„Останите у мојој љубави“
Божја љубав је бескрајна и вечно ће трајати, али шта она значи за сваког од нас зависи од тога како ћемо реаговати на Његову љубав.
Библија нам каже: „Бог је љубав.” Он је савршено оличење љубави, и ми се снажно ослањамо на доследност и универзални домашај те љубави. По речима председника Томаса С. Монсона: „Божја љубав је ту за вас без обзира да ли сматрате да је заслужујете или не. Једноставно је увек ту.”
Постоји много начина да се опише и говори о божанској љубави. Један од термина који често чујемо у данашње време је да је Божја љубав „безусловна“. Док је у извесном смислу то истина, опис безусловна се нигде не појављује у Светим писмима. Уместо тога, Његова љубав у Писмима се описује као „велика и дивна љубав,” „савршена љубав,” „откупљујућа љубав,” и „вечна љубав.” Ови термини су бољи, јер реч безусловнаможе да пренесе погрешну поруку о Божјој љубави, као на пример, да Бог толерише све и не суди нам, јер је Његова љубав безусловна; или Бог ништа не тражи од нас, јер је Његова љубав безусловна; или сви се спасавају у царству Божјем, јер је Његова љубав безусловна. Божја љубав је бескрајна и вечно ће трајати, али шта она значи за сваког од нас зависи од тога како ћемо реаговати на Његову љубав.
Исус је рекао:
„Као што отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.
Ако заповести моје држите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести оца свога, и остајем у љубави његовој.”
Пребивати или наставити у Спаситељевој љубави значи примити Његову благодат и бити усавршени њоме. Да бисмо примили Његову благодат, морамо имати веру у Исуса Христа и држати Његове заповести, укључујући кајање због својих греха, крштење за опроштај греха, примање Светог Духа, и настављање путем послушности.
Бог ће нас увек волети, али нас не може спасити у нашим гресима. Сетите се Амулекових речи Зезрому да Спаситељ неће спасити свој народ у гресима њиховим него од греха њихових, јер смо због греха нечисти а „ништа нечисто не може наследити царство небеско” нити пребивати у Божјем присуству. „И [Христ] има моћ коју му Отац даде да [народ Његов] откупи од греха њихових због покајања. Посла Он, стога, анђеле своје да објаве вести о условима покајања које приближава моћи Откупитеља, за спасење душа њихових.”
Из Мормонове књиге сазнајемо да је сврха Христове патње - највише манифестације Његове љубави - била да „изврши потпуну милост која надвладава правду и људима пружа средство да би могли имати веру која води ка покајању.
И тако милост може да удовољи захтевима правде, и обухвата их у наручје сигурности, док је онај који не испољава веру која води ка покајању изложен целом закону захтева правде. Стога се само за оног који има веру ка покајању остварује тај велики и вечни план откупљења.”
Дакле, покајање је поклон за нас, купљен по врло високој цени.
Неки ће рећи да Бог благосиља све без разлике, позивајући се, на пример, на Исусову изјаву из Беседе на гори: „[Бог] заповеда свом сунцу те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.” Бог заиста излива на сву своју децу све благослове које може - све благослове које љубав и закон и правда и милост дозвољавају. И заповеда нам да будемо исто тако великодушни:
„Кажем вам, љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне.
Да будете синови Оца свог који је на небесима.”
Међутим, услов за највеће Божје благослове је послушност. Старешина Расел М. Нелсон је објаснио: „Блистави букет Божје љубави - укључујући вечни живот - подразумева благослове за које се морамо квалификовати, без права да их очекујемо када смо недостојни. Грешници не могу подредити Његову вољу својој и захтевати да их благослови у греху [видети Aлма 11:37]. Ако желе да уживају у сваком цвету Његовог величанственог букета, морају се покајати.”
Осим деловања на покајану особу да постане исправна и беспрекорна и прими обећање да ће бити узвишена у последњи дан, постоји и други важан аспект пребивања у Божјој љубави. Пребивање у Његовој љубави ће нам омогућити да остваримо свој пун потенцијал, да чак постанемо попут Њега. Као што је председник Дитер Ф. Ухдорф рекао: „Божја благодат није ту само да би нас вратила у наше претходно стање невиности. … Његов циљ је много узвишенији: Он жели да Његови синови и кћери постану налик Њему.”
Остати у Божјој љубави у овом смислу значи потпуно се подложити Његовој вољи. Значи прихватити Његово исправљање, „јер кога љуби Господ оног и кара.” Значи волети и служити једни другима онако како је Исус волео нас и служио нам. Значи учити „придржавати се закона целестијалног царства“ како бисмо могли „боравити у целестијалној слави.” Стога, да би од нас направио оно што можемо постати, наш небески Отац нас моли да се одазовемо позивима Светог Духа и оставимо природног човека и будемо свеци кроз помирење Христа Господа и постанемо као дете, послушни, кротки, понизни, стрпљиви, пуни љубави, вољни да се покоримо свему што Господ сматра прикладним да нам нанесе, као што се дете покорава оцу своме.”
Старешина Далин Х. Оукс је приметио: „Последњи суд није само процена укупне количине добрих и злих дела - онога што смо чинили. Он представља потврду коначног утицаја наших поступака и мисли - онога што смо постали.”
Прича о Хелен Келер је нешто попут параболе о томе како Божја љубав може трансформисати спремну душу. Хелен је рођена у Алабами, у САД-у, 1880. Када је имала само 19 месеци, непозната болест јој је одузела слух и вид. Била је веома интелигентна и разочарала се у узалудном покушају да разуме и доживи свет око себе. Када је Хелен додиривала усне чланова породице и схватила да користе уста за говор „била је хистерична јер није могла да учествује у разговору.” До шесте године, Хеленина потреба за комуникацијом и њено разочарење постали су толико изражени да су се њени „изливи беса догађали свакога дана, а понекад и свакога сата.”
Хеленини родитељи унајмили су учитељицу за своју ћерку, жену по имену Ен Саливен. Баш као што ми у Исусу Христу имамо некога ко разуме наше слабости, Ен Саливен је патила због сопствених озбиљних тешкоћа и разумела је Хеленине слабости. Када је имала пет година Ен је напала болест која је изазвала болне ожиљке на рожњачи, због чега је скоро ослепела. Када је Ен имала осам година умрла јој је мајка. Отац је напустио њу и њеног млађег брата Џимија. Послати су у „сиротиште“, где су услови били толико лоши да је Џими умро само три месеца касније. Захваљујући својој невероватној упорности Ен је уписала Школу Перкинс за слепе и слабовиде и завршила ју је са најбољим оценама. Након операције вид јој се побољшао тако да је могла да чита. Када је отац Хелен Келер контактирао са Школом Перкинс у потрази за особом који би била учитељица његовој ћерци, изабрали су Ен Саливен.
У почетку то није било пријатно искуство. Хелен је „ударала, штипала и шутирала своју учитељицу и избила јој један зуб. [Ен] је коначно преузела контролу над ситуацијом тако што се преселила са [Хелен] у кућицу на имању Келерових. Захваљујући стрпљењу и чврстој доследности коначно је освојила срце и поверење детета.” Исто тако, када почнемо да верујемо нашем божанском Учитељу уместо да Му се опиремо, Он може да ради са нама како би нас просветлио и подигао до нове стварности.
Да би помогла Хелен да научи речи, Ен је имена познатих предмета писала својим прстом на Хеленином длану. [Хелен] је обожавала ову ‘игру прстима,’ али је није разумела све до чувеног тренутка када је [Ен] написала ‘в-о-д-а’ док је пумпала воду на [Хеленину] руку. [Хелен] је касније написала:
„Изненада ме је обузело нејасно сећање на нешто заборављено … и на неки начин ми се открила мистерија језика. Знала сам да „в-о-д-а“ значи нешто дивно хладно што ми тече по руци. Та жива реч пробудила ми је душу, дајући јој светло, наду, радост и слободу! … Све је имало име, и свако име рађало је нову мисао. Када смо се вратиле кући, изгледало је да сваки предмет који сам дотакла, кључа од живота.’”
Када је Хелен Келер доспела у зрело доба, постала је позната по својој љубави према језицима, својој способности као писца, и својој елоквенцији као јавног говорника.
У филму о животу Хелен Келер, њени родитељи су приказани као особе задовољне радом Ен Саливен која је у толикој мери смирила њихову дивљу ћерку да је Хелен учтиво седела за столом током оброка, нормално јела и на крају оброка би савила салвету. Али Ен је знала да је Хелен била много способнија и да је могла доста да пружи. И ми можемо бити веома задовољни оним што смо урадили у свом животу и да смо једноставно оно што јесмо, а наш Спаситељ схвата величанствени потенцијал који ми опажамо само „кроз затамњено стакло.” Свако од нас може да доживи врхунац божанског потенцијала који се одвија у нама, попут радости коју је Хелен Келер осећала када су речи ушле у њен живот, дајући светлост и слободу њеној души. Свако од нас може волети и служити Богу и бити оспособљен да благослови своје ближње. Како је написано, „што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који га љубе.”
Размотримо цену драгоцене Божје љубави. Исус је открио да је, како би нас искупио за наше грехе и избавио нас од смрти, и физички и духовно, његова патња узроковала да Он, иако Бог, највећи од свих, уздрхти од бола и крвари из сваке поре, и да му трпе тело и дух - и није желео да попије ту горку чашу и згрозио се. Његова агонија у Гетсеманији и на крсту била је већа од свега што би иједан смртник могао да поднесе. Ипак, због љубави према своме Оцу и према нама, издржао је и, као последица тога, може да нам понуди бесмртност и вечни живот.
Дирљиво је симболично да је крварио из сваке поре будући да је Исус патио у Гетсеманији, на месту где су се цедиле маслине. За производњу уља у Спаситељеве време, маслине су прво гњечене тако што се великим каменом прелазило преко њих. Добијена „каша“ стављана је у меке, лабаво ткане корпе, које су слагане на гомилу једна преко друге. Њихова тежина је цедила прво и најфиније уље. Затим се оптерећење повећавало постављањем велике греде или дебла поврх наслаганих корпи, производећи тако још више уља. На крају, да би се исцедиле последње капи, греда би била оптерећена камењем на једном крају за стварање максималног притиска. И да, када уље тек почиње да се цеди црвене је боје.
Сетио сам се Матејеве приче о Спаситељу када је ушао Гетсеманију те судбоносне ноћи - када „забрину се и поче тужити …
И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.”
Онда, када се узнемиреност појачала, помолио се за олакшање по други пут, и на крају, можда на врхунцу своје патње, и по трећи пут. Трпео је мучење све док правда није била задовољена до последње капи. Учинио је то за вас и за мене.
Какав драгоцен дар божанске љубави! Испуњен том љубављу, Исус пита: „Зар се нећете сада вратити к мени и покајати за грехе своје и обратити се да бих вас исцелио?” Нежно уверава: „Гле, милостива рука моја испружена је према вама, и ко год дође, примићу га. А благословени су они који к мени дођу.”
Зар нећете волети онога који вас је први волео? Онда држите Његове заповести. Зар нећете бити пријатељ Ономе који је свој живот дао за пријатеље своје? Онда држите Његове заповести. Зар нећете да останете у Његовој љубави и примите све што вам великодушно нуди? Онда држите Његове заповести. Молим се да ћемо потпуно пребивати у Његовој љубави, у име Исуса Христа, амен.