1. И ево, догоди се да пошто народ Амонов беше успостављен у земљи Јершону, и црква такође беше успостављена у земљи Јершону, а војске нефијске беху распоређене унаоколо земље Јершона, да, на свим границама унаоколо земље Зарахемле. Гле, војске ламанске беху следиле браћу своју у пустињи.

2. И тако дође до ужасне битке, да, и то такве за какву се никад не беше знало међу свим народом у земљи од времена кад Лехи напусти Јерусалим. Да, и десетине хиљада Ламанаца беше погубљено и расејано на све стране.

3. Да, и беше, такође, ужасан покољ међу народом Нефијевим. Ипак, Ламанци беху потиснути и расејани, а народ Нефијев се поново врати у земљу своју.

4. И ево, беше то време када се зачу велико оплакивање и јадиковање широм целе земље, међу свим народом Нефијевим –

5. Да, јаук удовица које оплакиваху мужеве своје, а и очева који оплакиваху синове своје, а кћер брата, да, брат оца. И тако се јаук оплакивања чу међу свима њима, оплакивања родбине њихове која беше погубљена.

6. И ево, то заиста беше жалостан дан, да, време озбиљности и време великог поста и молитве.

7. И тако завршава петнаеста година владавине судија над народом Нефијевим;

8. А ово је извештај о Амону и браћи његовој, њиховим путовањима у земљи Нефи, њиховим страдањима у тој земљи, њиховим жалостима, и њиховим невољама, и њиховој несхватљивој радости, и прихватању и заштити браће у земљи Јершону. И ево, нек Господ, Откупитељ свих људи, заувек благослови душе њихове.

9. И то је извештај о ратовима и сукобима међу Нефијцима, а и ратовима између Нефијаца и Ламанаца. И завршава се петнаеста година владавине судија.

10. А од прве године до петнаесте оствари се уништење много хиљада живота. Да, оствари се ужасан призор крвопролића.

11. И тела многих хиљада положена су доле у земљу, док тела многих хиљада труну у гомилама на лицу земаљском. Да, а многе хиљаде оплакују губитак родбине своје, јер имају разлог да се плаше у складу са обећањима Господњим, да се шаљу у стање бескрајног јао.

12. Међутим, много хиљада других истински оплакују губитак родбине своје, а ипак се радују и кличу у нади, и чак знају, у складу са обећањима Господњим, да су уздигнути да пребивају здесна Богу, у стању бескрајне среће.

13. И тако видимо како је велика неједнакост међу људима због греха и преступа, и моћи ђаволове, која долази посредством лукавих замисли које он смисли да заведе срца људска.

14. И тако видимо велик позив људима на марљивост, да се труде у винограду Господњем. И тако видимо велик разлог за жалост, као и за радовање – жалост због смрти и уништења међу људима, а радост због светла Христовог за живот.