1. И ево, догоди се да једанаестог месеца, деветнаесте године, десетог дана у месецу, беху виђене војске ламанске како се приближавају земљи Амонихи.

2. А гле, град беше поново изграђен, а Морони беше поставио једну војску на границама града, и они беху набацали земљу унаоколо да би их штитила од стрела и камења ламанског, јер гле, бораху се они камењем и стрелама.

3. Гле, рекох да град Амониха беше поново изграђен. Кажем вам, дâ, да он беше поново делимично изграђен. И пошто га Ламанци једном беху уништили због безакоња народа, мишљаху да ће он поново бити лак плен за њих.

4. Али гле, како велико беше разочарење њихово. Јер гле, Нефијци подигоше око себе насип који беше тако висок да Ламанци не могаху пребацити камење своје и стреле своје на њих да би успеха имали, нити их могаху напасти, осим преко њиховог места за улаз.

5. Ево, тада се врховни капетани ламански силно запрепастише због мудрости Нефијаца у припремању својих заклона.

6. А предводници ламански мишљаху, због великог броја свога, да, мишљаху да ће бити повлашћени да их нападну, као што су дотада били. Да, и беху опремљени, такође, штитовима и напрсницима, и беху опремљени, такође, одећом кожном, да, врло дебелом одећом да би покрили голотињу своју.

7. И будући тако опремљени мишљаху да ће лако надвладати и подложити браћу своју јарму ропства, или их побити и извршити покољ над њима по жељи својој.

8. Али гле, на највеће запрепашћење њихово, припремише се за њих на начин који никада не беше знан међу свом децом Лехијевом. Ево, беху спремни за Ламанце да се боре по упутствима Моронијевим.

9. И догоди се да Ламанци, или Амаликијци, беху силно запрепашћени због њихових припрема за рат.

10. Ево, да сâм цар Амаликија беше сишао из земље Нефи, на челу војске своје, можда би наредио да Ламанци нападну Нефијце код града Амонихе. Јер гле, он не беше марио за крв својих људи.

11. Али гле, сâм Амаликија не дође у битку. И гле, врховни капетани његови не усудише се да нападну Нефијце код града Амонихе, јер Морони промени вођење послова међу Нефијцима, тако да Ламанци беху разочарани због склоништа њихових и не могаху их напасти.

12. Стога се повукоше у пустињу, и узеше табор свој и упутише према земљи Ноје, мислећи да је то следеће најпогодније место да нападну Нефијце.

13. Они, наиме, не знадоше да Морони беше утврдио, то јест, беше саградио безбедна утврђења, за сваки град у свој земљи унаоколо. Стога они одмаршираше према земљи Ноје са чврстом одлучношћу. Да, врховни капетани њихови иступише и положише заклетву да ће уништити народ у том граду.

14. Али гле, на запрепашћење њихово, град Ноје који до тада беше слабо место, заслугом Моронијевом сада ојача, да, толико да чврстином надмашиваше град Амониху.

15. И ево, гле, беше то мудрост Моронијева, јер беше претпоставио да ће се они уплашити код града Амонихе. И пошто град Ноје до тада беше најслабији део земље, стога ће се тамо упутити у битку. И беше тако по жељама његовим.

16. И гле, Морони постави Лехија за врховног капетана над људима тог града, а беше то исти онај Лехи који се бораше са Ламанцима у долини источно од реке Сидона.

17. И ево, гле, догоди се да се Ламанци поново разочараше када открише да Лехи заповеда градом, јер се силно бојаху Лехија. Међутим, врховни капетани њихови заклетвом се беху заклели да ће напасти град. Стога они поведоше војске своје.

18. Ево, гле, Ламанци не могаху на други начин продрети у безбедна утврђења њихова, осим преко улаза, због висине насипа који беше направљен и дубине рова који беше ископан унаоколо, осим преко улаза.

19. И тако Нефијци беху спремни да униште све оне који би покушали да се попну да би у утврђење ушли било којим другим путем, бацајући камење и стреле на њих.

20. Тако они беху спремни, да, група најснажнијих људи њихових, са мачевима својим и праћкама својим, да ударе све који покушају да преко улаза уђу у склониште њихово. И тако они беху спремни да се бране од Ламанаца.

21. И догоди се да капетани ламански доведоше војске своје до места за улаз, и почеше да се сукобљавају са Нефијцима да би ушли у склониште њихово. Али гле, с времена на време беху потискивани, толико да беху побијени у огромном покољу.

22. Ево, кад опазише да преко пролаза не могу да стекну надмоћ над Нефијцима, почеше да раскопавају њихове земљане насипе како би могли да добију пролаз за своје војске, како би имали подједнак изглед да се боре. Али гле, у тим покушајима беху покошени камењем и стрелама које на њих бацаху, и уместо да попуне њихове ровове рушењем земљаних насипа, они делимично беху испуњени њиховим мртвим и рањеним телима.

23. Тако Нефијци стекоше сву моћ над непријатељима својим. И тако Ламанци покушаваху да униште Нефијце све док сви врховни капетани њихови не беху побијени, да, више од хиљаду Ламанаца беше побијено, док, с друге стране, не беше ни једне једине душе од Нефијаца која беше погубљена.

24. Беше их око педесет који беху рањени, који беху изложени стрелама ламанским преко пролаза, али беху заштићени штитовима својим, и напрсницима својим, и кацигама својим, тако да ране њихове беху по ногама њиховим, од којих многе беху врло озбиљне.

25. И догоди се да када Ламанци видеше да сви њихови врховни капетани изгинуше, побегоше у пустињу. И догоди се да се вратише у земљу Нефи да о свом великом губитку обавесте свог цара Амаликију, који по рођењу беше Нефијац.

26. И догоди се да се он силно разгневи на људе своје, јер не оствари жељу своју у погледу Нефијаца, не подложи их он јарму ропства.

27. Да, беше он силно гневан и проклињаше Бога, а и Моронија, заклињући се заклетвом да ће се напити крви његове и то због тога што Морони беше држао заповести Божје у припремама за заштиту свога народа.

28. И догоди се, с друге стране, да народ Нефијев захваљиваше Господу Богу своме због неупоредиве моћи Његове у избављању њиховом из руку непријатеља њихових.

29. И тако се заврши деветнаеста година владавине судија над народом Нефијевим.

30. Да, и беше међу њима трајан мир и силно велики напредак у цркви због пажње и марљивости њихове коју указиваху речи Божјој, коју им прогласише Хеламан и Шиблон и Коријантон и Амон и браћа његова, да, и сви они који беху заређени по светом реду Божјем и беху крштени на покајање и послати да проповедају међу народом.