1. И ево, догоди се да се сви они који не хтедоше да послушају речи Хеламанове и браће његове, окупише против браће своје.

2. И ево, гле, беху они силно гневни, толико да одлучише да их побију.

3. Ево, предводник оних који беху гневни на браћу своју беше крупан и снажан човек, а име његово беше Амаликија.

4. А Амаликија беше жељан да постане цар, а и они људи који беху гневни беху жељни да им он буде цар. А већи део њих беху ниже судије у земљи и тежаху за моћу.

5. И они беху заведени ласкањем Амаликијиним, да ће их, подрже ли га и поставе за цара свога, учинити поглаварима над народом.

6. Тако их Амаликија наведе на раздор, упркос проповедању Хеламановом и браће његове, да, упркос њиховој великој бризи за цркву, јер они беху високи свештеници над црквом.

7. А беше их много у цркви који повероваше ласкавим речима Амаликијиним, ради чега чак и одступише од цркве. И тако прилике у народу Нефијевом беху веома несигурне и опасне упркос великој победи који извојеваше над Ламанцима, и њиховом великом радовању које имаху због избављења свога руком Господњом.

8. Тако видимо како деца човечја брзо заборављају Господа Бога свога, да, како су брза да чине безакоње и да пусте да их зли заведе.

9. Да, и такође видимо како један веома опак човек може да учини да се велика опакост деси међу децом човечјом.

10. Да, видимо да Амаликија, пошто беше човек лукаве домишљатости и човек многобројних ласкавих речи, заведе срца многих људи да чине опако. Да, и да теже да униште цркву Божју, и да униште темељ слободе коју им Бог беше подарио, или благослов који Бог беше послао на лице земље праведника ради.

11. И ево, догоди се да се Морони, који беше врховни заповедник војски нефијских, када чу за те расправе, разгневи на Амаликију.

12. И догоди се да исцепа свој огртач и узе комад од њега, и написа на њему – У спомен Бога нашег, вероисповести наше и слободе и мира нашег, жена наших и деце наше – и причврсти га на врх мотке.

13. И причврсти кацигу своју и напрсник свој и штит свој, а ратну опрему своју опаса око бедара својих и узе мотку на чијем крају беше комад огртача, (а назва га он геслом слободе) и поклони се до земље, и моћно се помоли Богу своме да благослови слободе почивају на браћи његовој докле год шачица хришћана остане у поседу те земље –

14. Јер тако све праве вернике Христове, који припадаху цркви Божјој, називаху они који цркви не припадаху.

15. А они који припадаху цркви беху верни. Да, они који беху истински верници у Христа радо преузеше на себе име Христово, или хришћани, како беху названи због веровања свога у Христа који ће доћи.

16. И стога, тог тренутка, Морони се мољаше да дело хришћанско и слобода у земљи могу бити повлашћени.

17. И догоди се да када изли душу своју пред Бога, именова сву земљу која беше јужно од земље Пустоши, да, и укратко, сву земљу, и на северу и на југу – Изабрана земља, и земља слободе.

18. И рече: Сигурно Бог неће допустити да ми, који смо презрени јер преузесмо на себе име Христово, будемо прегажени и уништени све док то на себе не навучемо преступима својим.

19. И кад Морони изговори те речи, крену међу народ машући у ваздуху исцепаним комадом своје одеће, како би сви видели натпис који беше написан на том исцепаном комаду, и вичући јаким гласом, рече:

20. Гле, сви који хоће да подрже ово гесло у земљи, нека приступе у снази Господњој и уђу у завет да ће бранити права своја и вероисповест своју, да их Господ Бог може благословити.

21. И догоди се да када Морони прогласи ове речи, гле народ похрли заједно са ратном опремом опасаном око бедара својих, кидајући одећу своју у знак, или као завет, да неће оставити Господа Бога свога, или, другим речима, преступе ли заповести Божје, или падну у преступ и постиде се да преузму на себе име Христово, Господ ће их искидати као што они беху искидали одећу своју.

22. Ево, беше то завет који учинише, и побацаше одећу своју пред ноге Моронијеве, говорећи: Заветујемо се Богу своме да будемо уништени, и то као браћа наша на северу, паднемо ли у преступ. Да, нек нас Он баци пред ноге непријатеља наших као што ми бацисмо одећу своју пред ноге твоје да будемо изгажени, паднемо ли у преступ.

23. Морони им рече: Гле, остатак смо потомства Јаковљевог, да, остатак смо потомства Јосифовог, коме браћа његова исцепаше огртач на много комада. Да, и сад гле, сетимо се да држимо заповести Божје, или ће браћа наша исцепати нашу одећу, а ми ћемо бити бачени у тамницу, или бити продати, или бити побијени.

24. Да, сачувајмо слободу своју као остатак Јосифов. Да, сетимо се речи Јаковљевих пре смрти његове. Јер гле, он виде да део остатка огртача Јосифовог беше сачуван и не иструли. И рече: Као што овај остатак одеће сина мога беше сачуван, тако ће остатак потомства сина мога бити сачуван руком Божјом, и к Њему бити узет, док ће остали део потомства Јосифовог страдати, као и остатак одеће његове.

25. Ево, гле, то задаје бол души мојој. Ипак, душа моја радост има у сину моме због оног дела потомства његовог који ће к Богу бити узет.

26. Ево, гле, беше то говор Јаковљев.

27. И ево, ко зна нису ли можда они који од нас одступише тај остатак потомства Јосифовог, који ће страдати као одећа његова? Да, а тако ће бити и нама не будемо ли постојани у вери у Христа.

28. И ево, догоди се да када Морони беше изговорио те речи он пође, а посла и гласнике у све крајеве земље где беше расправа, и сакупи сав народ који беше жељан да чува слободу своју, да се одупру Амаликији и онима који одступише, који се назваше Амаликијцима.

29. И догоди се да кад Амаликија виде да народ Моронијев беше бројнији од Амаликијаца – и уз то виде да његов народ беше сумњичав у погледу на правду дела које беху предузели – стога, плашећи се да неће постићи циљ, узе оне из његовог народа који хтедоше и отпутова у земљу Нефи.

30. Ево, Морони помисли да није потребно да Ламанци добију веће појачање. Стога помисли да пресретне људе Амаликијине, или да их похвата и врати натраг, а Амаликију да усмрти, да, јер знаше да ће подстаћи Ламанце на срџбу против њих и наговорити их да пођу у битку против њих, и знаде да ће Амаликија то учинити како би остварио намере своје.

31. Стога Морони помисли да је потребно да узме војске своје које се беху саме окупиле, и наоружале, и ушле у завет да мир чувају. И догоди се да он узе војску своју и одмаршира са шаторима својим у пустињу да пресече пут Амаликији у пустињи.

32. И догоди се да он учини по жељама својим и оде у пустињу, и пресрете војске Амаликијине.

33. И догоди се да Амаликија побеже са малим бројем својих људи, а остали беху предати у руке Моронијеве и беху враћени у земљу Зарахемлу.

34. Ево, Морони, пошто беше човек постављен од стране врховних судија и гласом народа, стога беше имао моћ у складу са вољом својом у погледу на војске нефијске, да успостави и изврши власт над њима.

35. И догоди се да ко год од Амаликијаца не хтеде да уђе у завет да подржава дело слободе, да би задржали слободну владавину, учини он да буду усмрћени. И беше их само неколико који одбише завет слободе.

36. И уз то, догоди се да он нареди да гесло слободе буде подигнуто на сваку кулу која беше у целој земљи коју Нефијци поседоваху. И тако Морони постави заставу слободе међу Нефијцима.

37. И они поново почеше имати мир у земљи. И тако задржаше мир скоро све до краја деветнаесте године владавине судија.

38. А Хеламан и високи свештеници такође задржаше ред у цркви, да, током четири године имаху велик мир и радовање у цркви.

39. И догоди се да беше много оних који умреше чврсто верујући да ће Господ Исус Христ откупити душе њихове. Тако одоше са света радујући се.

40. А беше оних који умираху од грознице која у нека доба године беше веома честа у земљи – али не толико од грознице, због многих изврсних биљака и корења које Бог беше припремио да уклони узрок болести којима људи беху изложени због природе поднебља –

41. Већ беше много оних који умреше од старости. А они који умреше са вером у Христа срећни су у Њему, што свакако морамо претпоставити.