Образац за мир

Од бискупа В. Кристофера Вадела

другог саветника у Председавајућем бискупству

За мир који сви тражимо потребно је да делујемо - учењем о Исусу Христу, слушањем Његових речи и ходањем са Њим.

Пре неколико година наша ћерка и зет замољени су да заједно поучавају на часу Школице петорицу активних дечакa узраста четири године. Наша ћерка је била одређена да поучава, а зетов задатак је био да води рачуна о дечјем понашању, дајући све од себе да задржи мир усред повременог хаоса како би децу поучили јеванђеоским начелима.

Током једног посебно бучног часа, након бројних упозорења једном хиперактивном дечаку, наш зет је извео четворогодишњака из учионице. Када су изашли из просторије, и пре него што је започео разговор са малим дечаком о његовом понашању и потреби да пронађу његове родитеље, дечачић је спречио нашег зета да изусти и реч, подигавши руку увис савладан јаком емоцијом, избрбљавши: „Понекад, понекад ми је баш тешко да размишљам о Исусу!“

На нашем путовању кроз смртност, колико год да је наше одредиште величанствено а путовање узбудљиво, сви ћемо бити подложни искушењима и тугама на том путу. Старешина Џозеф Б. Виртлин је поучио: „Коло среће се окреће и на крају ће доћи наш ред да тугујемо. У једном тренутку, свако мора да искуси тугу. Нико није изузетак.”¹ „Господ у својој мудрости не штити никога од туге или жалости.”² Међутим, наша способност да путујемо тим путем у миру, у великој мери зависи од тога да ли је и нама понекад тешко да размишљамо о Исусу.

Безбрижност, мир савести, и мир срца нису одређени нашом способношћу да избегнемо искушења, тугу или бол. Упркос нашим искреним молбама, неће свака олуја променити курс, нити ће свака слабост бити излечена, и не можемо у потпуности схватити свако учење, начело или поступак којима поучавају пророци, видеоци, и откровитељи. Ипак, обећан нам је мир, а он је условљен.

У Јеванђељу по Јовану, Спаситељ нас је поучио да упркос животним недаћама можемо бити добре воље; можемо имати наду, и не треба да се плашимо, јер је Он рекао: “У мени ћете мир имати.”³ Вера у Исуса Христа и Његову помирбену жртву је, и увек ће бити, прво начело Јеванђеља и темељ на ком се гради нада у „мир у овом свету и вечни живот у свету који ће доћи”.⁴

У нашој потрази за миром усред свакодневних животних изазова, добили смо једноставан образац за усредсређивање наших мисли на Спаситеља, који је рекао: „Учите од мене, и слушајте речи моје. Ходајте у кроткости Духа мога, и имаћете мир у мени. Гле, ја сам Исус Христ.”⁵

Учите, слушајте и ходајте - три корака са обећањем.

Први корак: „Научите се од мене“

У Исаији читамо: „И ићи ће многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима.”⁶

У све већем броју храмова расутим по земљи, учимо о Исусу Христу и Његовој улози у Очевом плану, као Творцу овог света, као нашем Спаситељу и Откупитељу, и као извору нашег мира.

Председник Томас С. Монсон је поучавао: „Свет може бити пун изазова и тежак за живот... Када ви и ја идемо у свете домове Божје, када се сећамо завета које смо у њима склопили, моћи ћемо да поднесемо свако искушење и превладамо сваку напаст. У том светилишту пронаћи ћемо мир.”⁷

Током једног задужења на конференцији кочића пре неколико година, док сам служио у Јужној Америци, упознао сам пар који је туговао због недавне смрти свог синчића који је био беба.

На једном интервјуу током конференције први пут сам срео брата Тумирија и сазнао за његов губитак. Док смо разговарали, испричао је да не само да је тужан због смрти свог сина, него и очајан на помисао да га више никада неће видети. Објаснио је да су као релативно нови чланови Цркве уштедели довољно новца да оду у храм једанпут, пре рођења свог дечачића, и запечатили су се као пар и са своје две ћерке. Затим је описао како су штедели новац за повратак у храм, али још нису били у могућности да поведу свог маленог дечака да би се запечатили и са њим.

Схвативши да је у питању неспоразум, објаснио сам да ће он свакако поново видети свог сина, ако остане веран, јер обред печаћења који га је повезао са супругом и ћеркама довољан је да га повеже и са сином, који је рођен у завету.

Запањен упитао је да ли је то стварно истина, а када сам ја потврдио, упитао је да ли бих био вољан да разговарам са његовом супругом која је била неутешна током две недеље од смрти сина.

У недељу поподне, након конференције, срео сам се са сестром Тумири и објаснио и њој ово величанствено учење. Са болом због свог још увек свежег губитка, али сада са трачком наде, кроз сузе је упитала: „Да ли ћу заиста моћи поново да држим своје дете у наручју? Да ли је он заиста мој заувек?“ Уверио сам је да ако буде држала своје завете, моћ печаћења која се налази у храму, на снази због власти Исуса Христа, заиста ће јој омогућити да поново буде са својим сином и држи га у наручју.

Сестра Тумири, иако сломљеног срца због смрти свог сина, напустила је састанак са сузама захвалности и испуњена миром због светих храмских обреда, које су омогућили наш Спаситељ и Откупитељ.

Сваки пут када идемо у храм - у свему што чујемо, чинимо и кажемо, у сваком обреду у коме учествујемо и у сваком завету који склопимо - вођени смо Исусу Христу. Осећамо мир када чујемо Његове речи и учимо из Његовог примера. Председник Гордон Б. Хинкли је поучио: „Идите у дом Господњи и тамо осетите Његовог Духа и разговарајте са Њим и спознаћете мир који нећете наћи нигде другде.”⁸

Други корак: „Слушајте речи моје“

У Учењу и заветима читамо: „Да ли гласом мојим или гласом слугу мојих, исто је.”⁹ Од Адамових дана па током векова до нашег садашњег пророка, Томаса С. Монсона, Господ је говорио преко својих овлашћених представника. Они који одлуче да слушају и послушају речи Господње, како их је предао преко својих пророка, наћи ће сигурност и мир.

У Мормоновој књизи налазимо мноштво примера о важности слеђења пророчког савета и слеђења пророка укључујући лекцију научену из Лехијеве визије о дрвету живота која се налази у 1. Нефију, у 8. глави. Велика и пространа зграда никада није била толико пуна нити је бука која долази кроз њене отворене прозоре била толико обмањујућа, подругљива и збуњујућа него што је данас. У овом одломку читамо о две групе људи и њиховој реакцији на узвике из зграде.

Почев од стиха 26, читамо:

„А и ја се обазирах унаоколо и гле, спазих на другој страни реке водене велику и пространу зграду …

И беше пуна људи, ... и ругаху се и упираху прсте своје према онима који беху дошли и јели плод.

„А пошто окусише плод постидеше се због оних који им се ругаху и скренуше на стазе забрањене, и изгубише се.”¹⁰

У стиху 33 читамо о другима који су другачије реаговали на подсмевање и ругање оних из зграде. Пророк Лехи објашњава да они из зграде „упреше презриво прстом на мене, а и на оне коjи беху јели плод, али ми се не обазирасмо на њих.”¹¹

Кључна разлика између оних који су се постидели, попадали и изгубили се, и оних који се нису обазирали на ругање које је долазило из зграде и стајали су са пророком, налази се у две фразе: прва, „пошто окусише,” и друга, „оне који беху јели.”

Прва група је стигла до дрвета, неко време стајала са пророком, али су само пробали плод. Али док су јели, дозволили су да их ругање из зграде омете, одвукавши их од пророка и на забрањене стазе, где су се изгубили.

Насупрот онима који су пробали и одлутали, било је оних који су наставили да једу плод. Ови појединци игнорисали су метеж из зграде, стајали су поред пророка, и уживали у безбедности и миру. Наша посвећеност Господу и Његовим слугама не може бити делимична. Ако је тако, рањиви смо за оне који желе да униште наш мир. Када слушамо Господа преко Његових овлашћених слугу, стојимо на светим местима и не колебамо се.

Противник нуди лажна решења која се могу појавити као одговор, или да нас још више удаље од мира који тражимо. Он нуди илузију која има изглед легитимности и безбедности, али ће на крају, попут велике и простране зграде, пропасти, уништавајући све оне који међу њеним зидовима траже мир.

Истину откривамо у једноставности једне песме из Школице: „Речи пророка: Држите заповести. У њима је безбедност и мир.”¹²

Трећи корак: „Ходајте у кроткости Духа мога“

Колико год да одлутамо са пута, Спаситељ нас позива да се вратимо и ходамо са Њим. Тај позив да ходамо са Исусом Христом је позив да Га следимо до Гетсеманије, и од Гетсеманије до Калварије, и од Клаварије до гробнице. То је позив да поштујемо и примењујемо Његову велику помирбену жртву, чији домет је појединачан колико је бесконачан. То је позив да се покајемо, да се приближимо Његовој моћи очишћења и прихватимо његове брижне раширене руке. То је позив да будемо у миру.

Сви смо, у неком тренутку у својим животима, осетили бол и тугу због греха и преступа, јер „ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.”¹³ Међутим, „ако греси [наши] буду као скерлет,” када примењујемо помирење Исуса Христа и ходамо са Њим кроз искрено покајање, „постаће бели као снег.”¹⁴ Иако смо оптерећени кривицом, примићемо мир.

Алма Млађи је био приморан да се суочи са својим гресима када га је посетио анђео Господњи. Своје искуство је описао следећим речима:

„Душа моја беше мучена у највећој мери и раздирана свим гресима мојим.

… Да, увидех како се бејах побунио против Бога свога, и како не бејах држао Његове свете заповести.”¹⁵

Како су његови греси били озбиљни и усред овог искушења, он наставља:

„Сетих се такође да чух како отац мој прориче народу о доласку неког Исуса Христа, Сина Божјег, да помири за грехе света.

… Завапих у срцу своме: О Исусе, Ти Сине Божји, смилуј се на мене.”¹⁶

„И никако, све док не завапих за милост Господу Исусу Христу, не примих опрост греха својих. Али гле, завапих Њему и нађох мир души својој.”¹⁷

Попут Алме, и ми морамо пронаћи мир души својој док ходамо са Исусом Христом, кајемо се за своје грехе и примењујемо Његову исцељујућу моћ у својим животима.

За мир коме тежимо потребно је више од жеље. Потребно је да делујемо - учењем о Исусу Христу, слушањем Његових речи и ходањем са Њим. Можда немамо способност да контролишемо све што се дешава око нас, али можемо контролисати примену обрасца за мир који је Господ обезбедио - образац који нам олакшава да често размишљамо о Исусу.

Сведочим да је Исус Христ „пут, истина и живот”¹⁸ и да једино преко Њега можемо стећи истински мир у овом животу и вечни живот у свету који ће доћи. У име Исуса Христа, амен