поучавања, охрабрите ученике да проучавају Света писма у сврху проналажења Спаситеља – не само да пронађу стихове или чињенице о Њему, већ да Га пронађу. Свакодневно слушање Господњег гласа у Светим писмима је основа за цео живот марљивог, независног учења Јеванђеља.

Питања за разматрање: Размислите о личним навикама у проучавању Светог писма. Како је проучавање Божје речи ојачало ваш однос са Њим? Шта можете учинити да унапредите своје проучавање? На који начин ћете надахнути друге да проучавају реч Божју марљиво и редовно? Које благослове ће они примити када то чине?

Из Светих писама: Исус Навин 1:8; 2. Тимотију 3:15–17; 2. Нефи 32:3; Јаков 2:8; 4:6; Учење и завети 33:16

Спаситељ је позивао друге да се припреме за учење

Чак и најбоље семе не може нићи на тешкој, стеновитој или трновитој земљи. Слично томе, мало је вероватно да ће чак и најдрагоценије учење које промовише веру променити срце које није спремно да Га прими. То је део поруке Спаситељеве параболе о сејачу, семену и земљи са различитим условима. Управо на „земљ[и] добр[ој]” – срцу које је омекшано и очишћено од духовног камења и трња – реч Божја доноси плод који даје живот (видети Матеј 13:1–9, 18–23).

Духовна припрема је важна – за вас и за људе које поучавате. Како онда можемо своја срца припремити да буду „земља добра” за Божју реч? Размислите о следећим начелима припреме, које можете применити у свом животу и подстицати у животима оних које поучавате. Молите се да пронађете шта је то што Господ жели да научите. Живите на начин који призива Његово присуство у вашем животу. Свакодневно се кајте. Негујте своју жељу за учењем постављајући искрена питања. Проучавајте реч Божју са вером да ће вас Он довести до одговора. Отворите своје срце за било шта чему ће вас Он поучавати.

Када се ученици буду припремали да уче на овај начин, имаће духовне очи да виде и уши да чују оно што Господ жели да знају (видети Матеј 13:16).

Питања за разматрање: Шта чините да бисте себе припремили за учење? Како ваша припрема утиче на начин на који видите, чујете и разумете Божју реч? Како можете надахнути друге да се припреме за учење? Какву разлику би то могло унети у то како они примају истине Јеванђеља?

Из Светих писама: Енос 1:1–8; Алма 16:16–17; 32:6, 27–43; 3. Нефи 17:3

Ученици имају користи од могућности да једни с другима деле оно што уче.

Спаситељ је подстицао друге да износе истине које су научили

„Ја сам спор у говору”, јадао се Енох када га је Господ позвао да проповеда Јеванђеље. Али добро говорништво никада није било захтев за слуге Господње. Уместо тога, Господ је обећао Еноху да ће речи доћи ако буде имао довољно вере да отвори своја уста. „Даћу ти оно што ћеш изустити”, рекао је (Мојсије 6:31–32). Енох је показао своју веру, и Господ је заиста говорио кроз њега, речима толико снажним да су изазвале дрхтање људи (видети Мојсије 6:47). У ствари, изазвале су дрхтање саме земље. Планине су побегле, реке су промениле свој ток, а народи су се плашили Божјег народа, „тако је моћна беше реч Енохова, и тако велика беше моћ језика коју му Бог даде” (Мојсије 7:13).

Господ жели да сви ми – не само Његови пророци – имамо моћ да говоримо Његову реч. Жели то свима нама, укључујући оне које ви поучавате (видети Учење и завети 1:20–21). Наше речи можда неће померити планине или преусмерити реке, али могу помоћи промену срца. Зато је толико важно дати ученицима прилику да једни са другима поделе оно што уче о Спаситељу и Његовом Јеванђељу. Ово ће им помоћи да пренесу истине којима су поучени и да их изразе. Такође, помоћи ће им да стекну поверење у своју способност да деле истине у другим окружењима.

Питања за разматрање: Размишљајте о времену када сте говорили о јеванђеоским истинама са неким. Шта сте научили из тог искуства? Када сте били захвални што је неко имао храбрости да подели своја размишљања и уверења? Како ће људи које поучавате имати користи од прилике да говоре о ономе што уче? Које прилике им можете створити?

Из Светих писама: Алма 17:2–3; Морони 6:4–6; Учење и завети 84:85; 88:122; 100:5–8

Спаситељ је позивао друге да живе на основу онога што је поучавао

„Да се светли ваше видело пред људима.” „Љубите непријатеље своје.” „Иштите и даће вам се.” „Уђите на уска врате.” (Матеј 5:16, 44; 7:7, 13.) Неки од најживописнијих, незаборавних позива у целој Спаситељевој земаљској служби изречени су док је поучавао своје ученике на гори која гледа на Галилејско море. Спаситељев циљ је био да промени животе, као што је јасно објашњено Његовим завршним позивом: „Ко год, дакле, слуша ове моје речи и извршава их, сматраћу га човеком мудрим, који кућу своју гради на стени” (Матеј 7:24; курзив додат).

Киша пада и поплаве долазе и ветрови дувају у свачијем животу. Учење о Јеванђељу није довољно ако ученици желе да одоле свим искушењима са којима ће се суочити. Због тога не треба да оклевамо да позовемо ученике да размотре како могу да живе по ономе што су научили. Из поштовања према туђој слободи избора, многи наши позиви ће бити уопштени: „Шта сте надахнути да чините?” Повремено ће наши позиви можда морати да буду конкретнији: „Да ли ћете изабрати једну особину Спаситеља на којој бисте желели да радите?” Када пружате прилике ученицима да чују, препознају и деле подстицаје Светог Духа, Он ће их научити које личне поступке треба да предузму. Помозите ученицима да размотре благослове који ће уследити док буду деловали на основу онога што уче и охрабрите их да истрају чак и када буде тешко. Живот по Јеванђељу је најбржи пут до веће вере, сведочанства и обраћења. Као што је Спаситељ рекао, живот по Очевом учењу је начин да сви ми заиста спознамо да је учење истинито (видети Јован 7:17).

Питања за разматрање: Када сте били надахнути да делујете јер вас је неко позвао? Како се ваш живот променио због тога? Обратите пажњу на позиве који су дати у Светим писмима и од црквених вођа. Шта сте сазнали што вам може помоћи када друге будете позивали да делују? На које начине можете испратити оне којима сте упутили позив?

Из Светих писама: Лука 10:36–37; Јован 7:17; Јаков 1:22; Мосија 4:9–10; Учење и завети 43:8–10; 82:10

Неки начини на које можете применити оно што учите

• Замолите друге да поделе нешто што их је Свети Дух поучио, као што је запажање о значајном одломку из Светих писама.

• Дајте ученицима прилику да поучавају део лекције.

• Подстакните ученике да погледају видео, прочитају стих, или поруку пре сусрета.

• Одуприте се склоности да одговорите на свако питање. Укључите друге у тражење одговора.

• Пре него што поделите своја запажања о стиху, замолите ученике да поделе своја.

• Постављајте питања која подстичу ученике да пронађу одговоре у Божјој речи.

• Позовите ученике да постављају своја питања о томе шта уче.

• Дајте ученицима време да размисле о питању пре него што затражите одговоре.

• Размислите да према потреби раздвојите ученике у мале групе за разговор.

• Изразите јасна очекивања да помогнете у напредовању ученика.

• Упутите позиве који надахњују ученике да се побољшају, али нису претешки. Испратите реализацију тих позива и позовите ученике да поделе своја искуства.

• Помозите ученицима да уче из Светих писама тако што ће:

  • По жељи обележити значајне одломке.

  • Призвати откривење размишљањем и молитвом.

  • Записати духовне утиске.

  • Водити дневник проучавања.

  • Поставити циљеве да делују према ономе што су научили.