И смрти неће бити више

Oд старешине Пола В. Џонсона

из Седамдесеторице

Јер за све који су туговали над смрћу неког кога су волели, Васкрсење је извор велике наде.

Пре недељеу дана је био Ускрс, и наше мисли поново су биле усмерене на помирбену жртву и Васкрсење Господа Исуса Христа. Протекле године размишљао сам и промишљао о Васкрсењу више него обично.

Пре скоро годуну дана наша ћерка Алиса је умрла. Борила се са раком скоро осам година, уз неколико операција, много различитих врста лечења, узбудљивих чуда и дубоких разочарења. Посматрали смо како се њено физичко стање погоршава док се приближавала крају свог смртничког живота. Било је мучно видети да се то догађа нашој драгоценој ћерци - тој живахној беби која је израсла у надарену, дивну жену, супругу и мајку. Мислио сам да ће ми се срце сломити.

Прошле године у време Ускрса, нешто више од месец дана пре него што је преминула, Алиса је записала: „Ускрс је подсетник на све што очекујем за себе. Да ћу једног дана бити исцељена и да ћу једног дана бити здрава. Једнога дана нећу имати ништа од метала или пластике у себи. Једнога дана моје срце ће бити ослобођено страха, а мој ум ће бити без брига. Не молим се да се то догоди брзо, али ми је драго што искрено верујем у лепоту загробног живота.”¹

Васкрсење Исуса Христа обезбеђује све оно чему се Алиса надала и у сваког од нас усађен је „разлог [за] надање [наше].”² Председник Гордон Б. Хинкли је говорио о Васкрсењу као „највећем од свих догађаја у историји човечанства.”³

Васкрсење је омогућено помирењем Исуса Христа и кључно је у великом плану спасења.⁴ Ми смо духовна деца небеских родитеља.⁵ Када долазимо на ову земљу, наш дух је уједињен са нашим телом. Доживљавамо све радости и изазове у вези са смртничким животом. Када особа умре њена душа се одваја од тела. Васкрсење омогућава души особе и телу да се опет сједине, само овога пута тело ће бити бесмртно и савршено⁶ - отпорно на бол, болести и друге проблеме.

После Васкрсења душа више никада неће бити одвојена од тела јер је Спаситељево Васкрсење однело потпуну победу над смрћу. Да бисмо испунили нашу вечну судбину потребно је да нам ова бесмртна душа - дух и тело - буду заувек сједињени. Са духом и бесмртним телом нераздвојиво повезаним, можемо примити пунину радости.⁷ У ствари, без Васкрсења никада не бисмо могли примити пунину радости него бисмо заувек остали бедни.⁸ Чак и верни, праведни људи посматрају одвајање својих тела од душе као ропство. Ослобођени смо тог ропства кроз Васрсење, које је откупљење од веза или окова смрти.⁹ Нема спасења без наших и душа и тела.

Сви имамо физичка, ментална и емоционална ограничења и слабости. Ове тешкоће, од којих неке сада изгледају тако тешко савладиве, на крају ће бити решене. Ниједан од ових проблема неће нас мучити када васкрснемо. Алиса је истраживала стопу преживљавања за особе са врстом рака који је она имала, и цифре нису охрабривале. Записала је: „Али постоји лек, тако да се не плашим. Исус је већ исцелио мој рак, и ваш ... И биће ми боље. Срећна сам због тог сазнања.”¹⁰

Речрак можемо заменити са било којом физичком, менталном или емоционалном болешћу са којом се можемо суочити. Због Васкрсења они су већ излечени, такође. Чудо Васкрсења, коначно излечење, изнад је моћи савремене медицине. Али није изнад моћи Божје. Знамо да то може бити учињено јер је Спаситељ васкрсао и донеће Васкрсење сваком од нас, такође.¹¹

Спаситељево васкрсење је доказ да је Он Син Божји и да је оно што је поучавао истинито. „Он устаде, као што је казао.”¹² Не може бити јачег доказа о Његовом божанству од Њега док излази из гроба са бесмртним телом.

Знамо за сведоке Васкрсења у време Новог завета. Поред жена и мушкараца о кјима смо читали у јеванђељима, Нови завет нас уверава да је у ствари стотине људи видело васкрслог Господа.¹³ А Мормонова књига говори о још много стотина: „Мноштво изиђе, и стави руке своје у слабину Његову, … и [они] видеше очима својим и опипаше рукама својим и са сигурношћу знадоше и посведочише да је то онај о ком пророци писаху да ће доћи.”¹⁴

Тим древним сведочанствима прикључују се сведочанства последњих дана. У ствари, у уводном призору овог раздобља, Џозеф Смит је видео васкрслог Спаситеља са Оцем.¹⁵ Живи пророци и апостоли су сведочили о стварности васкрслог, живог Христа.¹⁶ Тако да можемо рећи: „И ми смо дотакнути имајући око себе толико мноштво сведока.”¹⁷ А свако од нас може бити део мноштва сведока који знају моћу Светог Духа да се оно што славимо на Ускрс стварно догодило - да је Васкрсење стварно.

Стварност Спаситељевог васкрсења преплављује наша сломљена срца надом, јер са њом долази уверење да су сва друга обећања јеванђеља исто тако стварна - обећања која нису мање чудесна од васкрсења. Знамо да Он има моћ да нас очисти од свих наших греха. Знамо да је на себе преузео све наше слабости, боли, и неправде које смо претрпели.¹⁸ Знамо да је Он „устао из мртвих, са исцељењем на крилима својим.”¹⁹ Знамо да може да нас учини здравима без обзира на оно што нам је сломљено. Знамо да ће Он „отрти сваку сузу из очију [наших]; и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више.”²⁰ Знао да можемо бити „савршени по Исусу…, који изведе то савршено помирење”²¹ само ако будемо имали веру и следили Га.

Пред крај свог надахнутог ораторијума Meсија, Хендл је додао на дивну музику речи апостола Павла да се радује због Васкрсења.

„Ево вам [казујем] тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити,

уједанпут, у трептају ока у последњој труби; … јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се променити.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост.

… Онда ће се збити она реч што је написана; победа прождре смрт.

Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.“²²

Захвалан сам за благослове које имамо због Помирења и Васкрсења Господа Исуса Христа. За све који су положили дете у гроб или плакали над ковчегом супружника или туговали због смрти родитеља или неког кога су волели, Васкрсење је извор велике наде. Какво моћно искуство ће бити поново их видети - не само као духове него са васкрслим телима.

Чезнем да видим поново своју мајку и осетим њен нежни додир и погледам у њене брижне очи. Желим да видим осмех свога оца и чујем његов смех и видим га као васкрсло савршено биће. Са оком вере, замишљам Алису потпуно ван домашаја било какве земаљске невоље или жаоке смрти - васкрслу, савршену Алису као победницу и са пунином радости.

Пре неколико година, написала је једноставно: „Живот кроз Његово име. Толико наде. Увек. Изнад свега. Волим Ускрс због тога што ме подсећа на то.”²³

Сведочим о стварности Васкрсења. Исус Христ живи, а захваљујући Њему сви ћемо поново живети. У име Исуса Христа, амен.